Sastanak. Svi su strepeli. Svi su iščekivali rezultat dogovora koji je bio od velike važnosti. Svi su iščekivali rezultat sudbine. Bilo je to u skrivenom mestu, baš duboko zavučenom, na samoj ivici šumarka gde se održavao kraljevski turnir. Turnir krvi.

Bila je to jedna građevina koja je već skoro bila srasla sa zemljom, zbog godina koje su je sustigle. Zid je bio ukrašen sa puzavicama koje su išle sve više i više ka Sunčevim zracima, koji su dodirivali tlo crvenkastih crepova. Vrata te široke taverne, zavučene u šumsku tajnu, bila su bledo zelena, takođe potrošena od vre-mena. Kvaka je bila od bronze, koja već beše skupljala crne mrlje. Bilo je prošlo dosta vremena.

Taverna je ćutala u tišini i bila prazna. Duboko u šumarku, skrivena od drugih pogleda. Čulo se kaskanje konjskih kopita o tvrdu šumsku zemlju. Matronuks, Majkl, Nik behu jahali konje, dok je vladar patuljaka sa nekolicinom preživelih podanika išao iza njih. Polako, sigurnim hodom. Najzad su došli do taverne. Nik i Majkl i ostali behu sišli sa konja, a ubrzo su i Patuljci stigli. Videli su kraj vrata poznata lica.

- Reks! Sartide!- viknuo je Majkl. Nik mu se pridružio i dotrčali su do Reksa i njego-vog pratioca.
- Majkl! Nik!
- Tako mi je drago što vas vidim. I vi ste ovde?
- Pa da. Ja sam član Saveta. Sećaš se?- nasmejao se Reks Majklu. I Niku je bilo drago.

- Šumski čarobnjače…
- Vaše visočanstvo.- okrenu se Reks Matronuksu.- Jeste li spremni za današnju odluku?
- Jesam. Nadam se da ćemo se brzo složiti.
- I ja se nadam. Ovo je jedna od presudnih odluka.
- Slažem se.

Prekinuo ih je šum koji se čuo iz obližnjeg grma. Svi su odmah potegnuli oružje. Zapazili su grupu mišućavih ljudi sa glavama vuka. Odmah su počeli da zavijaju. Ostali su se uplašili na trenutak, ali ih je Reks smirio.
- Spustite oružje. To je Frek.
- Frek?- začuđeno je upitao Majkl.
- I on je član Saveta.- hladnokrvno reče Reks.
- Grrr, drago mi je što te vidim čarobnjače.
- I meni prijatelju. I meni. malo kasniš.
- Izvini, bili smo zadržani. Orkovi su nas napali. Imali su nekakvu magiju oko vrata.

- Orkovi?!
- Da, oni su nas napali, ali, imali su čudne ogrlice oko vrata. Kristal je sijao nekako čudno…
- Kristal?- uporno je zapitkivao Majkl.
- Sigurno je veštica bacila čini.- reče mudro šumski čarobnjak.
- Majkl?- upitao je Nik prijatelja, dok je on slušao zabezeknuto. Orkovi? U šta su se oni to upleli?
- Nik, prijatelju, mi smo do guše u problemu.

Nakon dužeg vremena i priče, napokon su ušli svi u tavernu. Mrak. nije bilo svetla. Čarobnjak je upalio svoj kristal. Zelena boja je počela da sija kao nikada pre. Malo su obrisali prašinu sa stolova i stolica.

- Majkl, prijatelju, idi tamo do onih polica, možda ima nekog dobrog vina.- obratio mu se Reks.
Majkl je otišao po vino. Ostali su seli. Čarobnjak je naslonio štap na sto. Počeli su priču, dok je jedan prašnjavi prozor popustio pred naletima Sunca, ali to je bilo nedovoljno da obasja prostoriju. Zeleni kristal je obasjao ceo taj tamni prostor. Reks je pogledao Matronuksa, Freka kako reži, kralja patuljaka. A onda je progo-vorio.

- Otvaram Peti Sastanak. Odavno već računamo da nas je četvoro u ovom savezu za bitna pitanja. Postopolisova scena će nam ostati u sećanju uvek. Nije mu mesto ovde. Frek, tvoj otac je bio dobar otac i saveznik. Sada si ti preuzeo njegove obaveze i drago mi je da si sa nama.

- I meni je drago da prisustvujem ovom dogovoru, koji će nam odrediti sudbinu.- rekao je Frek brundavo.
- Da nastavim. Ovaj sastanak nam je od velike važnosti. Od velikog značaja. Sudbi-na naših naroda je u pitanju. Svih stanovnika, životinja, svemira…
Ostali su klimali glavom. Nik je naslonjen na zid posmatrao šta se dešava. Bilo mu je izuzetno drago što prisustvuje ovom sastanku. Nije znao zašto. Samo je uživao slušajući ih. Reks je nastavio.

- Gospodo… Svet kakav poznajemo ubrzo će nestati. Sve će biti pod vatrom, pepe-lom, ledom, ako to ne uspemo sprečiti. Da li neko od vas ima predlog kako da zaustavimo invaziju, nadolazeći haos?
Tišinu je prekinuo Majkl, koji je pred njih stavio čaše, koje su služile za točenje piva. U njima se ovog puta nalazilo vino. Njegova boja i miris je opijao sve prisutne. Ali videlo se da su svi zamišljeni, gledajući se međusobno. Majkl se nakon treska čaša o sto, udaljio od ostalih, i otišao do Nika. Pažljivo su gledali i iščekivali odluku Saveta.

Opet je prevladala tišina. Patuljak je prelazio šakom preko brade, dok je Frek malo prodrmao glavu i zatim tresnuo pesnicom o sto. Čase su na trenutak lebdele u vazduhu, a zatim su se vratile na drvenu površinu.

- Brže! Nemamo ceo dan! Sudbina svega što je dobro je u pitanju a mi ćutimo. Trgnite se malo.
- Polako, smiri se.- držao ga je za rukav Patuljak.
- Ima li ideja?- pogledao ih je Reks još jednom.
-Protiv ovakvog neprijatelja, sumnjam da bilo ko od nas ima pametnu ideju.
- A mi smo sledeći.- dodao je Matronuks.- Bojim se da imamo nedovoljno snage da se suprostavimo na dve strane.

- Ne brini, pronaći ćemo način.- rekao mu je  Reks.
Svetlost kristala je svetlela i svetlela. Nije imala nameru da prestane i da se ugasi. Odlučila je da gori do kraja. Čuli su zvuke kiše. Bez grmljavine i gromova. Samo fina letnja kiša, tiha i ne previše napadna. Reks ih je pogledao. Uporno je vrebao bilo kakvu ideju, iako je nije bilo. Bar za sada.

Nik i Majkl su najviše žalili za knji-gom, koja je živela kod Drejka, koji beše uporno jurišao ka kraljevstvu ljudi. Urlici Mračnih daleko su se čuli. Urlici koji najavljuju smrt. Krv. Borbu. Za povratak očeve teritorije i proširenje. Celo ostrvo, ceo univerzum. Psi su dahtali, dok su trčali. Nisu hteli da lete i da dodatno troše svoju snagu. Drejk ih je udarao svojim bičem. Lice mu je odavalo ljutnju i žeđ za pobedom. Iza njih se vukla armija živih mrtvaca.