Nakon treninga sam otisla da potrazim Diaru.Erina je argumentovala da Diari i ne ide bas najbolje.Vezbala je samnom i dala mi komplikovanije cini,samo da bi se uverila da znam da ih iskontrolisem do kraja.Da kontrolisem cini,ne sebe.Htela sam da je pitam sta bih trebala da uradim kako bih sprecila sebe da ne napravim ledeno doba,pogotovo kad sam besna.
Nauci se da iskontrolises bes.
Samo to je rekla.
Lakse reci nego uciniti.
Primetila sam da od kako su mi moci neznatno porasle,mnogo lakse se rasplamsam nego pre.
Ali zasto led,a ne vatra?
U crtacima uvek gore od besa.

,,Diara?"-povikala sam setajuci pored jezera.Setila sam se naseg nemilog dogadjaja tu pored jezera,dan nakon sto sam stigla.Nista.Ne odaziva se.-,,Znas,znam da mozes da udjes u vodu i da dises tamo,ali to ne znaci da to sto imam drugacije moci ne umem da plivam"-nastavila sam jos par koraka i onda se saplela o neki panj.
Toliko o treningu.
Uspostavila sam ravnotezu kako ne bih pala.Besno sam se okrenula da opsujem na racun panja,ali sam umesto njega zatekla Diaru.Podvrisnula sam.

,,Kako!?Ti nisi bila tu!?"-rekla sam zbunjeno.

,,Prvo...jaaojj!Drugo...zar mislis da pored svih ovih cini koje postoje,ne postoji cin nestajanja?Ili magle...ako ti je draze...mada nema nikakve veze sa maglom"

,,Hmm"-zastenjala sam dok sam zauzimala mesto pored nje-,,Prilicno sam sigurna da se to zove "cin tamnog vela" i izivini,stvarno nisam znala da si tu"
Klimnula je u znak prihvatanja izvinjenja.

,,Pa da,to je jedina cin u kojoj sam dobra"-Zacutale smo.

,,Sta te sprecava?"

,,Kako to mislis?"

,,Pa,kad sam ja pocela,imala sam strah od povredjivanja nekog i strah od neuspeha.Mnogo me je sprecavalo,ali onda mi je tata objasnio kako to da prevazidjem.Ali prvo...moras da znas cega se plasis"

,,Ili sta me sprecava"-rekla je da bi mi dala znak da razume o cemu joj pricam.

,,I?"-Na trenutak je okrenula glavu ka kapiji gde je stajalo obezbedjenje.
O moj Boze.
Pa naravno.
Kako to nisam videla?Toliko sam se zanela oko svojih problema da sam zapostavila Diaru.

,,Gejb,je l' tako?"-pognula je glavu i zacrvenela se.

,,Tata mi ne da da pridjem nigde gde ima obezbedjenja,jer misli da cemo Gejb i ja da uradimo nesto "nepromisljeno""-frknula je i ponovo okrenula glavu ka kapiji.Gejb je bio krupan momak,crn,visok i pre svega ozbiljan.Sumnjam da bi on ikad uradio nesto "nepromisljeno" pogotovo ne sa sefovom cerkom.Nosio je tada naocare za sunce,ali sam bila sigurna da gleda u nasem pravcu.Osmejak mu je pobegao sa usana.I Diara se brzo nasmejala,ali sam je manula laktom kad se Mars ustremio ka nama.Krupnim koracima je dosao do nas.

,,Je li sve u redu devojke?"-Diara se zagrcnula tako da sam ja klimnula glavom.Mars nas je preleteo pogledom,pa onda dosao izmedju mene i Diare.

,,Bez očijukanja,molim"-podigao se i zavrteo kljucevima.Koliko je brzo dosao,toliko je brzo i otisao.

,,Ne razumem zasto?"-pitala sam ali nisam sacekala Diin odgovor.-,,Znas,zatucani su on i Izabela"

,,Jesu"-priznala je sramezljivo.

,,Zato smo Erina i ja tu"-rekla sam,ukrstajuci sa njom pogled.Ustala sam.

,,Imam plan"-pruzila sam joj ruku kako bi i ona ustala.Ima da se bori kao luda posle ovog.

,,Imas moju paznju"

,,Ja namamim Gejba u sobu za trening,a posle odvucem Marsa da ga zamajavam,dok se vas dvoje...zblizavate"-zacikala je.

,,Ali kako?Provalice Mars da nesto ne  valja"

,,Don't you worry child,ja cu se pobrinuti za to"-nasmesila se i popravila odecu.

,,Idem"

,,Hajde"

Gejba je uvek lako naci.Uvek je u blizini kapije ili izvan nje,nadgledajuci situaciju.Otisla sam tamo i dva cuvara su me blagonaklono pozdravila.

,,Princezo..."

,,Ovaj...hej...trazim Gejba"-Hej?Stvarno?Zgledali su se nasmejavsi mi se.

,,Naravno...GEJBE!"-Štrecnula sam se na njihovu naglu promenu tona.Gejb je gotovo istog trenutka dosao.

,,Da?"-O da...definitivno je bio spreman za modela.Predivno gradjen,sa dubokim glasom.Odmah sam u njemu videla Danijela,zastitnika,borca...i vampira.Iz daleka je bilo nemoguce primetiti,ali ovako se jasno videlo da mu ocnjaci guraju donju usnu.

,,Gejbe?Potreban si mi"

,,Naravno vase visocanstvo"-Mislim da je shvatio da mi ne treba.Ne moras da budes mnogo pametan da bi znao da je najbolja drugarica tvoje voljene dosla da te zove da skujete kakav plan,pre svega ako vas je video da ste do pre 5 minuta sedeli sa njom.Nisam li genije?
Ostavio je nekog da ga zameni dok se on ne vrati i posao je zamnom.Kada smo se dovoljno odaljili...

,,Pa zdravo Gejbe"

,,Zdravo Sofija"-prosaputao je skidajuci naocare.Crne oci.Crne poput najtamnije noci.I prazne.Bez sjaja koji sam trazila u svakom coveku.-,,Ne trebam ti,zar ne?"

,,Meni licno?Ne.Ali ima neko drugi kome trebas"

Stali smo ispred vrata.Uhvatila sam ga za lakat i pogurala napred.

,,Hajde...ne ujeda ona"
Nasmejao se.

,,Znam"

Prvi deo zadatka je gotov.Sad samo da nadjem Marsa.Usla sam u jednu prostoriju gde je Marselona okupljao sastanke za svoje ljude.Zatekla sam ga kako redja kljuceve na isti privezak.

,,Hej"

,,Nesto nije u redu,je li tako?"-pogledao me je ispod trepavica.

,,Ne...sve je u redu...zasto ne bi bilo?"-Podigao je glavu i streljao me pogledom.

,,Sofija...gde je Dia?"

,,U kuci..."

,,Sofija..."

,,Ali jeste"-naborao je celo kao da se cudi.Gurnula sam vrata kako bih ga sprecila da pojuri napolje.

,,Uffff...DOBRO"-podigla sam ruke u znak predaje.Bacio je kljuceve i prekrstio ruke na grudima.

,,Sa njim je"-nisam se usudila da mu spomenem ime.Ne znam zasto,ali sam po prvi put osetila strah od Marselone.Prvi put za ovih par meseci,nije licio na sebe.Dok me je gledao,imala sam utisak da me gleda zivotinja a ne Mars.Razgoracio je pogled.

,,Molim?"

,,Sta imas protiv njega,Mars.Izgleda kao dobar momak,a ti nisi neki dzangrizavi dedica koji jos zivi u vreme pocetka drugog svetskog rata!"

,,Sta imam protiv njega?"-brecnuo se-,,On je vampir Sofija!"

,,I Danijel je vampir"-rekla sam gotovo uvredjeno.

,,Ne svidja mi se sto visis sa njim.Ne svidja se ni tvojoj majci.Tvoj otac kao da je zaboravio sta se desilo!"

,,Sta se desilo!?Reci mi,ili nema izlaska odavde"-zacutao je.

,,Ne,neces mi reci da to nije na tebi,jer jeste.Na tebi i na Izabeli.Pricaj Marse!"-led je zamrznuo vrata.I da hoce,sada nema napolje.Polako je poceo da mi ledi prste i brzo se popeo uz nogare stola i opkoracio ivice.Udaljio se jedan korak.

,,Zar ti Diara nikad nije rekla?Danijelov deda je ubio njenu majku!Moju Fi!"-glas mu je pukao na pola.Led je nastavio da se siri.Temperatura je pala za skoro 20°C.Moram da se zaustavim.

,,Nikad mi to nije rekla"-izgovorila sam polu rezanjem.

,,Danijelov deda je ziveo dovoljno dugo da svakom od nas zabode noz u ledja!Ubio je i tvog dedu i tvoju babu.Izabeline roditelje!Uveo je Leona na dvor,a ovaj ga je posle ubio!I ti se sad smucas sa njegovom krvlju?"-Ne mogu da zaustavim led.O ne.Ne....Fortis.

,,Kako to uopste mozes da kazes Marse?Smucam se?"-Izabela!
Cula sam lupanje na vratima.

,,Sofija"-beznadezno me je dozivala.
Situacija se vec otela kontroli.

******
,

,Hajde Princezo,budjenje..."

,,Ali mrzi me"

,,Oh znam,ali samo nesto da ti kazem"
Strecnula sam se onog trenutka kada sam shvatila da ne znam sa kim pricam,niti gde se nalazim.Okrenula sam se na ledja.Prvo sto sam ugledala bilo je mnogo zvezda.Pomislila sam kako noc ne bi bila tako velicanstvena bez njih,a ni kako one ne bi imale gde da sijaju bez noci.Muskarac pored mene se promeskoljio.Okrenula sam glavu ka njemu.

,,Zdravo"-rekao je šaljivim glasom.

,,Hej"-okrenula sam se ka njemu.Bio je tako prelep.Bio je lepsi i od Danijela,ako je to ikako moguce.-,,Ko si ti?"-pitala sam pogledavsi u njegovo polu nago telo.Grudi su mu bile gole,dok su mu cvrste noge obavijale borde svilene pantalone.

,,Zavisi za koga me ti smatras.Mogu da budem sta god ti pozelis"-priblizio mi se.Oci su mu bile toliko plave,da su se skoro providele.Pogadjale su me kao strele,pravo u srce.

,,Smatram da si vrlo lep i ne zelim vise nista od ovoga"-promeskala sam se u krevetu.Bio je preudoban.

,,Vrlo dobro"-sa punih usana,reci su silazile kao reka iz visoke planine.Nisam mogla da se ne uzdrzim a da ga ne pogledam celog.Uspravila sam se u sedeci polozaj,a on se kao neko malo dete koje majka polaze na spavanje,nasmejao,i polovinu lica zagnjurio u jastuk.Crne lokne su potrcale za njim i pale mu preko nosa i oka koje je ostalo slobodno.Zakikotala sam se.

,,Nemoj tako da me gledas...sram me je"

,,Sram?Zato sto te gledam?"

,,Mhm"-dunuo je kosu sa lica.Znam,osecam da ovo nije stvarno,ali bas zbog toga mogu da uzivam.

,,Nemoj da se stidis,vragolane jedan"-nacas je ustao i povukao me nazad sa sobom.Vratio se na ledja,a ja sam mu pala preko grudi.Ispustio je neki zvuk nalik pevusenju.
Toplota njegovog tela me je umirila.

,,Nisam on"-poceo je-,,Znam da nikad necu biti,ali..."

,,Shhhhhh!"-stavila sam mu prste na usta.-,,Znam,osecam"-klimnuo je glavom i poljubio me u kosu.

,,Tako dugo sam prizeljkivao da dodjes.Samo da te dodirnem...pomirisem"-Mogla sam da zamislim njegovu zelju.

,,Znam ko si..."

,,Znas li?"

,,Morfej...ali samo kako?"

,,Divno...znao sam da si inteligentna.Secas se Kasandre iz dnevnika?"

,,Dobro"-nadlaktila sam se kako bih ga gledala dok prica.

,,Njoj sam,kao znak ljubavi,poklonio tajne moci.Bila mi je toliko draga,Sofija,ne mozes ni da zamislis.Nisam hteo da je neko povredi,s toga sam zamolio Mojre da mi daju dozvolu da smrtniku dam takve moci.Za uzvrat,trazile su mi samo tri cveta maka iz moje senovite baste.Kakva mala cena,zar ne?Ali nisam mario tada za posledice.Upozorile su me,ali nisam tada shvatio.Dao sam Kasandri moci.Tada sam oslobodio Horoja,tu odvratnu zver,a kao svetograditelj,nisam imao dozvolu da napustim svoju zemlju.Kasandra je morala sama da se suoci sa...tim.Nije uspela.Niko nikad nije.Ali bi ti mogla"-saslusala sam ga,i uzivala u njegovom pevljivom i jasnom glasu.

,,Ako niko nije uspeo,zasto bih ja mogla da uspem"

,,Jer si jaka,Princezo.Samo toga jos uvek nisi svesna"

,,Ne...svesna sam,ali bas zbog toga,plasim se da bi neko koga volim mogao da nastrada zbog moje lose samokontrole.Ne bih to mogla da podnesem"-bacila sam se na ledja i na trenutak zaklopila oci.

,,Slusaj,odluci sta sigurno ne mozes da podnes i uradi suprotno od toga"-otvorila sam oci.

,,Ali ja ne znak kako"

,,Pa Boze,pomocice ti one dve budale,Koto i Dzulijan"-rekao je podsmehljivo.

,,Kako oni mogu da mi pomognu"

,,O veruj,itekako mogu"-stavio je ruku preko ociju,ali sam mu je brzo sklonila.Zelim da upijam njegovu lepotu.

,,Zasto bi oni hteli da mi pomognu...zasto ti zelis da mi pomognes"

,,Mozda Koto izgleda malo namcorasto i nepoverljivo,ali uveravam te,namere su mu ciste.Sa Dzulijanom je isto.Prosli su mnogo muka i sve ce uciniti kako ti ne bi osetila ista slicno.Odani su ti"

,,A ti?Zasto mi ti pomazes?"

,,Pa,moji razlozi su mnogo jednostavniji i sebicniji.Radim to jer te volim i ne bih podneo da te izgubim.Ne kao Kasandu"-trepnula sam.Bez razmisljanja sam se sagla i poljubila ga.Bez oklevanja je uzvratio.Bacio se preko mene.

,,Tako bih voleo da ostanes,da budes moja kraljica,da zajedno vladamo ovim carstvom,ali znam da cu te uzalud nagovarati"-sapnuo mi je na uvo.

,,Uzalud,da"

,,Ne zaboravi da te volim"

,,Nikada,Morfeju"
Lice mu se odjednom odvojilo od mog i pocela sa se udaljava sve vise i vise.Kao da tonem u njegovom krevetu.Tama se sirila oko mene i poslednji tracak svetla bio je njegov osmeh.

Sledece svetlo bio je sjaj Bazilovih ociju.Cvrsto me je drzao u narucju i ljuljuskao kao malu bebu.

,,U redu je...spavaj zlato...vrati mu se"

A/N:
Htela sam da ovde stavim ritual,ali to je nemoguce,jer sve ove pojedinosti cine njega i kraj ove price.Blizimo se kraju,i meni tesko pada,kao da namerno ovo odugovlacim.Ovo je najduzi deo koji sam napisala,ali verujem da vama malo vise citanja ne skodi.
Idemo!
All abord!