jedne noći usnih strašan san
oči mi se prevrnuše u glavi i ugledah pakao
ugledah ono što svest brižljivo čuva preko dana
tamu sa druge strane ogledala
misli kako lete po krvavom nebu kao orlovi sa krilima od voska
lepljiva prostranstva gde suv vetar giba travu po čitave dane
u daljini večiti zvuk
neljudski glas ili bolni krik
umorne oči koje putuju po horizontu
uplaših se da umirem ili da je ovo možda već smrt
oči mi se prevrnuše u glavi i gledah bez glasa unutrašnjost lobanje
kratak dah pomešan sa strahom
reka koja vijuga i nosi duše kao neki domaći stiks napravljen za potebe mog istrošenog uma
još mi niko nije ponudio nar, ali sam znala da ću ovde dugo ostati
persefona u svom mračnom carstvu
gledah kroz pakao da bih videla dalje od smrti
uplaših se jer znadoh ko sam bez sećanja
oči mi se prevrnuše u glavi i uvideh
vreme kao končići od šećera koji se lepe za čiste zube
meka zemlja koja ljubi stopala
pijani ples u ritmu vetra
kiša od ledenih iglica
lutah paklom kome sam majka i maćeha
zadimljenim svetom koji sam sama stvorila
padoh na kolena na pustom gradskom trgu
svetilište namenjeno da prizove sve moje najgore strahove
provukoh ruke kroz rupe na kaišu
u daljini povorka ljudi u crvenim košuljama nosi nar i peva glasom bez grla i gleda bez očiju
drhte kao lelujav život koji pojedemo bez razmišljanja u žumancetu
oči mi se prevrnuše u glavi i probudih se u poznatom mraku
uplašena jer sam bila i osetila
strah sa one strane sna
smrt sa one strane ogledala
okretoh se i na beloj jastučnici ugledah jarko zrno nara