i nikoga ne zanima kuda idem
dok hodam polako i ključevi mi zveckaju u džepu
nikoga ne zanimam
mirno idu krivim putem
tiho noć zviždi niz ulicu kroz vazduh gust od mirisa lipa
da li je to uz ili niz
brojevi se uvek smanjuju ka centru
volela bih da znam da li radim prave stvari
da li se dajem dovoljno
ni previše niti premalo
da li ću u nekom trenutku izgubiti sebe iako još nemam odgovor na večito pitanje ko sam
tražim se i tražim i tražim
u refleksijama drugih ljudi u tuđim odrazima
u lutkama bez lica u izlozima
otišla davno niz uske stepenice nepovrata
odlučna i složna jedino u želji da više o svemu tome ne razmišlja
grcam u praznim bulevarima bez kraja i konca
uvek vezana za konjski rep sa rukama iznad glave
pevaju li još ljudi o ljubavi ili samo o smrti
o traganju beznadnom i vrhovima nedostižnim
zauvek zavejanim