- Previše ih je!- vikao je Matronuks dok je mahao mačem. Uvideo je da je poraz na vidiku.

Mrtvi su prosto nepobedivi. A Drejk se smejao, dok mu je iz usta tekla krv, a oči su mu promenile boju. Znao je da još malo treba kako bi oni bili jedini u Zmajevoj dolini. Drejk ih je vodio do pobede.

Pad Grifona je bio blizu. Osećao se strah i nemoć ratnika koji su branili svoje kraljevstvo od najezde sluga Knjige. Bili su bespomoćni pred neprijateljem. U vazduhu su se čuli krici Mrtvih, koji nisu hteli da se zaustave dok sve pokolju. Pločice i zidovi su bili preplavljeni krvlju. Noć bola nije imala nameru da se završi. Bila je topla, ali opet nekako hladna. Bila je mirna, ali nemirna.

Tela sluga Knjige su se vukla po zemlji jer nisu znala za predaju. Zaista strašan prizor za ratnike kraljevstva Grifona. Bio je blizu da padne. Pad Grifona je bio jako, jako blizu. Mindra je sa Demonom gledala uplašeno zaključana u sobi, nadajući se da je neće te krvopije naći. Milovala ga je po glavi, dok je on osećao strah u njenom srcu. Znala je da ne može da pomogne. Zaplakala je...

- Znaš li šta da radimo?
Demon ju je pogledao i zacvileo. Nije znao odgovor, ali će je sačuvati od svega, kao i svog najboljeg prijatelja. Samo da ga opet vidi.
- Izdrži, oče. Izdrži. Volim te...- pričala je tiho, dok se napolju čula buka poraza.

Pobeda Mrtvih je bila blizu. Ali, nisu očekivali da ih još neko napadne. Bio je to Džon. Smešio se dok je stajao iz daleka, pored svojih vukova i zmaja, sa ratnicima koji su bili spremni da daju život za Ledenu Damu. Veštica Vetra je sve videla u svojoj kuli. I smešila se gledajući u kuglu. Smešila se jer je videla kako Mračni Princ uživa u pobedama nad nemoćnim protivnikom, i ne sluti da će ga baš ona dokrajčiti. Smešila se jer je osetila knjigu kako je doziva.

Osetila je besmrtnost i večni život na svojim rukama, u svom ledenom srcu. Osećala je da je taj trenutak došao.
- Džoneee...
- Da, kraljice?- odgovorio je istog momenta.

- Uništi sve one koji ti stoje na putu. Želim da vidim koliko je jak Mračni Princ. Knjiga me zove...
- Kako vi kažete, visosti.
Otvorio je oči i video Mrtve kako uništavaju i poslednji trzaj otpora ljudi. Sa pakosnim osmehom na usnama je rekao:
- Kraljica želi da sve pobijemo. To ćemo i učiniti. U napad!

Ledeni čopor je prvi potrčao, dok je izbacio svoje jezike napolje. Nisu oklevali. Želeli su još mesa. Iza njih, čizme plaćenika su zaranjale u zemlju. A Džon je stajao uz Crvenog.
- Kada ti dam znak, sve ćeš ih spaliti. Neka osete toplinu vatre.

- Kako želite.- promolio se hladan glas čuvara Draksoskona. Oči mu nisu više bile iste, čini su mu zauzele dušu. Pomerao je rep i krila, i kao da je jedva čekao da poleti.

A u daljini, ledeni vukovi su razjapili svoje čeljusti na mrtva tela koja su šetala i trčala. Komadali su ih, i jedva osećali dodir njihovih mačeva i sekira. Led nije mogao tako lako da se preseče. A ljudi u krznima su uz vrisak i viku upali u tu gomilu, i nisu hteli da posustanu. Hrabrost je isplivavala iz njihovog srca, jer su znali da se bore za Ledenu Damu i da će biti prekriveni zlatom. Čežnja za dokazivanjem je bila jača od svega. Mahali su debelim mačevima bez prestanka.

A Džon je samo posmatrao sve to Gledao je kako su se sukobila čudovišta i nije mario za to. Važno mu je bilo samo zadovoljstvo Veštice Vetra. Gledao je i smejao se. A onda je oštrim glasom rekao zmaju:
- Kreni!

Veliki Crveni je poleteo, dok mu je vrat svetleo čudnim sjajem. Nije oklevao. Raširio je crvena krila i vinuo se u oblake. Džon je za par trenutaka video kako se vatra sručuje na Veštičine protivnike. Svi su goreli.

Pomešane strane su osetile vatru koja je spaljivala sva tela i zemlju zajedno. Drejk je video Crvenog i počeo je da reži. Odakle se sad stvorio taj zmaj? Morao je da ga zaustavi. Mrtvi nisu mogli ništa protiv vatre. Gubili bi snagu čim bi ona dotakla njihova trula tela.

Preobratio se u svoj demonski oblik, i kada su oči zasijale plavičastim sjajem, stvorio je plavičaste kugle i počeo da gadja tog velikog ogavnog zmaja. Ali, njegova vatra je bila snažnija i kugles su bile mnogo slabije. Raspadale su se i nestajale na nebu! Drejk je morao brzo da misli kako da zaustavi ovo grozno biće! A zmaj je u očima krio bes i slušao naredbe Ledene Dame.

Sve će ih spaliti! Bacao je plamenu stihiju svuda po zemlji. I nije štedeo nikoga. Drejk nije bio uplčašen, naprotiv. Ovo biće ga je još više hranilo. Osećao se tako moćnim! I samo je gledao zmaja u oči, dok su mu iza ledja prolazili njegovi podanici i klali preostale pripadnike Grifona. Matronuks je bio sateran u ćošak. A Drejk nije hteo da se preda.

Pošto je uvideo da ne može ništa sa svojim kuglama, vratio je mačeve na ledja, i uhvatio jednog strelca, koji se našao u blizini.
- Daj mi taj luk! Odmah!- dreknuo je uzevši ga. Istog trenutka, kada je uhvatio luk, učinio je da sjaji nekakvom čudnom belom svetlošću. Strela koja je bila spremna za Crvenog, bila je omotana crvenim sjajem, dok se na njenom vrhu, pored otrova, stvorila krv.

Drejk je bio spreman da odapne. Disao je ubrzano i duboko, dok je sa svojim snažnim rukama držao napet luk. Tanka, ubojita strela Mrtvih, začarana magijom, bila je spremna za zmaja. Crveni ništa nije primećivao. A onda, demon je odapeo strelu. Ona je munjevitom brzinom probola zmaju kožu. Crveni je urliknuo, osetivši da se u njemu usporilo disanje. Sva sreća, pa nije pogodila srce.

Ali, bio je ranjen. Padao je na zemlju, dok ga je demon gledao smešeći se i pokazujući očnjake.
- Jedan problem manje!- uzviknuo je, a onda je potrčao da uhvati Matronuksa, kojeg su opkolili njegovi vojnici, ostao je sam. Nije brinuo za vukove, ni za napadače iz senke. Bio je željan njegove krvi. Džon je gledao kako zmaj pada i dotrčao je do njega. Nije mu bilo svejedno, treba im poslužiti za kasnije.

Izvadio je strelu, slušajući urlik ranjene zveri, i video je da otrov prodire u telo zmaja.
- Gospodarice! Zmaj je ranjen!
- Nee! Ne sme umreti, dok ne pronadjem knjigu. Sačakaj, otvoriću portal!- vikala je besno, gledajući ranjenog zaštitnika Draksoskona. On ne sme da umre. Potrčala je do balkona i pružila ruke, i zatvorivši oči, počela da izgovara bajalicu. Džon je mogao da u daljini vidi kako se otvara portal.

- Hajde, zveri. Moramo do onog portala! Hajde ustaj!
Zmaj se nekako ustao, i Džon se popeo na njega. Dok su ga Mrtvi obasipali strelama, nekako su uspeli da udju u portal, koji je ubrzo nestao.
- Pustite ih, neka idu!- zapovedao je Drejk, a onda je pogledao u ledene vukove. Nervirali su ga. Teleportisao se do njih i nije se dugo borio. brzo su njegovi začarani mačevi presekli debeo led. A onda se vratio do Matronuksa.

- Tvoja vojska je mrtva, kralju...
- Nisu umreli uzaludno. Znam ko će te savladati, Mračni prinče.
- Vidiš li ovu armiju?
- Vidim...
- Ova armija je besmrtna i niko joj se neće suprostaviti!
- Nisam siguran u to...
- Dosta! Tvoji sati su odbrojani, a uskoro će i Vatreni Vitez biti mrtav. Sve ovo... će biti moje!
- Molićeš za milost na dan tvoje smrti...- bile su poslednje reči Matronuksa. Kada mu je Drejk odsekao glavu, Mindra je vrisnula, ali na svu sreću nisu je primetili. Izgubila se.

- Nazad u zamak! Ovi slabašni ljudi mi više neće smetati! Veštica... je veći problem. Na redu je ona. Hoće da se dočepa Knjige. E pa, daćemo joj knjigu. Hahaha!- urlikao je, dok su krećali ka izlazu, ali nisu znali da će se sukobiti sa još jednim neprijateljem. Frek je sa svojom armijom jurio ka zamku, i u daljini je mogao da ugleda armiju Mrtvaca.

Zarežao je kao i ostali. Stezali su sekire, sakriveni iza drveća, a onda su potrčali. Mrtvi su zastali, kada su videli da im se približavaju snažni ljudi sa glavama vuka. Nošeni gnevom i ljutnjom, trčali su tutnjavši po zemlji.

A Reks je stajao na brdu, nedaleko od svoje kolibe i posmatrao prirodu. Znao je da Matronuks pao. Imao je taj osećaj, i nije bio miran. Sartid mu je prišao i mirno stao kraj njega, pogledavši njegovo ozbiljno lice.
- Gospodadru, da li ste dobro?
- Sartide, osećam njegovu snagu. Drejk je jači nego ikad. A knjiga mu daje moć.

- Znate li kako da izborimo sa tim čudovištem?
- Ljudi su pali, Sartide. Bojim se da sam i ja bespomoćan protiv ovakvih sila. Jedino nas Majkl i Nik mogu spasiti. A oni su daleko... Nadam se da će se vratiti živi. Treba nam njihova snaga. Drejk se neće zaustaviti na ovome.
- Ko je sledeći?

- Onaj ko želi Knjigu više i od njega. Veštica je sakupila dovoljno vojnika da mu se suprostavi. Ne brine ona za Drejka. Zna da da će ga pobediti. Uverena je da je njena magija jača od moći Mračnih.
- Rat je izmakao kontroli. Ne znam...
- Sartide, slušaj me. Suočili smo se sa dva čudovišta. Nemamo saveznike. Frek je nemoćan da sam zaustavi Drejka i Vešticu. Moram do Jonde i Valira. Oni će znati šta da rade. Nemamo izbora.

- Idete medju Nebeske! Da li ste sigurni da će nam pružiti pomoć?
- Veruj mi, Sartide, oni jedino mogu da nam pruže kakvu takvu nadu pored Majkla i Nika. Uskoro krećem na put.
- U redu, gospodaru.- odgovorio je Sartid sa nevericom. Nije znao hoće li Nebeski uspeti da se izbore sa Nekromancerima. Da li je njihova magija dovoljno jaka da zaustavi mračnu? Nije osetio u svom srcu da će biti bolje.

Dok je odlazio od Reksa, počeo je zalazak Sunca, a to Mračnima daje dodatnu snagu. Još uvek su bili skamenjeni prizorom što jedna horda divljaka juriša ka njima. Ali su se brzo trgli.

- Šta čekate, pacovi jedni? Pokoljite ih!- naredio je komadant jedne grupe krvopija i Mrtvih, koji su odmah pojurili da se sudare sa ljudima vukovima, koji su grubo ostavljali tragove čizama u polumokroj zemlji. Drejk se samo smejao. Već je uvideo slabost ljudi vukova. Izvukao je mačeve i teleportovao se do sudarene gomile izmešanih stvorenja. Frek je u toj gomili video prizore kakve je samo mogao njihov vrač da kaže. Video je mračnu magiju na delu, i magiju Knjige. Mrtvi su ustajali i ustajali. Ništa ih nije moglo zaustaviti. A knjiga se smejala u zamku.

- Vremeee je došlo za naas... Hahaha... Prah smrti biće posut po svima.... Vreme je došlo....

Ljudi vukovi su se hrabro borili, ali kada ljudi i patuljci nisu mogli da zaustave Drejka, kako će oni? A on je kovitlao začaranim mačevima u toj gomili, i nije im bilo spasa. Padali su kao pokošeni, u lokvama krvi. Drejk je uživao. Uživao je u bolu i smrti, jecajima. Udisao je duboko, ističući tako svoje snažne grudi, obavijene plavim plamenom.

- Hahaha! Šta vi mislite? Da ćete nas zaustaviti? Niko ne može! Hahaha!
Frek je ugledao Mračnog Princa, i prestravio se od njegove pojave. Demonska forma je izgledala zastrašujuće. Vatra se uzdizala sve više, a to demonsko izduženo lice ulivalo je nezamislivi strah. Frek je stezao sekiru...

Dok je njegovo srce kucalo sve jače, potrčao je ka toj nemilosrdnoj zveri uz ton koji je odavao hrabrost. Nije stajao sve dok njegova sekira nije osetila demonske mačeve. Drejk ga je pogledao okrenuvši mu ledja i udario svoje sečivo o njegovo.
- Bedni pacove. Zar si pomislio napasti me iza ledja? Ha? Razmisli ponovo!
Dok je režao, ispuštao je gromove iz svog grla, a Frek je odlučio da mu se suprostavi.

- Sada ćeš pasti, Mračni Prince!
- Ne bih rekao. Tii ćeš pasti...- nasmejao mu se u lice. A zatim mu je izbio sekiru iz ruku. Frek je stajao sam ispred besmrtne zveri.
Šumski čarobnjak je putovao do zamka Nebeskih. Držao je čvrsto uzde svog pegaza. Konj je mahao svojim širokim krilima. Očekivao ih je dug put. Vetar nije imao nameru da se stiša, pa im je putovanje bilo sve teže i teže. Probijali su se kroz bele oblake i plovili po plavom prostoru u potrazi za Hajlendom, zamkom Nebeskih čarobnjaka.

- Brže momče, brže! Valir mora znati za Mračnog Princa!
I konj je ubrzao. Čitav jedan dan dan im je trebao da stignu pred stepenice dvora Hajlend. Reks je privezao pegaza za zlatnu ogradu koja je bila na pločicama od belog mermera.

A onda je pogled ustremio ka dugačkim belim stepenicama, koje su vodile u odaje velikog nebeskog dvora. Počeo je da se penje, i osećao je nervozu. Dok mu se kosa lepršala na vetru izranjavši ispod šešira, koračao je lagano. A onda je pri vrhu spazio Valira, vladara Nebeskog carstva. Gledao je u Reksa i izgovorio pomalo dubokim glasom:
- Šumski čarobnjače. Davno te nije bilo. Prošlo je više od 300 godina.
- I meni je drago da te vidim, Valire. Drago mi je da sam se vratio medju tako prijatne ljude. Ali morao sam. Dešava se nešto užasno na ostrvu. Mir je narušen.

- Molim? Ko je u stanju da naruši mir stvaran vekovima?
- Veštica. Ali sad su se i Mrtvi umešali. Predvodi ih Drejk.
- Veštica i Mračni Princ? Neverovatno. Šta su oni umislili?
- Hoće da zavladaju univerzumom. A i Knjiga se probudila.
- Jesi li siguran?

- Da. Treba mi tvoja pomoć. U ime onih koji su pali. Ne možemo sami da dobijemo bitku. Istorija se ponavlja. Ne znam kako da zaustavim ovo zlo.
- Smiri se prijatelju. Idemo u naše odaje, da na miru popričamo i vidimo kako ćemo. Prilično si me iznenadio. Ako je to istina, moramo zaustaviti osvajače. Nebeski će učiti sve da povrate mir.