- Oče! Jesi li siguran?
- Da, jesam, kćeri. Moraćeš bez mene da predvodiš napad. Ja ću doći kasnije. Imam nekog posla da obavim.
- Ali oče! Obećao si!

- Jonda, znam da jesam. Ali ne mogu sada, to nije u mojoj mogućnosti. Imam obaveza. Trebam dovesti pomoć. Ne možemo sami napasti Vešticu. Moram obići Nortarusa.
- Njega? Pa on te je toliko puta izneverio. Šta to radiš? Zar ćeš od njega zatražiti pomoć?
- Jonda, moram! Nismo sami u ovom ratu. Nismo!

- Stvarno te ne razumem. Od te gnusne spodobe da zatražiš pomoć.- bunila se koliko je mogla. Nije mogla da se odupre njegovoj odluci da poseti gospodara mašina.
- Nortarus! Zašto baš on?
- Zato što će nam njegova armija pomoći da ustanemo protiv Ledene magije. Naša jeste snažna ali nije toliko. Sada molim te ostavi me samog da razmislim koga ću još pozvati. Iskreno, ne trebaju mi pridike. I ne zaboravi: ti si mi jedina kćerka, koju volim najviše na svetu. Pazi da te ne zahvate Mesečevi zraci kada se on popne na nebo. Zvezde nam neće biti saveznik. Ali toga se bojim najviše.
- Kako želiš oče.- rekla je ponizno.

Nebesko kraljevstvo je dočekalo noć... Zavese su bile pomerene da bi sprečile Mesečevoj svetlosti da prodire unutar svetlih odaja. Mrak je zagospodrio nebom. Nebeski grad je utonuo u san. Hajlander je gledao kako se oblaci sklanjaju pred novim gospodarem neba. Mesec nije bio naklonjen Hajlanderu... Valir je sedeo zamišljenoi njegove oči su lutale na dve strane. Prva strana je bila njihova porodična slika.Svetla slika, kristalno čista, sa puno uspomena.

Voleo je Klaudu. Jako joj jeteško pala njena smrt. Zašto je morala da ode? Jonda je imala samo trinaestgodina. Još je bila dete. Valir je zaplakao. Uspomena na Klaudu ga je jakozabolela. Godine je nisu mogle izbrisati. Sada mu je ostalo sećanje na nju...

Druga slika koju je tražio u zamišljenom svetu je upravo ona. Portret Jonde na zidu. Njen širok osmeh mu je probudio sećanja na to kako je bila bezbrižnodete. Rasla je pod njegovim zagrljajem i podrškom. Postala je ratnica i vojskovodja kakav se retko nalazi u ovom svetu. Razmišljao je o tome još neko vreme, dok selice nije osušilo.

A zatim je ustao i počeo šetati sobom. U glavi je krio planove protiv Veštice. Ali nijedanse nije mogao ispuniti, jer je ona bila jako blizu Knjige. Znao je to. Imao jeneki predosećaj da će, kada Jonda uleti u taj krvavi rat, izgubiti i jedini izvorsreće. Nije smeo to da dopusti. Preostao je još neko. Neko gori od Nortarusa. Neko gori od srebrnih vojnika. Krio se u podzemnim odajama, punim lave i duhova koji neometano šetaju tim mrtvim predelima. Morao je da pita Sraskala. Sraskal,ratni gospodar neotkrivene snage i vojske.

Malo se družio sa Sraskalom. Jedino što je znao o njemu je samo da uvek sa sobom nosi buzdovan, satkan od gvoždja i čelika, u kojem krije neopisivu moć. Njegov buzdovan je bio pun magije, o kojojje on malo pričao.

Samo nije bio siguran da će mu Sraskal pomoći. Taj neotesani grubijan je znao samo da trepće očima i izvija glavu, na kojoj krije ružne obraze i zube koji su razbacani u vilici. Ali njegova snaga je bila neopisiva. Valirnije imao nikada prilike da se uveri u nju. Posvadjali su se. Nisu pričali stotinama godina. Da li je vredno da se upusti u razgovor sa njim? Dvoumio se.

A onda je još jednom pogledao Jondin portret na zidu. Napravio je izraz na licukoji je odavao priliku da hrabro stane na put osvajanju svega dobrog i oterazlo. Ledena Dama se mora sprečiti. Po svaku cenu. Odlučio je. Za dva dana kreće kod Nortarusa. Najveći problem će mu biti kako da pronadje Sraskala. Vrata podzemnogsveta se ukazuju samo u odredjenom trenutku.

Jako je teško doći do njih. Treba biti posebno pažljiv, da se primete detalji... Pohod ledenog čopora je konačno završen. Pratili su trag i namirisali miris krvi. Ledena Dama ih je stvorila sasamo jednom svrhom. Da se dobro ugoste.

Meso Mrtvih je bilo na jelovniku. Tragovišapa su ostali u poludubokom snegu i blatu koje je dolazilo posle njega. Zadihanostse nije mogla videti na krznu vukova. Oni su stvoreni da proganjaju do kraja sveta svoj plen. I da ga nadju, a zatim kidaju komad po komad mesa.

Kap po kap krvi. Pljuvačka koja im se slivala niz vilice ledila se pri padu na tlo. Bili su tu, spremni da svake sekunde napadnu. Majkl je brzim koracima pratio napred,dok je Nik nekako uspeo da nosi nika na ramenima. Demon je trčao pored njih,iako je sa vremena na vreme zaosrtajao, jer je Džon imao jak stisak.

Osećao jekako ga noga koči da napravi pun korak. Drejk je još imao zamagljen vid. Nije se potpuno oporavio od ledene magije. Postoji neko jači od njega, i to nije mogao da podnese. Nikako...