Tražila je spas. U tom okeanu strašne sudbine, koja ju je zadesila. Znala je da ne može više. To je osećala, u telu, u duši i besmrtnom srcu. Zeja je trpela veliki bol. Crvena ju je posmatrala sa bolom na licu, koje nije krilo suze. Sada je tu bila samo slabost zbog prijateljice na samrti. Dok ju je tako nevino držala na rukama, Zeja se poluotvorenih očiju prisećala svega. Nije joj bilo lako da prihvati da je Drejk postao takav, nepodnošljiv. To to više nije bio njen brat.

Ali, uprkos svemu, morala je da ga vidi, da mu kaže šta oseća, da se izvini... Nije znala hoće li to moći da podnese, ali je morala da pokuša. Pogledala je u Dženet i tihim glasom počela priču...
- Dženet, hvala ti...
Dženet je vrebala svaki atom snage njene prijateljice, u nadi da će se izvući. Pogrešila je. Nestajao je polako i sve brže.

- Ne moraš da mi se zahvaljuješ. Izdrži. Pomoć će stići, ja sam ti prijateljica i izvući ćeš se.- kroz suze je izgovarala.
- Malo ko bi drugi verovao u mene kao što si ti. Oprosti što sam bila gruba prema tebi. Vodila me je zloba i pohlepa. Ali ti... ti si me naučila kako je to kad imaš prijatelje. Kako.. je to kada si dobar. Pokazala si mi... pravi put...

- Ne govori to. nećeš umreti.
- Volela bih da vidim brata, da mi je blizu da me sasluša, da kažem da mi je žao. Ipak smo ista krv, a ti deo naše porodice. Nadam se...
- Molim te nemoj više pričati...
- Nadam se da ćeš našem narodu... pokazati pravi put kao što si i meni.
Veštica je posmatrala i likovala je. Jedan neprijatelj je pao.

Pakleni pas je ležao na zemlji popunjenoj snegom i ispustio poslednji izdisaj. Crvena je pokazala pravu snagu protiv njega. Drejk je gledao u prazno. Ceo svet je stao, a on se pitao šta sa dogadja sa njim? Šta se to desilo pa se oseća poluprazno?
- Zeja...

Dojurio je do njih munjevitom brzinom. Pogledao je Zeju i video sav bol u njenom i svom srcu.
- Brate, tu si... Oprosti...
- Ne, oprosti ti meni. Oprosti, bio sam tako... zao. Ali sada sam tu. Ko je odgovoran za ovo?- upitao je režeći. A onda se okrenuo ka njoj. Ledena Dama je uživala u pobedi koja je bila blizu. Moć joj je milila niz telo i palicu.

- Ti... Veštice! Platićeš za ovo!
- Opusti se prinče i ti ćeš doći na red, hahaha!
Drejk se okrenuo ka Zeji, da bi bio uz nju u tom poslednjem času. Napokon ona je zatvorila oči, verujući u bolje sutra za njenog brata, za njen narod.

- Čarobniceeeeee! - eksplodirala je bura besa u njegovom srcu. Drejk je oslobodio demona u sebi. - Zlazeris pukto mamnas! Kuilo! ( Ti si odgovorna! Platićeš! )

- Dodji... Demone! - mirno je prozborila.
Crvena je gledala kako Drejk juri ka Veštici, i znala je da ga ništa ne može zaustaviti sada. Možda jedino magija neprijatelja...