Oboje smo cutali.Jedino sto se culo bio je rad motora njegovog automobila.Doduse,ne glasan,ali opet cujan.Danijel jel zazirao od svakog coska,stalno gledao u retrovizor,a poneki put i u mene.Ja sam,sa druge strane,pokusavala da shvatim gde me tacno vodi.Izasli smo iz grada i nastavili put ka sumi.Okej,tip koji me je od malena zajebavao,koji je jedanput hteo da me udavi u snegu,tip koji ima lovu,kola i obezbedjenje je odjednom postao dobrica,dosao u moju kucu i drao se na moju tetku bez pardona,i jos me sada vodi u sumu.Ne,nema nista cudnog u vezi toga.Kada sam videla da ne planira da negde stane,pocela sam.

,,Gde me vodis Danijele?"

,,Videces"-rekao je ni ne pogledavsi me.

,,Nisam se javila mojima"

Tvoja tetka verovatno zna gde si"

,,Kako to mislis ,,verovatno"-pokusavala sam da ga isprovociram.On je samo udahnuo duboko i polako usporio.

,,Dobro....doslo je vreme kad vise nemas pileci decji mozak i kad...pa slobodno mogu da kazem,moramo da te uvedemo u ovu igru jer si nam prakticno jedina nada"-gledala sam ga sa interesovanjem,mada i sa umerenom dozom straha.

,,Sta...aaaaa...okej,uspori.O kakvom poslu i kakvoj nadi je rec?"

,,Sta kazes da sacekamo da dodjemo na odredjeno mesto,pa cu onda da ti odgovorim na svako pitanje...a kakva si...i pitanje tog pitanja"

,,A jel,a kakva sam ja to izvini?"

,,Lepa"-zacutala sam.Nisam mogla da verujem da mi je Danijel ovo rekao.Ne mogu da kazem da mi nije prijalo.Ali opet,ljudi...Danijel.To..to...stvorenje.Videla sam da mu je postalo jako neprijatno zbog ove njegove nepromisljene reci,pa sam resila da olaksam malo i sebi i njemu.

,,Bolje bi ti bilo da se ovo isplati"-mlako se nasmejao i pokazao mi prstom pravo.Pogledala sam i ostala bez daha.Isplatice se.U susret smo isli vili kakvu jos nikad nisam videla.

                                                                      .                     .                     .

Par trenutaka sam cisto blenula.Sad znam kad neko kaze da mu je vilica pala do poda.Vila je bila,ono...ogromna!Bila je dosta zavucena,i put kojim smo prethodno presli je bio jedva sirok za jedan auto.Danijel je podigao glavu i...ucinilo mi se da njuska.Donja usna mu je bila malo nabijena na dole,a oci su mu poprimile neku...bas svetlu boju.Gutao je pljuvacku malte ne na svaku drugu sekudu.Onda je duboko udahnuo i okrenuo mi ledja.

,,Danijele,jel ti dobro!?"-samo mi je mahnuo rukom da se sklonim.

,,Bice njemu dobro"-zena,ili bolje receno devojka,u najobicnijim farmerkama i majci je stajala iza mene.Bila je bleda kao krpa.Ustvari bila je bledja.Toliko bleda da se ustvari providela.Izgledala je veoma krhko.Ja sam se za trenutak uplasila.Ona se trgnula videvsi to.

,,Nemoj molim te da me se plasis"-u redu,zasto me molis?

,,Ko je tebi rekao da smes da izadjes"-napokon se oglasio Danijel.

,,Pa smem valjda da izadjem u dvoriste!"-a da,sad mi je bilo jasno.

,,Nemoj ti da se deres na mene,mala...znas!"-ova devojka nije mogla da bude starija vise od dve godine nego sto sam ja.Premda,Danijel i ona su izgledali veoma prisno.Na trenutak sam osetila neki osecaj koji...mi se nije svideo.Nakasljala sam se da bi prekinula njihovu prepirku.Oboje su me pogledali sa facama ,,A da i ti si tu".Sve ovo me je malo zabrinjavalo.Da ova devojka nije izasla,verovatno bi pocela da bezim.Zabacila je kosu pozadi,umalo ne isteravsi Danijelu oci.Te lepe oci.Prisla mi je i pruzila ruku.

,,Izvini,jako sam nekulturna,ali moj brat je vidis gori".Brat!!!Poznajem ovog lika tipa...ceo zivot i ja nisam znala da on ima sestru!?STA?

,,Ja sam Marija,ali slobodna si da me zoves Mara,kako me samo najblizi zovu.Simpaticna si,mislim kako princeza i ne bi bila..."Svidelo mi se to sto je tako otvorena,ali me je izbacilo i takta da rec princeza.

,,Ajde da ne zurimo previse,moze?"-rekao je Danijel obe nas gurajuci u kucu.Mrzela sam to kad on namirise da cu ja da postavim neko pitanje,na koje on ne moze da da odgovor,i onda se mudro izvuce.Mada,ne mogu da lazem da mi se takav svidjao.

Unutra je bilo sve besprekorno.Ne kicasto,kao sto sam ocekivala,vec sve lepo sredjeno,onako po ukusu.Marija je isla ispred nas,i primetila sam da je imala ravnu kosu kao strela.Kosa joj je bila crna i dugacka.U jednom trenutku sam pozelela da imam takvu kosu.Moja doduse jeste bila dugacka do struka,ali dosta talasasta.Ustvari kad ovo kazem...ne...ipak je ne bi menjala nizasta.Ono sto sam primetila,posle saznala,i zbog cega mi je lakse,je to da ona i Danijel lice.Nisu imali istu boju ociju doduse.Danijel je imao oci boje cilibara,a Marija je imala plave oci.Onako cisto plave.Sve ostalo im je bilo skoro pa isto.Danijelu sam samo oca znala,na kog je dosta licio,zapravo bili su skoro isti,pa sam pretpostavila da i ona lici na njega.Dok sam razmatrala te cinjenice,mi smo hodali nekim hodnicima dok nismo stigli do jednog sprata gde je odprilike imalo oko dvanaest vrata.Marija je pokucala na treca sa leve strane.Pomalo poznat glas nam je rekao da udjemo.Usli smo u neku sobu u kojoj su stajala cak cetiri racunara.Sva cetiri su radili.Covek koji nas je pozvao je sedao za jedan nama okrenut ledjima.Onda je polako ustao.Usne su mu se razvile u prelep osmeh.To nije bio niko drugi do Danijelov,a sada i Marijin otac,gospodin Teodor Tajer.Za trenutak sam se zaprepastila jer tog coveka nisam videla jos od osnovne skole.Bio je lep,kao i uvek,kao sto je Danijel,i za zivo cudo nije izgledao starije nego od poslednjeg puta kad sam ga videla.

,,Ahhhh...namirisao sam vas na kilometar od kuce"-rekao je to pruzajuci mi ruku.

,,Dobro vece,gospodine Tajer"-rekla sam to praveci se da znam sta znaci recenica koju je upravo izgovorio.Danijel ga je pogledao i klimnuo glavom.Teodor ga je samo zakacio pogledom.

,,Molim te draga,slobodno me zovi Teodor ili Teo kako god ti lepse zvuci"-sad definitivno znam da  su otac i sin.Nasledio je na njega tu nonsalantnost i taj davolji smeh.Pogledao je u Mariju koja je stajala naslonjena na futer od vrata.

,,Seceru,kako je tebi"-samo je blago klimnula glavom.Zasto imam osecaj da nesto ne valja.Danijel je nestrpljivo tupkao nogom.

,,Smiri se malo,jebote,nece da crne ako joj sad kazemo"-Marija je pocela da se smeje,a ja nisam mogla da verujem kako se on upravo obratio sinu.Delovalo je nekao simpaticno,to da otac i sin imaju takav odnos,da budu tako....opusteni.Mene je,cak sta vise bilo sramota od mog oca.Od kako sam usla u pubertet,nasledili su oni zenski problemi,i od tada se mnogo stidim ispred oca.Danijel je samo zabrinuto uzdahnuo gledajuci u mene.Marija je pogledala u njega pa u mene.Za to vreme Teodor je trazio nesto u dzepu od svoje kozne jakne.Ja sam se osecala kao da sam naga dok me je Danijel tako ozbiljno posmatrao.Marija je samo suzila oci i nevaljalo se nasmejala.

,,Evo ih,jebemu,tede srcka da me dohvati...mislim koliko kod nas to moze jel"-opet je poceo da se smeje.I Danijel i Marija su se smejali.Ne razumem.

,,Ajde,ajde da zavrsimo sa ovim pa da te bezbedno vratimo kuci"-sve nas je izgurao napolje.Pokazao je da ga pratimo.Od uzbudjenja mi je doslo da uhvatim Danijela za ruku.Isao je tacno pored mene.Bukvalno su nam se ramena dodirivala.Iako je hodnik bio velik,isao je bas pored mene.Okej,polako,ali sigurno postajem jedna od onih koji vriste i kad im decko posalje e sa srcem.Smiri se Sofija.Mos ti to.Hodali smo brzo.Spustali smo se niz neke strme stepenice a Danujel je sve vreme gledao u moje noge.Ma da.Samo mi je falilo da se satrem ovde i da se slatko izblamiram.Sisli smo u podrum,pretpostavljam, koji je bio veoma hladan.Danijel me je pogledao kao da hoce da me zagrli,da me zagreje,ali se ocigledno susdrzavao.Marija se samo smeskala.Zaustavili smo se ipred nekih ogromnih vrata.Bila su...stvarno ogromna.Teodor je ubacio kljuc,veoma cudnog oblika.Deo oko kljuca je zasvetleo,a ta ista svetlost se proslila na cela vrata.Osetila sam kako me nesto pecka po grudima i odjednom sam uradila neki tik sa rukama.Kao da je neka struja prosla kroz njih.Danijel je pomogao ocu da otvore vrata za koja sam pretpostavila da su jako teska.Marija me je zamolila da se nasloni na mene i ja sam joj dozvolila.Ocigledno joj nije bilo neprijatno pored novih ljudi.Ni sama nisam svesna koliko ce ova rec ljudi da dobijemo drugo znacenje za samo jedno par minuta.Teodor je pogledao u nas,a Mariji rekao da samo ne razmislja o tome.Navikla sam se vec da ne razumem sta govore pa mi sad nije bio toliki problem sto nisam razumela njenu,ociglednu bolest.Polako,nesigurno sam usla unutra.U sobi stajalo je drvo.Ali ne bilo kakvo.Bilo je kristalno.Umesto sitnih grana i grancica,ono je imalo 5 velikih grana sa kojih je visilo perje zelene,plave,ljubicaste i neke srbnkaste boje.Jedino je na najvisoj grani stajalo pero zlatne boje.Na njega mi je pogled stao.Opet sam osetila neko peckanje po grudima.Marija koja je stajala pored mene,sada uspravne glave,uzdahnula je sa uzivanjem.Ja nisam bila u stanju da izrazim emocije koliko je bilo lepo.Sve grane su isle do sredine drveta gde se nalazio oblik srca.U jednom trenutku mi se ucinilo da se deo drveta pomerio.Ma mora da mi se prividja.Sklonila sam glavu malo u stranu,i tek onda primetila sare po zidovima.

Nesvesno sam koracala ka njima.Ostavila sam Mariju tamo gde sam do malo cas stajala.Teodor I Danijel su joj prisli.Svi su sada bili ozbiljni.Jer,na posletku to je ono sto su oni zapravo bili,jel da.Zveri koje zive,a koje su mrtve,zveri koje su gladne i zedne ali jedina hrana im je krv.To su sto su...svoju vampirsku genetiku nisu mogli da promene...

Ovo sam bas oduzila...Jos sada se izvinjavam ako ima gramatickih gresaka,a sigurno ih ima,i unapred se izvinjavam ako preskocim neki dan sa objavljivaljem.Sad ide polugodiste,pa razumete sigurno...Iskreno se nadam da vam nije dosadno.Trudicu se da vam adrenalin prostruji kroz krv :)