„Koji ti problem imaš s kolutanjem očima?" Nervozno ga pitam trudeći se da to ponovno ne učinim.

„Nepristojno je i glupo." Odgovori.
Kao i ti, Davide.

Nakašljem se da to ne izgovorim na glas, pa položim ruke na njegova prsa da ga odmaknem od sebe. „Uglavnom, ne znam ništa o Dijani, a ni ne želim znati. Ukratko. Sad se makni."

„Što sam ja rekao za kolutanje očima?" Promrmlja ponovno dižući obrvu. Uzdahnem. Ne shvaćam poantu ponavljanja ovog pitanja. Valjda želi da kažem da ću dobiti po stražnjici ako to učinim, ali nema šanse da to izgovorim.

„Ne sjećam se da si išta rekao za to." Pogledam te crne rupe koje ima kao oči.

„Onda ću te podsjetiti." Kaže smiješeći se. Približi usne mom uhu, pa osjetim kako me njegov dah škaklja po vratu. „Nalupat ću te po stražnjici tako jako da ćeš zaboraviti da uopće imaš oči koje bi vrtjela."

Sad mi je dosta. Odgurnem ga od sebe tako da se zatetura nekoliko koraka.

„Ne prijeti mi, kretenu. Udaraj si Dijanu ili Stelu, a mene ostavi na miru. Tebi je najveći problem moje kolutanje očima, ali znaš što? Radit ću što god hoću. Previše si dopuštaš samo zato što si tatin i mamin sinčić."

„Oblačiću..."

Dohvatim jastuk koji mi se nalazio pored ruke i bacim ga u njega. Spremno ga uhvati. „Van!"

„Molim?" Začuđeno me pogleda.

„Idi van! Kad se unormališ, onda mi se obrati!"

„Marina!"

„Odjebi."

Za nekoliko trenutaka više nije u mojoj sobi, a ja kliznem na udoban krevet nadajući se da će se ovaj bijes u meni smiriti. Tko je on da mene uči ponašanju? Zar ne vidi sebe? Glupo, nepristojno, nadobudno, egocentrično čudovište!

Nema šanse da ja istražujem što Dijana voli, da mu udovoljavam u svemu i da se tako ponaša prema meni. Nisam nikada bila nečiji pas, pa neću biti ni njegov.

***

Nisam čestitala Dijani rođendan iz principa. Prvo, ženska mi prijeti i dobro me ošamarila. Bezobrazna je i ima zle namjere. David u njoj vidi anđela, ali slični su, pa shvaćam da se prepoznaju. Drugo, mrzim ju.

Sjedim u dnevnom boravku na kauču i slušam kakve razgovore ovi vode. Trudim se ignorirati ih, pa čitam časopis iz 2011. godine. Mogli su se barem potruditi da stave ovogodišnje vijesti unutra.

„Ti nas planiraš ignorirati?" Kada shvatim da je ovo pitanje upućeno meni, pogledam u Davida i kiselo se osmijehnem.

„Samo određene ljude. Zašto? Nije valjda da te to boli?" Bezobrazno odvratim. Iznenađeno me pogleda, pa pažnju preusmjeri nazad na Dijanu koja se veselo zacereka.

„Jesi dobro?" Stela me tiho pita, a ja samo kimnem glavom. „Rekao je David da se ponašaš kao razmaženo derište."

Nasmijem se na njene riječi, pa ju pogledam. „U pravu je, ali ja nisam jedino razmaženo derište ovdje."

„Pazi na ponašanje jer ne želim da ispadneš, Marina. Zaslužuješ ostati." Stavi ruku na moje rame. Nonšalantno okrenem iduću stranicu časopisa.

„Ali ne želim više. Jebeš i pare, i ljubav, i ljude kad nema nikog normalnog. Ne treba mi takvo poniženje u životu. Izdržim do subote i arrivederci."

Stela me šokirano pogleda. Zaista mi je ovog puta svega dosta. Snaći ću se ja za novce već, možda to neće biti pola milijuna kuna, ali bit će dovoljno za mene. Ova tri tjedna su mi sasvim dovoljna za 'nova iskustva', ali ni za što drugo. „Ne misliš tako."

„Itekako mislim. Davida ne podnosim kao ni ovu...slavljenicu." Jedva sam se suzdržala od komentara.

„Ako si po prirodi osoba koja lako odustaje onda ti je ovo savršena prilika da zagrizeš i ne puštaš. Malo ti nedostaje da ga smotaš, pa i sama vidiš da stalno traži da ti nešto kažeš, želi da ga slušaš. Sada samo moraš biti pametna i maknuti Dijanu, a onda je tvoj." Nisam ovo očekivala da će reći. Čak bih ju i poslušala da sam netko drugi, ali ovo sam ja, a ja ne volim da me drugi ponižavaju. Dovoljno su me u djetinjstvu maltretirali.

„To je ona cura koja ima uši!"

„Bježi što dalje od nje!"

„Čula sam da je zaljubljena u Denisa. Jadan on."

Promatrala sam svoje blijede cipele dok sam se probijala kroz gužvu na hodniku. Otkako sam krenula u sedmi razred, stalno me svi ogovaraju. Znam od koga stalno dolaze ti tračevi, ali bojim joj se suprotstaviti. Pogledam u stranu i vidim Karmen kako razgovara s Klarom i Tamarom, osobama koje nikada nisam voljela. Smijale su mi se svaki odmor i trudile su se da to vidim, ali kada bismo bili na satu, Karmen sam postala 'najbolja prijateljica' i uvijek sam joj morala pomagati.

Duboko sam uzdahnula i prišla im. „Karmen, ideš na sat sa mnom?" Tiho sam ju pitala popravljajući kosu koja mi je bila u repu.

Sve tri su se pogledale i puknule smijati meni u lice. „Debela ušljivice, radije se makni od nas! Ne vjerujem da bi se osoba poput Karmen družila s tobom!" Klara mi se smije. Osjećam peckanje u kutovima očiju dok mi njihov grleni smijeh odzvanja u ušima.

„Nitko se ne želi družiti s tobom, Marina. Svi te izbjegavaju. Zašto bih onda ja bila iznimka?" Karmen mi priđe i pljune točno na moju cipelu. „Kukavico."

Mnogo vremena poslije toga sam došla k sebi i shvatila da se protiv tih ljudi treba boriti, a ne šutjeti i trpjeti. Nasilnici se hrane našim suzama. Zato im treba stati na kraj. Kasnije ih je sve sustigla kazna za sve što su činili, ali ne želim više razmišljati o njima.

Zato ne mogu dopustiti samoj sebi da me David tako maltretira. Mislite li da je on rekao Dijani "nalupat ću te po stražnjici jer si bezobrazna"? Nisam baš uvjerena u to. Namrštim se kada vidim kako Dijana rukom poteže za njegovim obrazom, a on se još smiješi na to.
Čujem Stelin glas pored svog uha. „Zašto to ne bi bila ti?"

„Zašto mi to sve govoriš? Nemoj me pokušavati zavaravati s lažnom pristojnošću. Prezrela sam to." Hladno joj kažem iako imam osjećaj da je iskrena prema meni. Bojim se da me ponovno netko ne prevari. Mrzim ljude. To su takva hladna, sebična bića. Mrzim osjećaj koji dobivam zbog njih.

„Vidim da si puno toga prošla i želim da se boriš. Ja sigurno neću biti kamen spoticanja u tvom životu, ali...ona", glavom pokaže prema Dijani, „ona je druga priča."

„Kako god, Stelić. Ja sam svoje rekla." Nasmiješim se skidajući papirnatu kapu ukrašenu balonima koju mi je prethodno Manuela stavila na glavu. „Zalutala sam u krivi svijet."

Nažalost, to sam prekasno shvatila.

***

Ostale smo samo još nas tri u ovoj vili i dosta je napeta situacija jer Stela većinu vremena provodi sa mnom i Manuelom, a Dijana je u svojoj sobi sve dok ne dođe David, a onda trepereći izađe van i glumi malog anđela. Ovaj tjedna nema ništa od zasebnih spojeva i to mi je pomalo čudno, ali na neki način je i bolje ovako. Odlučila sam danas razgovarati s Davidom o svom izlasku sutra. Moram ga nagovoriti da me izbaci sutra jer ako me on ne izbaci, sama ću to učiniti.

„Nemoj." Manuela kaže kada joj ispričam što ću učiniti. Položi ruku na moj dlan i milo me pogleda. „Zašto odustaješ? Bori se, samo još dva tjedna."

„Mislim da su se isti pronašli." Kažem misleći na Davida i Dijanu. Vidi slučajnosti, čak su im i početna slova imena ista! Zakolutam očima na svoje riječi.

„Da ti nisi malo ljubomorna?" Manuela nakrivi glavu i pogleda me sa smiješkom na licu.

„Nisam ljubomorna. Otkud ti to?" Zašto to misli? Nisam ljubomorna, samo sam ljuta. Ne, bijesna sam. Hitno mi treba nešto žestoko da se smirim.

„Smeta ti što se Dijana mota oko Davida, zar ne?"

„Jedino mi smeta što on ne vidi kakva je ona kuja - oprosti na izrazu - i kako ga pokušava zavesti, pa mu uzeti sve pare." slegnem ramenima ispijajući sok od naranče iz čaše. Spustim čašu na stol i obrišem tragove soka s usana. „Shvaćaš? Previše takvih osoba poznajem i već mi je muka."

„A kakva ti se čini Stela?" pita.

„Stela? Dobra je ona, slatka, ali svejedno joj ne vjerujem u potpunosti. Nikome ne mogu vjerovati osim samoj sebi. I tebi." Kažem kroz smijeh. Manuela mi uzvrati osmijeh.

„Zaista ne znam što ću s tobom! Znam da si ljubomorna, ali tvrdoglavka to neće priznati, zar ne?"

„Manuela! Rekla sam ti već!" nasmijem se.

***

„Došla si se svađati?" Zateknem Davida u kuhinji kako si radi sendvič. Zastanem kada mi se obrati kroz smijeh i namrštim se.

„Ne. Moramo razgovarati."

„O čemu?" Složi kriške kruha jednu na drugu i sjedne za šank, pa zagrize taj sendvič.

„O sutrašnjem ispadanju." Promrmljam prekriživši ruke na prsima.

„Još netko ti piše anonimna pisma? Da pogodim...Dijana?"
Duboko uzdahnem trudeći se da ga ne udarim nečime po glavi i priđem nekoliko koraka.

„Shvatili smo da si prvoklasna svinja, ali ovo je ozbiljno."

Odmjeri me, pa se nasmije i pokaže mi očima da nastavim.

„Hoću da me sutra izbaciš." Stisnem oči ne vjerujući tome što izgovaram. Da je situacija drugačija, borila bih se da što duže ostanem, ali ovako...nemam se za šta boriti.

„Neće ići." Hladno kaže nakon nekoliko sekundi. Otvorim oči i promotrim tu arogantnu facu. On bi htio da sve ide po njegovom, a ne obratno. Kriste, ne shvaćam ovog čovjeka...

„Zašto ne?" Udarim nogom o parket poput nekog djeteta čekajući da mi objasni razlog.

„Zato što ja tako kažem."
Neću baciti ništa u njega...neću...neću...

„Koji kurac?" Ipak jesam...Nasmijem se kada vidim kako šokirano gleda u svoju mokru majicu. Čaša s vodom s obližnje police mi je dobro poslužila.

„Shvati već jednom da me živciraš, oblačiću." promrmljam prije nego što napustim kuhinju.
Sada sigurno letim iz kuće...

**************************