Prvih par minuta nisam bila toliko iznenadjena.Moja tetka,ili rodjena sestra moje majke,dosla nam je iz Amerike u posetu.Uvek je bila mnogo snalazljivija od moje majke.Verovatno se zbog toga i probila do Amerike.Zivela je u jednom lepom mestascu pod nazivom Frimont u Kaliforniji.Prvih pola sata je diskutovala o tome kako sam porasla,kako nista nemam iz loze moje majke,da sam sve na oca..i bla bla bla.Dok su ona i moja majka cavrljale o tim stvarima,bacila sam pogledam na oca koji je sadeo u kuhinji i prelistavao neke novine.Naslonjen na kuhinjski sto,zadubljeno je citao.Verovatno je osetio da ga gledam,pa mi je samo mahnuo jednom rukom i nastavio dalje da cita.Blago sam se nasmejala i pomolila Boga da ce tetka uskoro da se umori od price.

,,Sofija,koliko jos imas do kraja raspusta?"-pitala me je tetka.

,,Hmmm...pa...odprilike jos dve nedelje"

,,A koji ces sad razred?"

,,Drugi,u gimnaziji,mislim"

,,Da,da,znam..."-nastupila je ona neprijatna tisina koju sam najvise mrzela.Moj otac je pogledao u nas.Ja sam sarala stvari po dnevnoj sobi,kao da sam prvi put u njoj.

,,Hajde Izabela,kazi vec jednom zbog cega si dosla ovamo"-tetka je uzdahnula,pa je pogledala prvo u mene,pa onda u majku i oca.Moja majka je vec izgledala zabrinuto.

,,Miranda,Dene....Sofija"-ma ajde vec jednom...Cela sam se napela.Otac je iz kuhinje presao kod nas u dnevnu sobu i seo u fotelju do kauca na kom sam sedela.Tetka se blago nakasljala.

,,Ovaj...khm...Volela bi da Sofija podje samnom nazad za Ameriku...smatram da bi to bilo bolje za nju."-sad je tek nastala opsta tisina.Moja majka se namrstila,i stavila ruku preko usta.Otac je gledao u neku tacku ispred sebe,a potom duboko uzdahnuo.Tetka je srknula kafu koju je majka skuvala malo nakon sto sam stigla.Nisam bila sokirana.Moja tetka nije imala dece,a ja sam i mojima bila jedinica,pa,razumete vec...Nakon minut ili dva moj otac se konacno oglasio.

,,Sofija,sta ti mislis o ovome?"-pogledala sam ga,pa sam se malo napravila luda.

,,A kako to mislis tetka,da podjem sa tobom nazad?"-nakrivila je glavu i kiselo mi se nasmejala.

,,Pa znas,da dodjes da zivis tamo,ta tamo zavrsis skolu i da upises neki koledz ili univerzitet..."-zastala je kada je videla kako sirim oci.Moji roditelji su samo cutali,a ja sam polako pocela da gubim strpljenje.

,,A zasto tamo da me vodis,mislim zasto tek sad?"-odjednom kao da sam cula tetkin glas,ali u svojoj glavi.Zato sto si u opasnosti.Poslala sam joj upitan pogled.Ona mi je zainteresovano uzvratila pogled.Ustala je,i sela na kauc pored mene.Uhvatila me je za ruku i pogledala me pravo u oci.Odjednom sam se setila zene od malo pre.Tetka me je gledala isto kao i ona.

,,Da podjes samnom,da bi imala buducnost kakvu zelis"-rekavsi to zenice su joj buknule i desilo se isto sto se desilo i sa onom nepoznatom zenom.Izmakla sam se,nista manje sokirana nego onda.Tetka je mrtva ozbiljna ustala i vratila se na svoje mesto.Zakasnila sam.Opet sam cula njen glas u svojoj glavi.Uplasila sam se,dlanovi su mi bili znojavi,a srce mi je radilo nenormalno brzo.Moji roditelji nisu izgledali nimalo iznanadjeno,vise su izgledali zabrinuto.Moja tetka je pruzila ruku i stavila je na ruku moje majke koja je bila na ivici suza.Sada sam bila ubedjena da nesto,svi u ovoj porodici,kriju.

. . .

Tetka je prespavala u nasoj gostinskoj sobi.Ja sam se cele noci prevrtala po krevetu,i u jednom trenutku pocela da placem.Znala sam da ce mi roditelji nedostajati.Nisam ni znala da li da pristanem da ponudu svoje tetke.Sve je tako odjednom.I na kakvu buducnost ona uopste cilja?Da imas buducnost kakvu zelis.Ona ni ne zna sta ja zelim.Ni ja ne znam...a kamoli neko drugi.

Ujutru sam ustala vidno smetena,medjutim niko nije previse reagovao na to.Doruckovali smo u miru,bez govora.Nakon dorucka,moji roditelji su otisli na posao,a ja sam ostala sama sa tetkom da joj pokazem sta se kako koristi jer sam i ja morala da odem na posao.

,,Nista ti ne brini za mene,snacicu se ja".Dala sam joj i rezervni kljuc,da ako hoce da se proseta,moze da zakljuca vrata.Ubrzo sam morala da krenem na posao pa smo se pozdravile i ja sam otisla.Nista mi nije pominjala oko mog puta za Ameriku.Tako je i bolje.Nisam bila u stanju da sa njom o tome pricam.Marko i ja smo u isto vreme stigli ispred radnje.Usli smo unutra,i poceli da postavljamo stvari koje su nam stigle juce.Brzo smo to zavrsili,Marko je otvorio radnju za kupce i...kupci su poceli da dolaze.Tako,kao i svakog dana,usluzivala sam musterije.Najvise sto sam volela u vezi ovog posla jeste ono kad me musterija pita za deo najboljeg kvaliteta,ili kad me pita da objasnim kako nesto funkcionise.Prosto sam volela da objasnjavam.Niko nije obracao paznju na to sto izgledam kao tinejdzerka.Mada nemam one bubljice koje vecina mojih vrsnjaka ima.Imam cisto lice,brineta sam i imam zelene oci.To je bilo dovoljno da prikrijem svoje godine.Mamine stare prijateljice,koje nije vidjala dugo vremena,bi imale obicaj da je pitaju kada ce da me udaje.I onda bi,sigurno poznato,pocelo ono:Ma kakva udaja,jos ni srednju nije zavrsila...I tako dalje.Oko pola dva,broj kupaca se smanjio.Marko je racunao nesto za kompjuterom u susednoj sobi koju smo zvali ,,kancelarija".Ja sam sedela na stolici i listala neki casopis.Taman kad sam pocela da uzivam u Louis Vuitton-ovim torbama,poznati glas mi je u trenutku ubio samu zelju za zivotom.

,,Ahhh...kako divan dan napolju"

,,Zdravo i tebi Danijele"-rekla sam idalje gledajuci u casopis.

,,Ma daj,pokazi malo postovanja,ipak sam stariji od tebe"-pogledala sam.Njegove svetlo braon oci su umilno gledale u moje.Nikad mu zapravo nisam gledala u lice...niti u...telo.Bio je gradjen...atletski.Nosio je majcu na kratke rukave,tako da sam jasno mogla da vidim njegove izvajane misice.Bio je obucen krajnje obicno.Samo ta majca i najobicnije trenerke.Izgledao je nekako...simpaticno.Dobro,sad stvarno pocinjem da brinem za samu sebe.Kada je pogledao u mene,nasmejao se jer je shvatio da analiziram njegovo telo.

,,Svidja ti se ono sto vidis,jel da?"-rekao je zlobno se smejuci.Pa ok.

,,Nisam gledala to..."

,,Ma nemoj,da nisi mozda gledala sta mi pise na majci?"

,,Da..."

,,AHAHHAHAAHHA...Ali na mojoj majci ne pise nista!!!"-glasno se smejao,a i Marko je ocigledno cuo,jer se i on smejao.Ja sam osetila kako su mi se obrazi zazarili.O.K.

,,Zasto si opet dosao!?"-ljutito sam rekla.Ni sama nisam znala sta mi je.Prestao je da se smeje.Ja sam ustala sa stolice i nervozno tupkala hemijskom olovkom.Priblizio se,i bila sam Bogu zahvalna sto nas je delio pult za kojim sam radila.Ali,opet sam,nekako mogla da osetim njegovu blizinu.Pogledala sam ga,i on je mene.Ne skidajuci pogled sa mojih ociju,izvadio je hemijsku iz moje ruke.Osetila sam kako zmarci pocinju da se trkaju po mom telu.

,,Trebaju mi dva usisna kanala"-rekao je to gotovo sapucuci.Jedva sam odsetala do dela gde su stajali ti kanali.Uzela sam dva para i odnela ih nazad do pulta.Bio je ozbiljan.Ozbiljniji nego sto sam ga ikad videla.

,,Kako si?"

,,Hmm?"

,,Rekoh,kako si?"

,,Zasto bi to tebe zanimalo"

,,Pa eto,zelim da znam.Izgledas malo...zabrinuto"

,,Cini ti se"-zasto,ili bolje pitanje, kako je to primetio?

,,Jesi li sigurna?"-rekao je vadeci karticu da naplati.

,,Aham..."

,,Dobro onda..."-uzeo je kesu u koju sam mu spakovala usisne kanale.

,,Dovidjenja,gospodine Marko.Cao mala."

,,Cao Danijele"-nasmejao se i izasao.Celog dana nakon njegove posete bila sam kao opijena.Marko me je nekoliko puta dozivao,i upozoravao da obratim paznju na posao.

,,Nesto ti nije dan"

,,Izgleda"-Ovo je bio prvi put nakon dugo vremena da sam htela da mi se posao sto pre zavrsi.Marko je zakljucao radnju i rastali smo se kao i svaki put.Dok sam se vracala kuci,pripazila sam da ponovo ne naletim na onu zenu,ali nikog nije bilo ovog puta.Sa nekom vrstom olaksanja,sam nastavila ka kuci.Kada sam usla,sve je bilo mirno,roditelji su mi bili kod kuce.Majka i tetka su spremale neki kolac,a ja sam napravila izgovor da sam umorna i da cu malo da se odmaram.Tetka je videla da nesto nije kako treba,ali nije htela da zapitkuje.Otisla sam u svoju sobu i bacila se na krevet.

U misli mi je dosao Danijel.Do juce mi je bilo toliko mrsko da ga vidim,a sada molim Boga da ce sutra opet da dodje u radnju da mi trazi neki deo za auto.