Ponekad bih voljela,
da me pustite da se zatvorim u ovu sobu,
koja ionako ne pripada meni.

I da me pustite,
da isplačem suze,
koje ionako smatrate besmislenima.

Ponekad zaželim,
da ne mislite da sam depresivno stvorenje,
makar je očito da jesam.

I da odete bar jednom,
da ne bi čuli jecaje,
one moje srce-parajuće.

A sutrašnjica da uopće,
nema veze s time,
što sam ponekad slomljena.