Ceo dan je prosao savrseno. Da zavrsila sam svoju kaznu ali treninzi su bili lagani, prvi ispit je prosao i vise nego dobro. Uskoro ce vikend i saznali smo da  ce u ponedeljak da bude dan van akademije gde idemo na kampovanje, vojne zadatke  to je ono sto svaki vojnik voli... 

-" Spremna za prvo dezustvo"

-" Da, i onako lose spavam"

Sa sobom sam ponijela knjigu i lampu jer  pa... obilazenje sva 3 sprata... i kikiriki za grickanje.

Vrijeme je islo nikada sporije... polako sam se ustala i krenula u obilazak... jedan sprat, drugi sprat i na kraju kad krenem treci umalo srcani da dozivim, a moj vrisak ugase necije ruke ni tren grubo ali dovoljno da  me ugusi moj vrisak.

-" Sta se desava?"

Porucnikov Ilajev pospan glas se zacuje, no ja kad otvorim oci Damianove ruke se polako sklone sa kojih usnama. Da od soka sam prestala da vicem.

-" plasljivi vojnik..."

Prosaputao je dok oboje stojimo iz ugla, pripijeni jedno uz drugo.

-" Porucnice zasto se sunjate?"

-"  princezo trebalo je da budes neustrasiva"

-" Jesi li ti neustrasiv?"

-" Jesam, mislim bar..."

-" onda zasto me izbjegavas danima?"

Ne znam kako je ovo izaslo iz mene ali sapat, tjelo uz tijelo i porucnik Ilajev  koji je negde iza zida jos uvek u bunilu je li mu se vrisak samo ucinjeo...

-" Odakle taj zakljucak princezo?"

-"Zanima me porucnice, jako me zanima zasto vise neces ni da me pogledas"

Odakle iskrenost ne znam, odakle zelja da  zvucim kao ocajnjca ne znam ali pitala sam...

-" Fali vam moj pogled?"

-" Nisam to rekla"

-" nego sta si rekla?"

-" Izbjegavas me kao da sam nesto lose uradila... Ako jesam hocu da znam sta"

-" Bio sam jasan po tom pitanju"

Pokusao se odmaci ali ga uzmem za odijelo i opet vratim. Nisam koristila snagu, a nije se ni on bunio... da li samo umisljam, ovaj covek ce me kazniti zvanicno!

-" Porucnice..."

-" Alisa"

-"Izvinjavam se ali da li sam htela da vas poljubim to vece kad sam dosla sa zurke?"

Nastala je tisina izmedju nas, no oboje smo bili priljubljeni jedno uz drugo i to disanje koje je bilo tako glasno me je cinilo da zaboravim i ko je on i gde sam ja.

-"Nije vazno sta ste tada hteli, bili ste pijani... ali ne, odmah ste zaspali kadetkinjo."

-" Damiano znam da sam nesto uradila"

Uporno sam ponavljala sapatom dok ruku ne sklanjam sa njegove vojne odore.

-" Ne razbijaj glavu princezo, nastavi sa dezurstvom"

-" Damiano jesi li ljubomoran?"

Njegov sokiran izraz lica i moj sokiran izraz lica su bili neprocjenjivi. Ajde sto on nije ocekivao, nego sto ja nisam ocekivala takvo pitanje taman kad je hteo da se odalji od mene. Sta radim?

-" Ljubomoran na sta princezo?"

-" Ja se izvinjavam porucnice, ja se izvinjavam jer..."

Pokusala sam se dozvati no njegovo tijelo me opet zakuca o zid.

-" Odgovori mi na pitanje"

Knegla u grlu zastane ali istrajem u tome. Svakako vikend je sjutra on nije tu nekako cu se spremiti psihicki na blamove koji slede... ali pitacu ga pa nek ide zivit.

-" Na mene i Mejsona"

-" Da ti kazem ili da ti pokazem?"

Prosaputao je, a ja ni ne stignem reci da mi pokaze vec sam bila zarobljena njegovim usnama na svojima. Ljubio me posesivno, jako, zeljno... a ja? Uzvratila sam apsolutno svaki poljubac, a kad covjek pokusa da se okrene i ode, opet ga privucem k sebi. Najebala sam svakako! Ponavljam sebi dok skacem na njegove kukove u tjeram ga da me ljubi grublje, jace, toliko da oboje bijemo bitku ko ce duze izdrzati ovaj nalet koji smo stvorili.

-" moras ici dolje, doci ce u kontrolu..."

Prekinio nas je... a ja sokirano silazim sa njega i jedva stajem na svoje noge drzeci se za njega.

-" Damiano ja..."

-" Bices kaznjena ako ne budes tamo kad  porucnica dodje iako nerado stajem sa ovim..."

-" izvinjavam se, ja se izvinjavam"

Izgovarala sam dok bjezim  od njega ali sa osmijehom na licu. Moj  zvanicno prvi poljubac ni manje ni vise nego sa njim... Damianom savrsenim Ace presavrsenim  Galata. Najebacu zbog ovoga? Univerzume sta mi radis?