mart

martovski miris smrti

kasni sneg

blatnjave ulice i vlažno drveće

topli dani

voda još uvek pada sa lišća

život izbija u svim oblicima i vapi za suncem

i kad je vedro sa terase pogađaš zgrade

april

u toplom zagrljaju aprila

jedemo prvu zelenu salatu

dolaze laste

dani su duži i planeta se sigurno okreće

sunce je blagoslov

u sporednim ulicama olistale su lipe

grane ulaze u mirne stanove

u aprilu se sluša kenozoik i idoli uopšte

krv tiho šumi

beograd ćuti

maj

u maju prelazimo brankov most po prvi put peške

mutna voda nas opija

zemlja i vreme između svetova

mace nam se upliću u kosu

miriše rečni mulj

na drugoj obali kalemegdan je čvrst kao i kad je napravljen

pobednik gleda u ušće

vraćamo se stepenicama na kojima su snimani otpisani

knez mihailova je puna ljudi

život je kao stvoren za maj

jun

u junu procvetaju lipe

noću beograd ćuti i diše

probamo trešnje i jagode prvi put ove godine

slatke su suze što nam cure niz obraze

sedimo pored save do sumraka i tako smo sami

beskonačno sami

livade su puste i tek pokoji krik lasti

čuje se u sparnom beogradskom popodnevu

nečiji otopljeni sladoled boji novobeogradski beton u narandžasto

trava je meka i živa

u stanovima sa gitarama i klavirom ponovo se čuje muzika

a u stanovima bez muzike čuje se pesma

veseli glas leta što trči nespretno ka beogradu

gradu koji jedva može da prepozna