Vratili smo se u sumu.Prvo sam pogledom potrazila Ounija,ali njega nigde nije bilo.Otisli smo do "lomace" i pogledala sam u tatu.Bio je jako besan.Leila i Surbin su nakostreseno stajale pored Dzulijana i Kota iza njega.Samanka,daj Boze da je tako,dok im je nesto pricala,bacila je pogled na mene.
Jezivo se nasmejala.
Bazil se na brzinu okrenuo ka meni.

,,Sofija,Danijele,ostanite tu gde jeste"-Danijel se automatski zaustavio i obavio me oko struka.

,,Danijele...moramo da im pomognemo,imam neki stvarno los osecaj"-prosaputala sam,pokusavajuci da se izvadim iz njegovog celicnog stiska.

,,Sta god da je,ti se tamo ne priblizavas"-dopalo mi se to jer je,iako me je uvek zajebavao,uvek nastojao da me odbrani.Njemu sam bila uvek prva.Mada,i dalje sa tim mislima,nagon da pomognem voljenima mi je trezveno ubo' u srce.

,,Molim te...Dani...drzaces me za ruku"-rekla sam to,cisto da bi me pustio.Videla sam da se premislja,i njega je to interesovalo.Cvrsto me je uhvatio za ruku i malte ne me odvukao do njih.

,,Ako zelite da ceremonija uspe,svi postojeci naslednici moraju da aktiviraju Fortis"-okrenula sam glavu ka tati,on me je besno gledao.

,,Ne dolazi u obzir.Fortis je jako tesko kontrolisati.Jedno mora da bude normalno,da bi ovo drugo moglo da ga vrati u prvobitno stanje.U suprotnom,oboje bi mogli da nastradaju"-Da,secam se da mi je Erina to glasno i jasno predocila.
"Mislis-zivis,padnes-umres.Ceo ciklus Fortisa"
Medjutim,jako je tesko misliti,kada te cela povrsina tela svrbi i bode,a u grudima imas osecaj vatre koja se siri.
Zato se Fortis jako pazljivo i sa velikom kolicinom samokontrole,ne upotrebljava tako cesto.

,,Onda ne mozete da obavite ritual"

,,Da...da mozemo"-jedna moja ruka je grlila Danijelovu,ali sam drugom ispalila kristal.Svi su se u tom trenutku aktivirali.Plan mi je bio da je zarobim u kristal,ali ga je bakica hitro vratila nazad.Danijel me je zagrlio i brzinski nas pomerio kako mi ne bismo bili ti koji ce da se zalede u kristal.Bazil je stisao vilicu i napao sa kisom kristala.Fascinirano sam gledala.Bilo je lepo videti jos nekog svoje boje.Mislim,i Izabela je imala zlatnu boju,doduse nikad nisam shvatila zasto.

,,Glupi plemici"-bakicin smeh vise je podsecao na kukanje nego na smeh,ali svakako je terao strah u kosti.Vukovi su izronili iz sume.Mislila sam da ce oni biti ti koji ce nam pomoci da savladamo nazovi samanku.Ali,glupi kurjaci su stali iza nje,besno rezeci na nas.Ocekivala sam da im se vodja zagubio,i da je ovo samo nesporazum na cijoj bi strani trebali da budu.
Ali da...
Da im se vodja izgubio.
Vodja je stajao na celu svih njih.
Zapitala sam se da li sam stvarno bila toliko glupa,a da se ne zapitam:Ako je sve vreme bio uz nas,zasto je onda tako neometano mogao da udje i izadje iz Jaktabora?
Bravo Sofija...
A kako sem ako nije Leonov sluga.
I ova...baba...sve ovo je Leonova sarada.
Danijelova nepostojeca prevara...Leonova dobrota vile...
Sve je jebena predstava!
Od besa sam osecala kako mi pupoljak u gacama pulsira.Nisam mogla da izdrzim.

,,Napadajte"-i u tom trenutku nastao je opsti haos.
Vestice protiv vukova.I pokojim vampirom izmedju.Danijel se borio i smejao.Da ga ne znam,rekla bih da je lud.Bazil ih nije ubijao,vec samo zarobljavao u kristale.Po njegovom uzoru,svi su tako radili.Cak se i Danijel trudio da im polomi samo po koju koscicu.Videla sam da se bori i u isto vreme pogledom trazi Ounija.
Dzabe,Ouni se trenutko borio samnom.

,,Dzukelo pseca!"-zarezao je na mene i ja sam ispalila kristal.Od besa,od trenutne mrznje prema samoj sebi.Pomerio se da bi izbegao prvi udarac,ali ne dovoljno brzo i za drugi.Grudi su me jako probole malo nakon toga.Fortis...osecala sam ga...

,,Sofija!''-prekorno me je upozorio Bazil.

,,Tata...NE MOGU!"-Zarezala sam i pala sam na zemlju.Nesto nije kako treba.Fortis jeste iritantan,ne bolan.Osetila sam kako me Bazil privija na grudi.Pokusala sam da se otmem,u suprotnom...povredicu ga.

,,Nemoj...ubicu te"-Bazil me je samo grlio.

,,Ako sam se borio za zivot samo da bi mi ga jednog dana cerka uzela,onda nema bude tako"-mazio me je po glavi.U jednom trenutku me uhvatio za ruku.Bila je prepuna vena.Vene koje su iskocile i izgledale kao da su mi se masivni crvi nabili pod kozu.Danijel je kleknuo pored nas.Uhvatio me je za pramen kose.Zbunjenost i strah su mu se uveliko ocitavali na licu.

,,Poljubi je"-cula sam Bazila.Danijel ga je gledao.-,,Ajde,ajde...znam da hoces.Imas priviliegiju sto ti to uospte dozvoljavam"-Danijel se nasmejao.Bazil me je predao njemu na grudi.Svojim tankim prstima leve ruke mi je obgrlio levu stranu vrata.Sagnuo se i jako me poljubio.Iako sam se i pre ljubila sa njim,ovo je nesto skroz drugacije.Usta nam se nisu pomerala,jezici nam se nisu doticali.Usne su nam bile spojene u nemom poljupcu.Vatra koja me je do malo pre ubijala,sada je polako isparavala.Umesto toga,osetila sam neki mir,i po prvi put,posle tridesetak sekundi,privukla sam Danijela blize.Zapravo,naredila sam mu da produbi poljubac.Ljubio me je,snazno,strasno...Kad smo konacno prestali,kada smo odvojili glave,pogledala sam okolo.Svi su nas gledali.Koto je izgledao kao neka sekapersa,a Dzulijan mi je davao blagi smesak.Isto je bilo i sa Bazilom koji je i dalje klecao na kolenima na pola metra od nas.Krv mi je siknula u obraze.Danijel se smesakao kao neka budala i ponasao se kao da se sad nista nije desilo.
Polako smo ustali.
Samo smo se gledali.Bazil je procistio grlo.Da bi bih skrenila paznju sa malopredjasnjeg dogadjaja,pitala sam praveci ozbiljnu facu.

,,Sta je to bilo dodjavola?"

,,Koga pitas,Danijela ili mene?"-Bazil se smeskao jedva zadrzavajuci bujicu smeha.

,,Tebe pitam"-pravila sam se da sam ljuta.

,,To je Fortis.Pravi"-Ako ono pre toga nije bio Fortis,onda ne znam kakav je ovaj.

,,Objasnicu ti sve kasnije.Sad,Surbin,znas sta ti je ciniti"-Ona je klimnula glavom i zajedno sa Leilom jos dvojicom strazara,odvela zlu bakutu.Svi su se razisli,a Bazil je otisao uz obecanje da ce poslati po nekom objasnjenje ovoga sto se sada desilo.Bio je jako razocaran sto su ga vukovi izdali,no znao je da im ne treba verovati.
,,Oni veruju samo sebi"
Otisao je,a ja sam se stidljivo okrenula ka Danijelu.Da bih izbegla njegovo nezaobilazno podsmevanje,odmah sam ga preduhitrila.

,,Vi mladi gospodine"-napucio je usta-,,dugujete izvinjenje ocu i sestri"