,,Pa,dobro dosla u Kaliforniju mila"-koliko je Izabela bila srecna sto smo ovde,toliko sam ja htela da se ubijem.Vise nisam gledala ocima one Sofije.To je sada bila neka druga osoba.Nekada mi je sve bilo svetlo,lepo,srecno...Sada...Sada se u meni sve vise i vise sirio neki osecaj straha,krivice,tuge...Nismo ni stigli gde treba,a meni su Miranda i Den vec nedostajali.Za Danijelom sam vec patila.Par puta sam sebe uhvatila da razmisljam kada sam se ja to tacno zaljubila u njega?
Uzele smo nase stvari i krenule ka izlazu.Taksiji su vrveli na sve strane.Izabela me je uhvatila za ruku i dovukla do jednog crnog Land Rovera.Na njemu je bio naslonjen covek u srednjim godinama.Mada,izgledao je odlicno za svoje godine.Izabela mu se nasmejala.On je predhodno skinuo pilotske naocare koje je nosio,i dobro se zagledao u mene.

,,Jebote!"-Izabela se napravila kao da je uvredjena.

,,Heej...to mi je cerka,budi malo pristojniji"-on je jos koji trenutak blenuo u mene,dok se rukovao sa Izabelom.

,,Isti Bazil"-Izabela se malo nasmejala a potom spustila torbe.Ja sam mu prisla i pruzila ruku.

,,Zdravo...ja sam Sofija"

,,Marselon...ili Marselona kako me svi zovu"-jel to do mene ili samo ja imam normalno ime ovde?Mada ovo je bilo nekako simpaticno...na neki...veoma cudan nacin.Trgnuo se malo i uzeo nase torbe strpavsi ih u gepek.Usli smo u kola i krenuli.

,,Ovo ce malo da potraje"-rekla je Izabela gledajuci u retrovizor.Bas lepo.Imam dovoljno vremena da se bacim u trans.Ona i Marselona su razmenili par reci a ostatak puta smo proveli u tisini.Sve sto smo se duze vozili,sve vise smo se spustali niz neku planinu dok se konacno nismo spustili do nekog grada.Iskreno izgledalo je prelepo.Sve kuce su bile tako nacackane.Zelenilo me je prosto opcinilo.Izmamilo mi je osmeh.Marselona je pogledao u retrovizor i napravio neku facu...nesto izmedju tuge i srece.Skrenuli smo na put koji je vodio do mesta gde su kuce bile vidno proredjene.Iz daljine sam mogla da vidim da se priblizavamo vodi.Zlivu tacnije.Ovo je mozda jos lepse od grada koji smo zaobisli.Stali smo ispred ogromne kapije.Dva coveka su je otvorila ,a kada su kola prozalila gledali su tacno u mene.U...redu....Izasli smo iz kola,a ja sam bila opcinjena prizorom.Kuca je bila trospratna i gledala je na zaliv.Jedno wow mi se otelo iz usta.Marselona i Izabela su se nasmejali.

,,Lepo je,zar ne?"-rekla je ona.

,,Veoma"-zaista je izgledalo fascinantno.Pogledala sam malo okolo i shvatila da svi gledaju u mene.Ona dva coveka sa kapije,bastovan,pretpostavljam i jos par njih...Rekla bih da je zbog mog oca.Mora da licimo i to poprilicno.Sa sramezljivim smeskom sam se okrenula ka kuci.Niz stepenice je silazila zena vrlo lepe pojave.Imala je plavu loknastu kosu,sive oci,i suknju koja je savrseno definisala njenu figuru.Zgodna je.Prvo se zagrlila sa Izabelom,a kada je pogledala u Marselonu on joj je namignuo.Djavolski se nasmejala i okrenula ka meni.Kao i svi bila je zatecena.

,,O MOJ DRAGI GOSPODE!"-za razliku od Marselone,ova lepa zenica govorila je engleski sa jedva cujnim francuskim akcentom.Polako mi se priblizavala,a ja sam joj se samo nasmejala.Stala je tacno ispred mene.Pogledala me je i oci su joj zasuzile.Izabela je samo uzdahnula i spustila pogled.

,,Ti...ti si isti on..."-naravno.

,,Samo zensko"-obe smo se nasmejale.Prijalo mi je sto pricaju o mom ocu iako ga ja nikad nisam videla.Imala sam osecaj da je on tu negde,da me ceka...Pomazila me je po kosu.Dve suze su joj pale niz obraze.Okej...ako ovako nastavi i mene ce da rasplace.Da bi izbegli sve dalje neprijatnosti,koje su bile neminovne,Izabela je prekinula neprijatnu tisinu.

,,Sofija,zena koja te grli je Zaklina,tvoja baka"-MOJA STA?Ali...ali...tako je mlada...ne izgleda ni...nekoliko godina starija od mene.Nema druge.Vampir.Ali kako?Zaklina je obrisala suze i sve nas uvela u kucu.Marselona je imao zadatak da odnese stvari u sobe.Kuca je inace,bila skroz suprotno mojim ocekivanjima.Nije bilo niceg kicastog ili upadljivog.Sve je bilo na svom mestu i nekako ugladjeno..videlo se da je radjeno sa ukusom.Dnevna soba u koju smo usli bila je najobicnija.Fotelje,stocic,stolice...nista posebno.To me je malo opustilo.Sele smo na kauc a Zaklina je odmah pocela sa pricom.Ja sam bila skroz osamucena.

,,Draga moja,da si samo svesna koliko licis na oca"-ako ne pocne da prica razgovetnije moj mozak nece uspeti da prevedi sa engleskog.Ionako sam dovoljno u soku.Izabela je prevrnula ocima,sto pocinje jako da me nerviram.Svaki put na pomen mog oca ona se pravi kao da ga nikad nije volela.Grudi su me blago pecnule.Trgla sam se na pomisao sta se prosli put desilo kad su me grudi "peckale".Zaklina je nastavila.

,,Kerna,moj brat,tvoj deka..."-cale mog caleta...u redu...-,,Bio je divan covek.Svi su ga voleli.Nije postojala osoba koja ga nije volela.On je to znao i cenio sto mu ljudi daju takvo postovanje.Medjutim jedine dve osobe za koje je on imao mesta u svom srcu bile smo Nadia i ja.Nasi roditelji su poginuli dok smo mi jos bili deca,tako da je on postao kralj sa svega 16 godina.Sa Nadiom se ozenio tek u dvadeset petoj.Mene su svi cuvali kao malo vode na dlanu.Medjutim,od malena sam bila nestasna,a i paznja je bila nesto na sta sam se navikla.Kada se on ozenio svi su preusmerili paznju na Nadiu i njeno novorodjance.Svi sem jednog...svi,sem Baranje.On je bio moj strazar u kog sam se smrtno zaljubila.On je bio vampir.Pomogao mi je da jednog dana pobegnem sa dvora,bas ovde.Trazili su me,ali me je on skrivao.Znao je da ce ga Kerna ubiti ako sazna,ali nije mario.Voleo me je.Jednog dana sam se razbolela i bila na ivici da umrem...iz ocajanja me je pretvorio u vampira.Nisam imala vesticje krvi tako da preobrazaj nije bio problem.Ono sto mi je zauvek ostalo nerazjasnjeno jeste to sto je posle toga bez ikakvog traga otisao..."-nastala je ona hladna tisina.Reci koje je izgovorila ostale su da lete u vazduhu.Ona je imala neki veoma tuzan pogled i izgledalo je kao da ce opet da zaplace.Pruzila sam ruku i stavila je na njenu.Ona me je pogledala i sa osmehom mi se diskretno zahvalila.Ni sama nisam bila svesna,ali sam joj na neki nacin stavila do znanja da sam uz nju i da saosecam sa njom.U pravi trenutak,mala crna zenica usla je u dnevni boravak i njen razdragani smeh je ubio svu tisinu u prostoriji.Okrenula sam se ka njoj.Ovo nije zena.Ovo je devojcica.U licu je izgledala starije ali telo i garderoba su je skroz odali.

,,Jel ovo Sofija!?Jao Boze,znala sam da ce biti lepa"-njen srpski jezik me je opet opustio jer sam shvatila da necu bas sa svima morati da govorim na nekom drugom jeziku.Ustala sam,a ona mi se bacila u zagrljaj.To me je iznenadilo,ali sam je sve jedno zagrlila.Zaklina se smejala a Izabela je tupo gledala negde kroz prozor.Kakav pesimista.

,,Diara!Sta radis to!?"-Marselona je prekinuo ovaj veoma cudan trenutak.

,,Izvini tata,ali jedva sam cekala da je upoznam.."-Tata.Lepo.Nisu dosta licli,ali se veza izmedju njih mogla osetiti.Pa...makar sam ja mogla.Taman kad se spremao da je izvede ja sam ih zaustavila.

,,Gospodine Marselona..."-zaustavio se i nezno me pogeldao.

,,Nema potrebe da me zoves gosopodine niti da mi persiras...ja sam samo Marselona"

,,U redu,Marselona,neka ostane Diara,prijace mi sada malo drustva"-ona je vrisnula i ponovo mi pala u zagrljaj.Neverovatno.

,,Jeeeeejjjj,videces bicemo najbolje drugarice!"-pa nikad nisam ni imala jednu.Bio bi red.

,,Narav..."-nisam ni zavrsila recenicu,a ona je vec pocela da me vuce.

,,Hajde pokazacu ti...SVE!"-odvukla me je iz dnevnog boravka,ostavljajuci ono troje da se secaju dobrih starih vremena.

Slika na pocetku ce vam pomoci da stvorite sliku o Frimontu.Inace grad zaista postoji i stvarno je u Kaliforniji.Pa uzivajte <3