sanjam te u belom na licu igre senki oči pune sunca košulja vlažna na grudima
žuriš nešto da mi kažeš ali ne mogu da te čujem
sanjam te u crnom poznajem te samo po odsjaju na obrazima tražim se i tražim te ali ništa ne pronalazim
sedim na prozoru i gledam mesec
mlad kao svež ožiljak
i danicu, večnu saputnicu
dole na ulici tužan zvuk saobraćaja posle kiše rezak miris lipe kroz poslednji majski vetar
onda ponovo sanjam tišinu krv u cipelama i prazne ulice bremenite tamne oblake
sebe samu na nekom ćošku sve me ovo plaši jer ne mogu ni da zamislim
ne želim nikada da zastanem negde u nekom drugom životu u prolazu pored klupe pod drvetom samo da bih se setila kako sam tu nekada stajala sa tobom