Zaklinina I Baranjina smrt su nas tesko pogodili.Pokusavali smo da se oporavimo ali jednostavno nismo mogli.Ja sam je volela,davala mi je savete koje niko drugi nije znao da mi da.Ali evo,mesec dana kako tih saveta vise nema i kako ih vise nikada nece ni biti.
Vratila sam se kuci,terala sam oca da uradi isto,ali on je rekao da ima jos stvari koje treba da uradi pre nego sto dodje kuci.
Ouni se vratio coporu i obecao mi da ce dolaziti da me vidi.Sto je i radio.Skoro svaki dan.Ali mi nije smetao,zapravo htela sam da bude ovde pored mene.Danijel je pokusao da prica samnom ali mu to nisam dozvolila.Ne zelim da ga slusam.I kako dani prolaze,sve vise pocinje da se vraca ona mrznja pre naseg poljupca.Besnela sam u sebi zbog toga,a Izabela vec i sama izgubljena zbog ljubavi i smrti,pokusavala je da me smiri.Nije uspevalo.Ona je postala veoma histericna i bilo je diskutabilno ulaziti u raspravu sa njom.Pustile smo jedna drugu na miru.Marselona je odrzavao mir,Diara mu je pomagala.
Sedela je tada samnom,sipala mi je kafu.

,,Ovo vreme ce nas ubiti"-prokomentarisala je mesajuci secer u kafi.

,,Jos ne znam za nesto sto ne moze da nas ubije"-pogledala me je pomalo prekorno.

,,Sofija,moras da razumes da je Zaklina pomogla tvojoj majci dok si joj jos bila u utrobi...dok niko drugi nije ni mogao"-rekla je gledajuci me direktno u oci.

,,Da Diara,shvatam ja to,ali dokle?Dokle da zali za necim sto ne moze da bude vraceno?Evo,stize jos malo prolece,sta je sa ritualom,ha?Niko se ne brine o tome?"-Najgore od svega,ritual je na dan mog rodjendana.Bazil mi je obecao da necu ni osetiti ritual,jer cemo slaviti moj rodjendan.Nisam htela da mu rusim tu srecu da ce konacno slaviti rodjendan svoje cerke,sa svojom cerkom.Pricao mi je da je svake godine,na dan mog rodjenja,pravio veliki rucak,i sa najblizim saradnicima,slavio taj dan.Bilo mi je i drago i zao zbog toga,pa sam mu verovatno zbog toga i pustila.

,,Ritual je cista forma Sofija i sama si rekla da je prastar obicaj,nikad nece da upali!"-pocela je piskutavim glasom kako bi sprecila sebe da ne vice.

,,Mozda,ali moramo da ispostujemo obicaje.To je ionako paljenje jedne jebene lomace"-sa nevericom je odmahnula glavom i srknula kafu.Cutale smo nakon toga dok Izabela nije uletela u dnevni boravak.

,,Polako Robin Hude,gde gori?"-pitala sam posmatrajuci njene nagle promene raspolozenja.

,,Nije za salu Sofija,ne mogu da nadjem prsten"-pocela je da baca jastucice ne bi li ga nasla.

,,A pa,nakon mesec dana,ti se setis da ga vec toliko nisi ni nosila"-uspravi se i pogleda me skoro pa tuzno.

,,Kako to mislis,nisam ga ni nosila.Bio mi je na ruci sve vreme"

,,Ne,nije.Kada sam htela da te nadjem pomocu cini,nisam mogla jer prsten nije bio na tvojoj ruci.To je bilo pre mesec dana"-Zamisljeno se zagledala kroz prozor.

,,Ne razumem...gde sam mogla da ga stavim?"-okrenula se oko svoje ose i razgledala boravak-,,Nadjite ga.Obe"

,,Govoris to kao da smo ga mi uzele"

,,A kako znas da je proslo mesec dana kako ga vec ne nosim?"

,,Rekla sam ti,cin lociranja"-zackiljila je sa nevericom u ocima.

,,Neka ti bude,ali ima da ga nadjete"-taman se spremala da ode.

,,Znas,molim te nije magicna rec.To je rec kao i svaka druga,Tako se zove samo figurativno.Ne treba ti nikakva magija da bi je izgovorila"-frknula je izasla je napolje.

,,To je jako interesantan razgovor majke koja trazi prsten i cerke kojoj je taj prsten potreban da bi se obavio ritual"-provocirala me je Diara.

,,Ne treba mi prsten,dovoljno sam jaka da to odradim i bez njega i sto se mene tice ne morate da pripremate jebeni ritual,spremicu ga sama"

,,Dobro,dobro,ne ljuti se odmah..."-ustala je i uzela je i moju i njenu solju.-,,Idem da operem ovo i da kazem tati da donese one papire,a ti budi dobra"

,,Da mama,necu nigde pobeci"-narugala sam joj se.

,,Tako je zlato mamino,uvek da slusas mamu"-nakezila se istracala napolje.
Ustala sam sa fotelje i izvukla sam jednu knjigu sa police koja mi je trebala.Nabila sam je u torbu.U tom trenutku neko je pokucao na vrata.Brzo sam nabila svitak unutra.

,,Napred"-Ta divna mlada vampirica je gvirnula na vrata i sramezljivo se nasmejala.

,,Marija...hej..."-nabila sam ruke u zadnje dzepove od farmerica.Ne moze njoj da bude gluplje nego meni.-,,Udji".-Nasmejala se ponovo,zastala na trenutak da me pogleda a onda mi se bacila u zagrljaj.U tom trenutku njen lazan osmeh je odleprsao sa njenog lepog lica i ja sam osetila jak bol u grudima.

Marija je pocela da place.Samo sam je zagrlila i sacekala da se malo smiri.

,,Hej,Majo,sta ti je?"

,,Sve mi je Sofi,SVE!"-jos vise je pocela da place.Privila sam je sto jace uz sebe.

,,Nemoj da places,kazi mi sta se desilo"-odaljila se od mene i pogledala me u oci.Kristal-plave.Naspam mojih lesnjikastih.Bol.Njen i moj.

,,Danijel je konacno poludeo"

,,Kako to mislis?"

,,Sinoc zamalo da me napravi sirocetom"-Razgoracila sam oci.Danijel mozda jeste skrenuo sa puta,ali da ubije oca?

,,Kazi mi sta se tacno desilo"-smestila sam je na krevet i uzela sam njene ruke u moje.Ocnjaci su joj blago spustali donju usnu.Uzdanula je.

,,Od kako si mu rekla da vise ne dolazi i da ne zelis da ga vidis on je poceo da se gubi.Mislila sam,da kao i sa prethodnim devojkama,samo ce da luduje malo dok ne nadje drugu.Problem je,ti nisi kao ni jedna druga.Ostavila si jak uticaj na njega.Navikao je da uvek bude u tvojoj blizini,jer zna,da ako je on pored tebe,nista lose ti se nece desiti"-gledala me je kako bi se uverila da to sto me je na pocetku uporedila sa njegovim bivsima,nije uvredilo.Klimnula sam glavom da nastavi.-,,Onda je polako poceo da gubi razum.Vracao se u gluvo doba noci,tata ga nije u pocetku krivio sve dok nije saznao zasto se u stvari vraca toliko kasno"-stegla sam ruke jace.Marija je to osetila pa je na trenutak stala.Htela je da bude sigurna da necu da dozivim srcku.-,,Danijel je svaku noc isao u ubilacki pohod.Ubijao je ljude,ispijao ih je do zadnje kapi,kao najskuplje vino.Tati je bilo cudno odakle mu odjednom tolika snaga,zna da se hranimo iz kesica,tu ima krvi dovoljno da imamo snagu i da se ne osusimo.Kada je saznao sta Danijel radi,dosao je kuci lud od besa.Danijel i ja smo sedeli za stolom u tom trenutku.Uleteo je u kuhinju,zgrabio Danijela sa stolice i nabio ga uza zid.Stavio mu je podlakticu na grlo.Pokusala sam da ih razdvojim,ali je tata izbacio ocnjake na mene.Obojica su rezali kao zivotinje i izmedju toga se svadjali.U svom tom ludilu..."-Marija je zastala i obrisala suzu koja joj se spustala niz obraz.Govorila je skoro sapucuci.

,,I..u svom tom ludilu...?"-podsticala sam je da nastavi.

,,U svom tom ludilu,Danijel i izvukao kolac i nabio ga tati pravo u srce"-sad je briznula u plac.Dragi gosopode,sta ti se desava Danijele?-,,Vrisnula sam i uhvatila tatu.Danijel nas je samo pogledao i izleteo napolje.Ja sam izvukla kolac iz njegovih prsa i dala sam mu krv.Hvala Bogu,ziv je"-cinjenica da je Teodor ostao ziv,olaksala mi je misli ali ne i bol koji sam osecala zbog Danijela.Povredila sam ga.Mozda sam trebala da ga saslusam.Nikad ne bi izgubio pamet.

,,Kako je sada Teodoru?"

,,Bolje,ali se oseca uzasno sto se tako poneo prema sinu"

,,A Danijel?"

,,Od sinoc se nije vratio kuci.Zvala sam ga ali nije odneo telefon"-zastala sam da razmislim.

,,Slusaj,hvala ti sto imas dovoljno poverenja da mi poveris to.Uradicu sve kako bi pomirila nji dvojicu i ne brini...Danijel je odrastao,zna on da se snadje sam"

,,Ne,hvala tebi Sofija sto si me saslusala.Mogla si samo da me odjebes"

,,Znas da to nikad ne bi"-nasmejala se i ja sam joj rekla da cu je ispratiti do kuce.Pristala je i krenule smo.Njihova kuca je bila malo iznad nase.Stale smo ispred kapije.

,,Ja idem do Bazila a ti i Teo me cekajte jer cu u povrarku da svratim"

,,Vazi...i Sofija"

,,Da?"

,,Mozda bi trebalo da saslusas sta moj brat ima da ti kaze"

,,Da je hteo nesto iskreno da mi kaze,ne bi tako brzo odustao"-okrenula sam se ka krenem kada me je njena recenica zaustavila.

,,Mozda ima razlog zasto je odustao"-okrenula sam se ka njoj,ali ona je vec bila sa druge strane kapije.Zamislila sam se pa sam onda krenula.

Pesacila sam kroz sumu ka dogovorenom mestu.Izabela ce me ubiti,ali imam tatinu dozvolu.
Videla sam ga kako se mrda pored jednog stabla i zaskocila sam ga odpozadi.Uhvatio me je za ruku i bacio na zemlju.I on je pao preko mene.

,,Ouni!"

,,Tako ti treba da zaskaces ljude ni od kuda"

,,Pa cuo si me valjda"

,,Pravio sam se da nisam"-znacajno me je gledao.Taj njegov pogled i miris unistavali su svaki moj pubertetski hormon.Pogledala sam ga u usta,davajuci mu znak sta zelim.Blago se nasmejao i u trenutku nas oboje podigao na zemlju.

,,Uskoro ce noc,pun mesec,trebace mi neko da me cuva"-prica to stezajuci ruke oko mog struka.

,,Bice mi zadovoljstvo"-ugrizla sam se za usnu.

,,Nego"-dodao je tise-,,jesi li donela sta treba?"

,,Mhmm"-promumlala sam i izvadila da mu pokazem prsten.

,,Je l' te nisu provalili?"

,,Zamalo"-toliko sam se nabila uz njega da sam mogla da osetim njegovu penetraciju.I nisam mogla vise da izdrzim.Vratila sam nazad prsten kog moja majka mucno pokusava da nadje.Zavukla sam ruku Ouniju u kosu i snazno pocela da ga ljubim.Nabio me je uz drvo i zavukao mi ruku ispod majce.Morala sam da se zakikocem,golicao me je.On je to iskoristio i poceo da zavija kao vuk.
Zao mi je Danijele,ipak necu da te slusam.

Guess i'm a bad liar...