Nocas nisam mogla lepo da spavam.Svakave misli su mi se vrzmale po glavi.Prvo ona knjiga,pa onda moj incident,pa onda krug moje majke,a onda...i oni koje sam ostavila za sobom.Miranda i Den su mi uzasno nedostajali i Izabela je obecala da cemo ih pozvati ujutru.Verujem da zbog toga najvise nisam spavala.Sa druge strane,od danas pa nadalje,brojacu dane do Danijelovog dolaska.Nisam ni bila svesna koliko mi je nedostajao.Ne mogu da verujem da cu ovo da izgovorim,ali mi ne bi smetalo cak i kada bi me sad zadirkivao.Volela bih da vidim i Mariju i Tea.Za njega sam imala neka posebna pitanja.Ozbiljno uskoro cu poceti da zapisujem na papir.

Ujutru me je probudio dubok muski glas.Otvorila sam oci i kroz maglu raspoznala Marselona.

,,Hajde lepotice...budjenje"

,,Koliko je sati?"-pitala sam pospano.

,,Skoro 11"

,,Po ovdasnjem vremenu?"

,,Da..."-rekao je pomalo nesiguran.

,,Okej,silazim za 10 minuta"-nasmejao se i izasao iz sobe.Ja sam se na jedvite jade pridigla,i sa polu otvorenim ocima,gledala gde mi je torba,koju jos uvek nisam raspakovala.Napolju je bilo toplo,pa sam obukla teksas tri-cetvrt i majcu sa znakom mira...piece...kako god vi vise volite.Ironija je sto je toga ponestalo u mom zivotu.Kosu sam vezala u rep a potom sam sisla u kuhinju.Tek kada sam silazila niz stepenice primetila sam da me grudi ponovo pritiskaju.Usla sam u kuhinju i svi su me pozdravili sa lepim osehom.Sela sam pored Diare,zagrlivsi nju i Zaklinu.Osvrnula sam se po kuhinji.

,,A gde je...Izabela?"-ne znam zasto,ali mi nesto prosto nije dozvoljavalo da je nazovem majkom.Par sekundi su svi cutali.

,,Ma sace ona"-rekao je Marselona.Samo sto je to izgovorio,ona je usla u kuhinju.Izgledalo je nadrdano.

,,Dobro jutro svima"-rekla je ne pogledavsi niukoga,samo pomazivsi Zaklinu po ruci.Doruckovali smo u tisini.Kada smo vec bili pri kraju moja majka je podigla pogled ka meni.

,,Sofija,od danas ces imati tutora koji ce te poducavati kako da se boris svojim mocima"-pogledala sam je i klimnula glavom.Ocekivala sam da kaze jos nesto,ali je ona hladna tisina ponovo nastupila.Zavrsili smo sa jelom,a Diara me je odvukla u stranu.

,,Hej...jako mi je zao zbog onog juce..."-rekla je postidjeno.

,,Ma daj Diara,znas da nisi ti kriva"

,,Ma dobro ali....nisam trebala da te teram da to pokusavas..."

,,Hej,niko nije stradao zar ne?Zato cuti i zapisi jucerasnji datum"-obe smo se zakikotale.Diara je bila odlican prijatelj.U hodniku sam zatekla Marselona i Izabelu kako se raspravljaju oko necega.Nisam uspela da razberem mnogo,samo to da se Marselon sa necim ostro ne slaze.Izabela je prevrnula ocima,i kada smo mi naisle,oboje su se okrenuli ka nama.Izabela se namrstila.

,,Zasto ti tako izgledas?"-pogledala sam samu sebe.

,,Kako?"

,,Nespremno.Hoces u tome da se boris?"-Borim!?Jos ne znam ni da kontrolisem moci,a ja cu da se borim!Uzdahnula je.

,,Idi se presvuci pa da vidimo kako ce da ti ide"-Nevoljno sam otisla do svoje sobe.Trening je bio poslednja stvar koju sam zelela da radim.A i povrh svega samo sto sam stigla ovde...
To sto si stigla ovde znaci da moras da budes spremna da se boris.Cula sam glas u svojoj glavi.Kako...kako me ona cuje?Ne cujem te.Citam ti misli.Pa to je sjajno.Sad necu moci ni da mislim.Mocices...to je samo kad ja hocu.Ma jel?Pozuri.Stigla je.Stigla?Ne mogu da lazem da mi nije laknulo kada sam cula da ce mi zensko biti mentor.Samo se nadam da nije stroga kao moja nastavnica iz matematike.Nisam mogla da imam vise od trojke kod nje.I,nadam se da nije neka matora.Ustvari,ako je matora onda je i ostra...pa,sta je tu je.Nije kao da sam mogla ili mogu da biram.Izasla sam iz kuce.U dvoristu me je cekao Marselona.Pogledao me je i sa pohvalama na licu vodio negde.Postidela sam se na trenutak,jer sam nosila helanke koje su jasno isticale oblik mojih nogu.Imam uzasne noge.Stomak mi je bio ravan,ali je bio...pa labav da tako kazem.U svakom slucaju setila sam se da se nikad ne treba stideti svog tela i to mi je u tom trenutku podiglo samopouzdanje.Marselona je otvorio neka vrata,iza kojih je bila prava mala oaza.Idalje se nalazila napolju,ali je svud okolo stajalo drvece,cije su krosnje gusto rasle jedne u druge.Zadivljeno sam gledala i okretala se kako bi upila svaki deo ovog prelepog ambijenta.

,,Vidim da nismo pogreseli sto smo izabarali ovo mesto"-neciji lep,zenski glas je to rekao.Okrenula sam se i na desetak metara od mene stajala je crnokosa zena sa krupnim crnim ocima.Bila je visa od mene za celu glavu.Bila je lepa.Jel ovo moj mentor?Ako jeste ja sam za.Pogledala sam u ostale.Tu su stajale Zaklina i Izabela i Marselona.Niko vise.Diara nije bila ovde.To me je malo uplasilo ali...Ono sto sam primetila je da Marselona gleda ovu zenu sa nekom dozom mrznje u ocima.Zaklina je gledala cas u njega cas u nju,a Izabela je gledala u mene.Crnokosa lepotica se zlo nasmejala i pruzila mi ruku.

,,Ja sam Erina.Od danas pa nadalje,ucicu te kako da sama spasis svoju guzicu"-Jel da?Pa dobro.Nije losa,ali i dalje me nije oborila s nogu.

,,Znas u filmovima obicno cekaju da glavni lik nesto zasere,pa tek onda pocnu da ga poducavaju.Ali neeeee.J a cu tebe da naucim na vreme da bi to mogla da se na vreme i odbranis"-Samo jos malo...

,,Imas li nekakva pitanja?"

,,Da li...cu nekog povrediti dok ovo budem radila?"-rekla sam nesigurno.

Pa,ako pod neko podrazumevas mene...mozda"Pa bas ti hvala.

,,Ali..."-ali?

,,Dok ne aktiviras Fortis svaki tvoj dalji pokusaj da kontrolises moci,bice neuspesan"

,,Sta je Fortis?"-upitala sam zbunjeno.

,,Nesto kao aktiviranje svojih moci,ili dobijanje kontrole nad istim"

,,Znaci ako se...to bude desilo,ja cu moci da se kontrolisem?"

,,Najverovatnije"-bila je tako pametna.Osecala sam se tako malo I slabo naspram nje.Mislim,nismo ovde ni 5 minuta a ona vec pokazuje sta zna.Videvsi da mi je neprijatno,pogledala je u sve njih I pogledom pokazala da napuste mesto.Marselona je negodovao,ali su ga Zaklina I Izabela izbacile.Ostale smo samo nas dve.Ovo ce biti mnogo zanimljivo...

,,Hajde,prvo cu te nauciti kako da upotrebis najprostiju magiju..."-ispravila je ruku I ispred njene sake pojavio se krug sa perom naravno,plave boje.Ne znam koliko puta ovo mogu da vidim,ali svaki put moja zadivljenost ne bude nista manja od prethodnog.

,,Lastus difensijo!"-ispred nje se pojavio stit plave boje.Imao je zasiljene krajeve,ali je izgledalo zadivljujuce.Znate onaj osecaj kada vidite nekog da radi nesto tako dobro,i pomislite koliko je to lako,a onda se setite da to nikad niste ni probali I da biste unistili sve kad biste I poceli.Pogledala me je.

,,Sve se nauci vremenom.Ti si kraljevse krvi,ti ces moci da koristis magiju a da ni ne izgovoris reci.Videces,ustalom,naucicu te"-klimnula sam glavom.Polako mi je postajalo neprijatno zbog toga sto su me svi gledali kao na kraljevskog clana.Diara mi je par puta rekla da mii zivot vise nikad nece biti isti.Da,toga sam jako svesna.

,,U redu,sada cemo ovako"-uhvatila me je za ruku I skupila mi pesnicu.

,,Klekni"-uradila sam sta mi je rekla,i ona je ucinila isto.Stavila je moju pesnicu na zemlju.

,,Gledaj...podignes pesnicu"-uradila je to-,,I blago udaris u zemlju sa njom izgovarajuci minerus difensijo...razumela?"

,,Ali...nece to dobro da bude"

,,Da ce da bude dobro,ja te ne bih sad poducavala"

,,Ali..."

,,Bez ali I molim,Hajde"-u redu Sofija smiri se.Mozes ti to.Samo ponavljaj u sebi da ti to mozes.Mozes.Mozes.Mozes...Osecaj pritiska u mojim grudima je postajao jaci,bolniji...ali nisam se predela.Podigla sam pesnicu I lupila sa istom o zemlju.

,,Minerus difensijo!"-samo nakon par sekundi,nedaleko od mene iz zemlje je izleteo siljak zlatne boje.Bio je ogroman I poprilicno brzo je izleteo.Erina se nasmejala,kao I ja.Uspela sam.Ili,mozda ipak ne.Odjednom se cuo nesto kao pucanje leda I...BUM.Moj prelepi kristalni siljak se razneo u million delova.Erina me je zagrlila I upotrebila stit da bi nas zastitila od sitnih delova.Culo se kako sitni delici lete I padaju po zemlji.Ubrzo,sve se smirilo.Erina se udaljila od mene,a ja sam napravila facu najgoreg ocajnika.Stavila mi je ruku na rame.

,,Nije bilo lose.Samo struktura tvoje magije je...nekako veoma cudna.Jaka a opet molekuli tako lako pucaju"-zamisljeno je gledala u tacku gde je malocas stajalo moje "remekdelo".

,,Uprskala sam"

,,Idemo onda ponovo"-I tako smo Erina I ja narednih sat ipo vremena uvezbavale samo ove dve cini.Udarala sam I on je ponovo pucao.Uzdizala sam samu sebe,ali samo ponovo padala.Poslednjeg puta sam pala na kolena I sva u znoju pocela duboko da disem.Erina je cucnula pored mene.

,,N...ni...nisam...ja...za...ovo"-rekla sam jedva dolazeci do daha.

,,Jesi mala,samo si dozivela previse stresova I...sve ti se izmesalo.Ne znas sta da mislis,kome da verujes...Nedostaju ti oni koje volis,a koji si na takav nacin ostavila"-bila je u potpunosti uu pravu.

,,Samo zapamti jedno.Mnogo je puteva,ali samo jedan je pravi,ne zaboravi to"-pogledala sam je I u meni se rodila neka vrsta nade.Ovom recenicom mi je mnogo stvari razjasnila.Zahvalno sam joj klimnula glavom.Potapsala me je po ramenu.

,,Dosta je za danas.Nastavicemo sutra.Ali upozoravam te!Svakog dana bice sve intenzivnije"-nisam imala snage da joj odgovaram,pa sam joj samo klimnula glavom.Marselona je naisao kada smo izasle kroz ona velika vrata.Oboje su se pogledali.On se namrstio I skrenuo pogled ka meni,a Erina je samo prevrnula ocima.

,,Idem ja u kucu"-rekla sam iznureno.Erina mi je samo klimnula glavom,a Marselona je shvatio da treba da poprica sa njom.

Sofija je usla u kucu I oboje su gledali za njom dok ne budu sigurni da je tako.Onda se Marselon okrenuo ka Erini.
,,Nikad necu da ti oprostim..."