Pocelo je da svice kada sam zaspala.Marselona je ujutru ponovo dosao da me budi.Skoro celu noc sam ostala da se dopisujem sa Danijelom.Rekao je da ce za 2-3 biti ovde.Bio je cudan,i to me je i zabrinulo,jer svaki put kad sam pitala za Mariju,on bi izbegao tu temu time sto bi rekao da je ona okej,i da ne treba da brinem ni ocemu do o sebi.Okrenula sam se mrzovoljnno ka Marseloni koji je okrenuo ceo krevet svojom tezinom na stranu na kojoj je sedeo.Nije izgledao ni srecno ni naspavano.Mada,nakon onog sinocnjeg razgovora sa svojom sestrom,nisam ni ocekivala da ce da mu bude sve jedno.Nije mi bilo jasno zbog cega je krivi,jer je uradila to da bi mu spasila zivot,ali s obzirom da sam prisluskivala,nisam smela nista da ga pitam.Rekao mi je da je dorucak spreman i da me svi cekaju.Za desetak minuta sam bila dole.Sve je bilo kao i proslog jutra.Posmatrala sam Zaklinu ispod oka kako jede.U filmovima sam gledala da za vampire ljudska hrana nema nikakvu hranljivu vrednost,pa cak i da umiru ako bi pojeli sta.Ali opet,to su filmovi a ovo je...stvarno.Tako se sve odjednom desilo,a ja sam tako brzo poverovala u sve to.Zamislila sam se a onda me je Zaklina manula laktom.Pogledala sam je,a ona mi se zlobno nasmesila.Nije valjda da je provalila da sam se dopisivala sa Danijelom?Nakon dorucka Diara i Marselona su zajedno izasli iz kuce,Izabela je otisla da otkljuca vrata Dikatopte a ja sam sa Zaklinom otisla u dnevnu sobu.

,,Sta kaze?"-rekla je osmehnuvsi mi se.

,,Kako si provalila?"-nasmejala se shvativsi da bi na srpskom to imalo neku savremenu rec.

,,Svasta.Ja sam vampir,secas se?Sve vidim i sve cujem"-sagnula sam glavu osecajuci kako mi obrazi postaju topli.

,,Jel zgodan?"

,,Jeste"-opalila sam ko iz topa.Obe smo se zakikotale.Jos uvek sam bila malo pod uticajem njene i Baranjine price.Bilo mi je glupo jer mi sad govorimo o Danijelu koji mi dodje decko,a ona mi je juce pricala o svojoj tragicnoj ljubavi.

,,Volis li ga?"-njeno pitanje me je razbudilo.

,,Pa,znala sam ga ceo zivot,uvek smo nervirali jedno drugo,a onda smo se prakticno...poljubili.Za mene je sve to bilo nekako cudno,tako da ne mogu jos uvek da kazem da ga volim..."

,,Ali bi definitvno uradila sve za njega"-dovrsila je umesto mene.Drago mi je da me Zaklina razume.

,,Verujem da Danijel lici na Teodora,a Marija na Oranu"

,,Poznajes Tea?"

,,On je Baranjin rodenji brat"-Cekaj,sta?Jos jedna sokantna cinjenica.Zaklina se blago osmehnula pokusavajuci da prikrije nelagodu zbog ove situacije.Pokusala sam da zamislim lik Baranje kao Teodorov,ali nisam mogla.Danijel nije preterano licio na oca.Dajem pretpostavku da je lici malo i na majku,jer on i Marija imaju par slicnosti.

,,Nisam to znala"

,,Nisam ni verovala da znas"-obe smo zacutale,a onda nas je prekinula Izabela kada je usla u sobu.

,,Miranda je na vezi"-pogledala me je i pruzila mi telefon.Skocila sam sa sofe i zgrabila telefon.Miranda je pocela da place nakon nekoliko sekundi,ali ja mojom suzama nisam dala da poteku.Bili su dobro i to je najbitnije.Miranda je zacutala u jednom trenutku.

,,Jel hoces nesto da me pitas?"

,,A?Ne,ne,sve je u redu.Slusaj Sofi.Moras da das sve od sebe.Nista tamo od toga nije za salu.Moras sto pre da naucis kako da se boris,inace ce te stariji od tebe poraziti,iako je tvoja moc veca i jaca.Molim te,ne zaboravi to"

,,Necu,mama"-Izabela je uzela dugacak dah.Verovatno ju je povredilo to jer Mirandu nazivam majkom,a zapravo mi je ona prava majka.Razgovarale smo jos par trenutaka i onda sam prekinula vezu.Zaklina je otisla do kuhinje.A taman kad je Izabela krenula da izadje ja sam je uhvatila za ruku.

,,Tebe mogu da zovem keva.Kod mene to i onako ima vecu privilegiju"-nasmejala sam se ali ona nije.

,,Idi se spremi za trening.Erin sam sto nije stigla"-naglo je povukla ruku iz moje i ostavila me tako ispaljenu da stojim na sred dnevne sobe.Otisla sam do svoje sobe da se presvucem sve vreme razmisljajuci o tome kako sam je sigurno povredila.Pa bravo.Nikad nisam znala da tesim ljude.Bogo.Izasla sam napolje,a Marselona koji je stajao nekih stotinak metara dalje me je pogledom upitao da li znam gde da idem,a ja sam mu mahnula da je sve okej.Verujem da nije zeleo da se sastane sa Erinom nakon sinocnjeg razgovora.Kada sam usla unutra,Erina i Diara su stajale zagrljene.Erina je bila makar za glavu visa od Diare.Njena duga crna kosa bila je svezana u pletenicu.Izgledala je kao ratnik.Kada su se odaljile kada su primetile da sam tu,videla sam da one mnogo lice.Jedino sto je Diara imala plave oci na Marselona.Nasmejala sam se a onda su mi obe uzvratile.Diara se odvojila od nje,obrisla suze,mahnula mi i izasla je kroz sporedni ulaz.Erina je gledala za njom,a onda se okrenula ka meni.

,,Spremna?"

,,Mhm"-Erin me je naucila par laksih cini.Naravno struktura mojih kristala se konstanto razbijala,tako da je Erina to iskoristila da me nauci kako da napravim stit.

,,Cactus"-brzo sam izgovorila pre nego sto su sitni kristali stigli do mene da me posecu.Erina me je pogledala verovatno srecna sto bar mogu da se odbranim.

,,Sofija,ovako ne ide"-povukla me je za ruku i otisle smo u cosak gde se nalazio bastenski stocic sa stolicama.Sele smo.

,,Naucicu te malo teorije,i par istorijkih cinjenica.Moze?Moze.Dobro"-odmah je pocela.Objasnila mi je sve sto mi je do tada bilo samo pojam.Objasnila mi je da se propeta-lamia ili polu vestice polu vampiri,koriste cudnim metodama za borbu.Inace jedini koji su takvi jesu teta Zaklina i Leon,kao i jos dvoje ljudi pod imenom Koto i Dzulijan.Objasnila mi je da oni moraju da se kriju jer naravno,Leon to nije propisao kao dozvolu jer je time samo hteo da postane najmocniji.Oni koji poseduju takve moci,moraju da se kriju.Leon za Zaklinu verovatno i ne zna,ali su zato Koto i Dzulijan u izgnanstvu.Niko ne zna gde se kriju,a i ne treba,jer onda to vise ne bi bilo njihovo hajding plejs.Sledece sto mi je objasnila su bili odmetnici,koji nisu uzimani zdravo za gotovo,jer su harali Vecitim tamama,i kazu da svako ko bi krocio tamo,bio bi napadnut sa njihove strane.Erina nije smatrala da su za sve napade oni krivi,cak misli da napadaju samo Leonove sluge.To me je nateralo na razmisljanje.

,,Jel mislis da je moj otac ziv?"-pitala sam gledajuci je pravo u oci.Nisam htela da me shvati neozbiljno,ili da me laze.Ono sto me je Den naucio da ljudi ne mogu da gledaju drugim ljudima u oci i da lazu.Drzala sam pogled prikovan za nju,a ona se malo unervozila.

,,Mislim da nije"-Iako me je gledala u oci,imala sam utisak da laze.Mada,pogled joj je bio dosta uverljiv.Spustila sam glavu,i suzbila suze.Nisam mogla da prihvatim cinjenicu da nikad necu da upoznam onog decaka koji me je gledao tako nezno i umilno bojom ociju koju ja sada imam.Erina je pruzila ruku i pomazila me po obrazu.Bas hoce da me vidi kako placem.

,,Mnogo licis na oca,Sofija.Zapravo isti ste.Imate isti problem.Ni on nije znao kako da savlada i poboljsa svoje moci"

,,Kako je uspeo?"

,,Kako znas da je uopste uspeo?"

,,Jer je moj otac.I kao sto kazes,znam da nece da se preda dok ne uspe"-rekla sam odlucno.Erina je razgoracila oci.

,,Pa to je to!Kako se toga pre nisam setila!?"-udarila se po celu.

,,Sta?"-uzbudjeno sam pitala.

,,Pravimo pauzu.Moras da se odmoris da bi nastavila,Dala sam ti mnogo informacija.Idi malo prosetaj.Nemoj nista da jedes da ti posle ne pripadne muka.Nije mlacenje rukama sve sto treba da znas"-rekla je ostro i odmarsirala napolje.Ja sam izasla na jedna vrata koja su vodila ka zalivu.Prisla sam obali i izdaleka su me dvojica strazara pogledali.Marselonu sam vise smatrala kao prijatelja,iako mi je Diara rekla da je on glavni zaduzen za obezbedjenje.To ga je samo uzdizalo u mojim ocima.A u ostalom,vidim da Izabela ima poverenja u njega.Nasmejala sam se na pomisao da ako nikad ne budem videla oca,verovatno ce on biti taj koji ce ga zameniti.To je bila luda pomisao,ali sigurnost koju sam osecala kad je Marselona tu,je neprocenjiva.

Taman kad sam se malo opustila,neko je vrisnuo iza mene.Brzo sam se okrenula i videla kako Diara stoji u kristalnim kandzama.Od glave do pete.