Ponadala sam se da cu konacno imati tako kakav normalan zivot.
Ali da.
Sve je ostalo samo na nadi.

,,Marse,toliko si mi nedostajao"

,,Znam mala,i ti si meni,mada sam te svaki put cuo kad si dolazila kod mene u sobu"-Oboje znamo da je to bilo kradom.Odaljila sam se kako bi posle duzeg vremena mogla da vidim njegovo lice.Da.Skroz se vratio u zivot.Verujem da nikad bolje nije izgledao.Obrisao mi je suzu.

,,Shhhh,dosta s plakanjem,zar places sto sam ziv"-Sta reci.Placem jer si ziv I jer su svi oni koje volim zivi.Sem jednog.Njemu zelim da crkne.Svaki put kad pomislim na njega,srce me ljuto zaboli.Okrenula sam se da vidim gde je.Da mu posaljem jedan pogled pun mrznje.Umesto njega,videla sam Mariju,Tea,Diaru...o moj Boze Diara!Nasmejala sam joj se siroko,a ona mi je prisla I cvrsto me zagrlila.

,,Hvala ti Sofi,ovo mi mnogo znaci"-rekla je kroz prigusen plac.

,,Znam,Di,znam..."-Otvorila sam oci I videla Anju kako me gleda sa Zaklinom u rukama.Sta je sad ovo?Nije me bilo dva dana?Valjda...Prilicno sam sigurna da su bila samo dva dana.Uzvratila sam mu upitan pogled,a Zaklina ga je zagrlila I,ne znam je l bilo srecno ili tuzno,nasmejala mi se.

,,Sofija,secas se moje ljubavi koja me je pretvorila u vampira...pa polu"-Anja...Ba-ranja,Baranja...
Zbunjeno sam klimnula glavom.Ona je uzdahnula vazduh I pokazala na njega.TI.MENE.ZESCE.JEBES.Ovaj lik me je mrzeo vise nego Leon,kad razmislim,Leon me ne mrzi uopste.Nisam znala da li da se nasmejem ili da razgoracim oci.Uradila sam oba.Anja se nasmejao.

,,Vase visocanstvo,svi mi smo se krili ovde pod drugim imenima,ako je to ono sto Vas buni"

,,Ouu..pa da"-okrenula sam se ka ocu.Prisla sam mu I zagrlila sam ga.Pogledala sam u Izabelu.
Victima.
Teo I Marija su se grlili.
Victima.
Danijel I Ouni,koji je jos uvek bio vuk,zestoko su se streljali pogledima.
Victima.
Tata se odjednom odaljio od mene.Pogledao je iza mene,dok sam ja gledala u njegov izraz lica.Ne smem da se okrenem.Ako su oni akrepi,nikako.Izabela je izvela neke pokrete rukama I napravila ogromne zlatnoljubicaste krugove.Cula sam neku vrstu pucanja.Kao zvuk biceva.Jebiga.Moram da se okrenem.Brzo sam se okrenula I zatekla tri visoke statue koje se ne pomeraju.Crne.

,,Portalke"-Kaze Izabela.

,,A?"

,,One otvaraju neku vrstu portala koji te sazvace na mrtvo,a onda te izbaci.Nesto u sumi se poremetilo,sada traze zrtvu"-Pa to je divno.

,,Neko od nas je nesto poremetio..."-Rekao je Bazil,pazljivo se okrecuci ka meni.-,,Sofija,ti..."

,,Ja...Sta..."

,,Tvoje srce...osetilo je izdaju"-Samo me zanima kako!?Da li sam stvarno toliko vezana za oca da cak mozemo da osetimo medjusobna osecanja.Ona cudovista su mumlala nesto I u isto vreme otvarala portal.Nebo je izgledalo kao da ce se svakog trenutka srusiti.Grmelo je.Duvao je vetar.Izabela I Bazil su isetali ispred mene.A ne necete.Danijel je dojurio do mene I uhvatio me za ramena.U tom trenutku mumlanje je postalo glasnije ali I razumnije.Quod.On.To je jedino sto znam Iz latinskog.I znala sam ko je taj on.Strgla sam Danijelove ruke sa sebe.

,,Ne dodiruj me"-rekla sam sapatom,ali besno.

,,Sofija,sta ti je?"

,,Idi grli tvoju plavu kurvu"-Ne mogu da vam opisem ovaj izraz lica.Razgoracio je oci,uplasen,iznendjen,tuzan...Ne znam.I nije me briga.

,,Sofija,molim te,pust"

,,Necu da te slusam!"-svi su se okrenuli ka nama.Zatekla sam Mariju kako najzabrinutije gleda od svih.Jer verovatno zna.Verovatno me je I ona zbog toga izbegavala.Verovatno bi mi rekla to u nekom trenutku.I znala je da bi me to povredilo.Bazil je postajao sve nervozniji.

,,Vas dvoje...nije sad vreme za svadju"-Pogledala sam u njega pa u one monstrume.Ona su gledala u mene.Zagledala sam se u portal.

,,Tata,mislim da nesto izlazi iz njega I da to nesto oni cekaju"-Dao je pogled tom smeru.

,,U pravu si"-I odjednom BUM.Iz portala je zver izvukla ogroman mac.Nadala sam se da imaju samo jedan takav.Nisu casili ni cas.Ono dvoje su stali iza ovog sa macem I razleteli se u tri pravca.

,,Sofija,bezi!"-zaurlao je Bazil.

,,Ne,ne idem ja nigde"

,,Sofija,odlazi kad ti kazem!"

,,Necu"

,,SOFIJA!"

,,NE!"-Ouni mi je pritrcao I uhvatio me za rukav,povukao ka sebi,a onda mi zarezao na uvo.Umesto da poslusam njegovu pretnju,ja sam ga samo pomazila I poljubila u nos.Vlazan nos.Kako romanticno.Podigla sam kristal iz zemlje I poslala ga ka jednom cudovistu.Ubrzo sam poslala I drugi.Videla sam kako jedan krece da napada Izabelu,ali je ubrzo zaobilazi I usmerava se na Marsa.E neces ga!Drugi kristal sam poslala u njihovom pravcu I siljak se zabio pravo u vilicu one zveri.Nije moglo ni da krikne.Mars se okrenuo I nasmejao se u znak zahvalnosti.Svi su ih napadali,ali nije uspevalo.

,,Ljudi,ne mozemo ovako,mora da imaju neku slabu tacku"

,,To je problem,nemaju ih.Ako hoces da odu,moras da prineses zrtvu"

,,Moze li zec,veverica?"-pitala sam razmisljajuci.

,,Samo covek"-E do vraga.Ne pada mi napamet da neko umre sad ovde zbog mene.Podigla sam tri velika kristala iz zemlje uz Bazilovu pomoc.Moja I njegova moc zajedno...neprocenjivo.Dali smo to u odbranu,medjutim zveri su se samo razestile.Pocele su pomahnitalo da udaraju o zid.Bazil I ja smo poceli da stenjemo.Ne mozemo da ih zadrzimo.Ono sa macem je stajalo na cosku I uspelo da probije zid.A onda se ceo zid dezintegrisao.Zaurlali su I jedno je repom poslalo ostar siljak pravo na Zaklinu.
Nije pogodilo nju.
Pogodilo je njega.
Baranju.
Zagrlio je I naslonio joj glavu na rame.Zaklina je ispustila glasan krik.Svi smo se ukocili.Odaljila ga je od sebe da bi mu videla lice.Cudoviste je naglo povuklo siljak I Anja je zakukao.Pao je na kolena,pa Zaklini u ruke.Ona je prvih par trenutaka samo gledala u njegove oci.Zveri su se malo odaljile kad su Bazil I Izabela otrcali kod Zakline.Ja nisam bila u stanju da se pomerim.Tek kad sam pocela da koracam,bilo je gotovo.Mrtav je.

,,Ne,ne,ne,ne...molim te Baranja,ljubavi,ne ostavljaj me ponovo...Baranja....BARANJA!"-Zaklina je uzalud vristala I dozivala njegovo ime.Otisao je.Grudi su me jako bolele sad.Svaki misic oko srca mi se skupljao.Izabela je pokusala da smiri Zaklinu ali nije uspevalo.Zaklina se izgubila.

,,Zaklina...spusti to dole"-Pogledala sam u njih sa ocima zamagljenih od suza.Ona vadi noz!

,,Teta Zaklin...nemoj"

,,Ne mogu.Zivela sam celu zivot bez njega,ne mogu celu vescnost.Zao mi je.Sofija,pazi se"

,,ZAKLINA NE!"-vrisnula sam,ali prekasno.Noz je zarila duboko u svoje srce.Izabela je zajecala I uhvatila Zaklinu za ruku.Otrcala sam tamo kod njih I bacila sam se na zemlju.Uhvatila sam Zaklinu u ruke I jako je zagrlila.

,,Evo jedini...stizem"-zatvorila je oci.Stigla je.Zajedno su.

Ni ta cinjenica nije pomogla da iskontrolisem bes.Fortis je potiskivao iznutra,i ma koliko se ja trudila da ga vratim spolja,nisam uspela.Predala sam Zaklinino,sada vec mrtvo telo I ustala sam.Pogledala sam u ona cudovista.I osetila sam nalet hladnoce.Vlada je tisina I pomislila sam koliko je blazena.Blazena tisina smrti.
Pocela sam duboko da disem I nisam vise mogla da izdrzim.
Vrisnula sam jace nego bilo kad u zivotu.
Led je krenuo od mojih nogu,i pre nego sto su uspeli da pobegnu,zaledila sam ih.
Pali su na zemlju I razbili se kao od stakla.Taj zvuk lomnjave me je naterao da se nasmejem.
Onda sam osetila krzneni stomak I nezno cvilenje.

A/N:

Ja stvarno ne znam kako pisci ubijaju glavne likove kad sam ja jedva I sporedne.Hjuu...
Nadam se da vam se svidja ljudovi moji.
Necu se naljutiti ako bacite neki vote XD
E da.Planirala sam kad zavrsim prijemni da malo preradim pricu.Msm,ne fazon da pisem nesto drugacije nego da poradim na izgledu.Da dodam neke slike,gifove...videcu za gramatiku.Necu letos da budem toliko dokona.
Well,see you soon.
Till then...