i
januar je i sever je
a ja se osećam dobro
koža mi se presijava od znoja i dah zastaje u grlu
kičma je most želje
visoka sam i držim glavu uspravno
stalno se pitam zašto imam toliko sreće
opet sam slobodna i sama opet sam se pronašla tamo gde nikad nisam očekivala da ću se naći
sada pitam da li me žele blizu
nekad sam gore nekad dole nekada u sredini
ali uvek posle ležim u krevetu toplom od sopstvene ljubavi
vlažnih bedara gledam u isti mrak po ćoškovima drugih soba nepoznatih ljudi sa hiljadu lica
ali prvi put u životu sam zahvalna i smejem se sama sa sobom iskreno
jer je to najbolje što mogu

ii
u njihovim sam glavama u porama njihove kože ono što hoće a ne znaju kako da dobiju
koliko bih još puta mogla da dam i da se dam pre nego što konačno izgubim sebe
pre nego što zaboravim gvozdeni zvuk nesporazuma u grudima tople ruke u udubini kičme
sebe još drhtavu od ljubavi
kako si mogao to da mi uradiš i da me voliš u isto vreme
kako uspevaš da pobegneš od mržnje
kažu da nikada ne prestaje i da je sve samo stvar navike
a navika je šta neka vrsta smrti
imam stvarno teško vreme trenutno
i krv ispod noktiju
im having a really hard time alright
i ne mogu da se pogledam u ogledalo

iii
sve je u redu
imam novu omiljenu pesmu imam slobodu da stvaram svet koji će se razlikovati od svega makar po tome što ga ti nikada nisi video i možda nikada nećeš
imam oko sebe kule i gradove
i šanac sa pokvarenim pokretnim mostom
imam u sebi paučinu koja je znak sreće
i ljuske jajeta svih boja
imam sebe na kraju krajeva
nikada viđeno lice univerzuma
imam sebe stalnu koliko god je to moguće i želim da se menjam a ne da menjam
jer prava promena dolazi uvek iznutra
nikada nisam bila tinejdžerka
samo teška breskva zrela sa jedne strane
koju dečiji zubi nikada neće osetiti