Čuli su zvekete mačeva i zvuk borbe. Morali su da budu tiši.
- Psst, polako. Pazi, čuješ li?
- U redu.- reče Nik.
Šunjali su se zajedno sa Demonom. Na njihovu sreću, bilo je malo mesta za skrivanje. Sakrili su se iza kamena. Ispred njih se ukazala opsada Lokopusa.
- Vidiš li ovo?

- Dodjavola, nadomak je Knjige, a ne mogu je sprečiti!- uzviknu Majkl.
- Nikako ne možemo ni do Džona. Zakasnili smo.
- Moramo, ali ne mogu kada je na zmaju. Možda kada sidje i upusti se u direktnu borbu.
- Jesi li poludeo? Vidi šta je ispred nas!- opomenu ga Nik.
Ispred njih se odvijala borba za Knjigu. Zelena svetlost Lokopusa je davala sve od sebe da Mračni zamak ostanre netaknut.

Ipak, Veštica je bila na visini zadatka. Duhovi i stvorenja su leteli ka njima i napadali ih, a ona je to sve hladnokrvno rešavala. Svetlost nije htela da se ugasi. Stalno su se čuli krici i vriska. Duhovi i stvorenja mraka su konstantno, nezasito izvirali iz svetlosti. Ledena armija je slepo pratila naredjenja i bili su uporni da istraju. Džon je naredjivao bez prestanka Crvenom da baca vatru na jedva vidljive sile. Uspeo je neke da takne, dok su druge prolazile bez rana.

Vešto su izbegavale plamen, koji je potom zahvatio i plaćenike. Čuli su se krici u toj neizvesnoj borbi za Lokopus. Ipak, Veštica se nije predavala. Njeni ledeni mačevi su sekli sve redom. Svako biće senki je bilo zahvaćeno od strane ledene oštrice.

- Varate se ako ćete me tako sprečiti, hahah!- vikala je, smejući se pakosno.
Vešto je iznegavala napade, a zatim uzvraćala udarac. Bila je pravi mačevalac. Dobro obučen i opremljen. Znala je da Lokopus ne može još dugo.
- Majkl, šta da radimo?

- Ne znam. Kada vidim ovoliku gužvu ne znam. Najveći problem mi je zmaj. Ne smemo još da se izložimo. Čekaćemo pravi trenutak, a onda ćemo ga napasti i savladati.
- Baš si samouveren.- rekao je kiselo Nik.

Demon je ležao prekrivši šape. I on je uvideo da će teško doći do Džona. Iznenada, pred njima se ukazao strašan prizor. Veštica je zakoračila i nestala u trenu.

- Dodjavola! Otišla je po Knjigu!
- Eh, još jedan problem. I to veliki.- reče Nik.
Ledena Dama se izgubila pred njihovim očima. Iako je bila gužva, mogli su jasno da vide da ona nestaje u prostoru. Ušla je u portal.

*******************

Ušla je u portal i pratila glas Knjige koji ju je dozivao. Portal je nestao, a otvorio se u Lokopusu. Veštica je stupila neometano u njegove odaje.
- Dakle tu se skrivaš, večni živote!- izgovorila je hladnim glasom.
Nastavila je da korača i da sledi njen trag. Čula je sve jasnije glasove u glavi i u zamku.

Lako je savladala nekolicinu čuvara koji su je primetili. Njene čini su bile prejake za njih. Besmrrtni nisu ništa mogli protiv nezasite čarobnice. Popela se stepenicama na sprat gde se načazio izvor večnog života. Knjiga je mirn stajala na stolu i iz nje su dopirali glasovi.

- Dodji, dodji da pobedimo sveee... Mračni su slabi, prava snaga skriva se... dodji čarobnice. Tvoja krv meni treba da prenesem čari neistrošive i nezadržive u tebe jer si dostojna... dodji... dodjiii...

Ledena Dama je prišla i stajala ispred Knjige. Uživala je u njenoj lepoti.
- Konačno! Večni život i moći. Konačno ću postati nepobediva! Hahaha!
Njene oči su se menjale. Postajale su tamnije i u njima se mešala ljubičasta i crna boja. Primale su blago Knjige. Veštica je osećala da se spaja sa Knjigom.

Stavila je ruke na korice Knjige i osećala snagu demona i čudovišta kako struji u njenom telu. Došlo je vreme da primi darove. Njeni obrazi su počeli da dobijaju plave linije koje su sve više svetlele.
Reks se uplašio. Napao ga je neopisiv strah.
- Gospodaru, šta je bilo?
- Nismo uspeli Sartide. Ona ima Knjigu.

          - KRAJ DRUGOG DELA-