Grub pogled, hladan stas

kao da nikad nije bilo nas

Možda službeno to nismo bili mi, 

ali ipak smo se na neki način voljeli

Lagala bih kad bih rekla da te volim

ipak ja za tebe više ne postojim

Bila sam ti samo prolazna, 

no ko' nitko drugi ponosna

Slamao si me ko' trsku

i dijelio u vrstu,

smatrao lutkom,

no sve je prošlo trenutkom

Osjećaji lebde ko' perje u zraku

volim te sada ko' svjetlost u mraku

žao ti je sada što nas više nema

evo, već se velika oluja sprema

Sve ovo jako boli, znam

ipak si ti opet sam

živiš za trenutke, 

a moje su oči ovaj put mutne

Ne vrijediš više, čak ni mojih suza

puštam te mileni da odeš odovuda

Stopi se, dušo, u ovu masu

jer ti nisi više za moju klasu

Više ne želim da te gledam

jer ja svoje srce ovaj put nedam!

Sada kad te nema

odjednom više nisi dilema

Opet mogu biti sretna

i ko' mala djevojčica poletna

drago mi je, ipak, što te više nema

jer sad u mom srcu opet ima reda