Priča govori o dvoje mladih koji su se upoznali na jednoj igranci gde je on bio kolovodja, a ona stajala do njega. Devojka se zvala Zana, a on Mane.
Pošto je bio mrak kada je Manetova majka došla, a Zanina nije, ona pozva sirotu devojku da prespava kod njih. Zana je javila majci da je kod Maneta, ona joj je rekla da dolazi sutra, a Zana je za to vreme ostala kod Manetovih u gostima. Manetova majka, Mara, joj namesti posteljinu i svi su otišli na počinak, svi osim Zane koja je cele noći mislila na Maneta.
Sutradan je rešila da da ga potraži. Tražila ga je po celoj kući, a kad ga tamo nije našla Mara joj je rekla da je verovatno napolju, pa je i Zana izašla. Posle kraće potrage naišla je na baba Leposavu, Manetovu baku, koju je pitala da li ga je videla, a ona joj odgovori da je otišao kod dede u svilaru. Kada je otišla u svilaru, tamo je zatekla samo dedu kome je uputila isto pitanje kako i baba Leposavi: "Gde je Mane?". A on joj odgovori: "Otišao je pre pola sata, misilm da krenuo ot ka bunaru kćeri moja." Zana mu se zahvali i krene ka bunaru, u tom prolazeći pored svilare. Kada je prolazila jedno kuče ju je uhvatilo za suknju, da bi privuklo njenu pažnju, a kad je to postiglo njuškom joj je pokazivalo na njivu pored. Zana prilazeći pokazonom mestu opazi neki trag kako je spušta nis kosinu i nestaje u daljini. To mora da je Mane! pomisli ona i smesta poče tražiti nešto čime bi se mogla spustiti niz trag. Sreća ju je poslužila jer je našla nekakvu dasku, s kojom je spusti niz trag. Kada je završila sa vožnjom čula je kako neko govori: "U pomoć, u šumi sam!" Zana tada povika: "Mane jesi li to ti?" Na te reči Mane se jako obradova i povika: "Ja sam, Zana, zapeo sam u šumi." Kada je to čula jako se obradvala, pa potrča ka mestu odakle dolazi zvuk i oslobodi ga. Napokon su se vratili do one daske, sa kojom se Zana spustila, i onda reče Manetu: "Voziš me?" Tako je Mane vukao Zanu uz uzbrdicu, a ona mu je za to vreme ispričala kako ga je našla.
-Znaš da mi je kuče reklo gde si?
-Stvarno? A kako?
-Pokazalo mi je njuškom na trag koji se spuštao niz kosinu, pa sam shvatila da to možeš ta budeš samo ti.
-Pa ipak nije samo Žućo odgovoran, ti si veći deo uradila.
Na te reči se Zana samo nasmejala i skrenula sa teme rečima: "Žućo? Znači tako se zove. Baš lepo ime.", kad je to izgivorila stigli su do čuvenog Žuće, Zana je krenula ka kući da pomogne Mari, a Mane je ponovo krenuo ka bunaru.
Nešto kasnije Mane je krenuo negde poprilično sredjen. Kada je video Zanu bilo mu je žao da je ostavi pa je i nju poveo zaboravivši gde je krenuo. Nakon nekoliko minuta vožnje, Mane se setio kuda je krenuo, zaustavio se, izašao iz kočije i ostavio Zanu samu. Kroz koji mi sto se vratio sa kofom punom vode, stavio je u kočije i nastavio vožnju. Zana nije želela da pita za šta će mu ta voda već je samo ćutala. Nakon 15-ak minuta su se ponovo zaustavili ovaj put na nekom mostu. Mane je ponovo izašao, Zana ponovo ostala sama. Posle kraćeg vremena Mane se vratio ovaj put ne sa kofom vode, već ruku pod ruku sa nekom devojkom. Devojka se zvala Ružana. Zani zamalo da srce nije prepuklo kada ju je upoznao sa njegovom DEVOJKOM, ali se desilo nešto neočekivano....
Mane je prišao kočiji, uzeo kofu vode, prišao do Ružane i...polio je vodom. Zana zatečena prizorom samo je ušla u kočiju i Mane za njom, a zatim su krenuli. Kada su kočije krenule Mane reče Zani da je to bila njego BIVŠA devojka, a da je ona sada njegova voljena. Tada se Zana malo našalila rečima: "Hoćeš li i mene tako politi vodom kada njadješ neku drugu?" Mane se samo nasmejao i rekao da neće. Još malo su pričali, a onda su stigli kući. Dok je izlazila iz kočije, Mane joj je rekao da će kasnije da je vodi na jedno mesto, a Zana se od iznenadjenja saplela i za tili čas našla u Manetovom zagrljaju.
Kasnije su otišli na to obećano mesto, odnosno otišli su na Kujundžiske livade. Tamo je Mane pokosio malo trave i prostro ćebe. Seli su i pričali, a onda Mane reče: "Mogu da te pitam?" A, Zana obdovori malo zbunjeno: "Naravno da možeš." U tom trenutku se on okrene, iščupa jednu travku i napravi prsten. U sebi pomisli: Sad ili nikad Mane!, a onda reče: "Hoćeš da mi budeš verenica?" Malo se premišljala, a onda rekla: "Hoću!" A, onda su se zagrlili. Kada su se vratili Zanini roditelji su već bili kod Manetovih i ugovorili sve za svadbu. Za nekoliko dana su se venčali, a svadba je trajala 3 dana i 3 noći.

Nadam se da ste uživali u mojoj priči, a ako jeste obavezno komentarišite i pritisnite "vote"