Došao je i taj dan. Danas se sastaju Hajduk i Dinamo. I to na prijateljskoj utakmici. Šokirani ste,zar ne? I ja sam bila kada sam saznala. Ali kao što su oni strašni požari koji su prijetili Splitu i uništavali okolicu danima,ujedinili Hrvatsku,a na iznenađenje mnogih i Torcidu i BBB. Tako su se sastala i ova dva ljuta rivala. Danas igraju s ciljem da prikupe što više novca za stradale u požarima. O ovoj tekmi već danima bruji cijela Hrvatska,a atmosfera na rasprodanom Poljudu će zasigurno biti uzavrela,taman fina priprema za nadolazeće tekme u Europi. Iako treneri još ne otkrivaju sastave,priča se da će i za Bile,ali i Dinamo zaigrati neki od najvećih talenata proizašlih iz njihovih akademija.

Još samo 2 sata do utakmice,a Zvone i Toma su toliko nervozni kao da igraju finale Lige prvaka.
Sada će odraditi zagrijavanje,a ja s nestrpljenjem očekujem vidjeti sve te zvijezde na travnjaku,ali i osjetiti tu atmosferu koja će sigurno našim dečkima dati krila i nositi ih do pobjede.

Dok tako sjedim sama sa svojim mislima,s leđa mi priđe jedan dečko.

"Hej,kako si? Jesi li bolje?"

Samo ga zbunjeno pogledam. O čemu on to priča?

"Hej,dobro sam. Zašto ne bih bila?"

Skroz sam zbunjena,nitko osim Tome i Zvone ne zna što je bilo.

"Drago mi je. Znaš,kada sam te jučer onakvu vidio odmah sam se preplašio i odveo te u bolnicu."

"Stani,o čemu ti pričaš? Kako za to sve znaš?"
Sad mi baš ništa nije jasno.

"Pa ja sam te spasio od onog gada i odveo u bolnicu,ali mi nisu dopustili da ostanem s tobom. Odmah su me otjerali."

"Ali mene je Toma spasio. On je bio sa mnom u bolnici."

"Kako sam samo glup. Pa naravno da će ti to reći."

"Hvala ti na svemu! Oprosti,ali moram ići. Stvarno je hitno!"

Malo je reći da sam bila bijesna. Pa kako mi je samo mogao lagati. Gledao me je u oči i lagao mi. Kako ga nije stid.

Sreća pa su gotovi sa zagrijavanjem. Najradije bi obojicu zadavila sada. Uletjela sam u svlačionicu poput tornada. Nije me bilo briga što će tko reći,samo želim razgovarati s njih dvojicom.
Dolazim do Tome i prvo što sam uradila je da sam mu opalila šamar.

"Kako si mogao? Mislio si da neću saznati za tu tvoju spletku?!"

Toliko sam se derala da sam sigurna da me je pola Splita čulo,ma šta Split,čujem se i u svih sedam Kaštela.

"Tea,smiri se. Zašto si udarila Tomu? O čemu ti pričaš?" - Zvone mi je prišao i zagrlio me kako bih se bar malo primirila. A ovaj put im neće uspjeti,reći će mi istinu. A možda ni Zvone ne zna za to?

"Reci mi istinu odmah!" - i dalje sam inzistirala.

Odjednom je u svlačionicu uletio Frane Vojković.

"Daj,ljudi smirite se. Šta vam je? Carrillo i Kos su jako ljuti zbog ove galame koja dopire odavde,znate koliko nam je potreban mir i koncentracija prije ove tekme."

"Daj, Toma samo joj reci to što želi čuti. Znaš i sam koliko je tvrdoglava." -napokon nešto pametno i od ovog mog brata. Nek sam i to doživjela,sad mogu mirno umrijeti.

"Hajde,priznaj napokon. Zašto si mi lagao?"

Toma p.o.v.

Svi su gledali u mene s očekivanjem da napokon nešto kažem. Ali ne,praviti ću se da ne znam o čemu Tea priča.
Pogledao sam je i u očima joj vidjeo ljutnju.

"Ne znam o čemu govoriš!"

"A jel? Ne znaš o čemu govorim?" -samo sam šutjeo.
"Ha? Možda o tome kako me je spasio Marko Pjaca,a ne ti!"
Samo sam šutio i pogledao je s tugom u očima.
"Znala sam. Ta šutnja sve govori. Samo jedno želim znati. Zašto si mi lagao? Zašto si rekao da si me ti našao,da si me spasio?"
Rekla je s nekim drhtavim glasom,toliko sam je povrijedio ovime.

Pogledao sam je sa suzama u očima,a tada sam osjetio i kako je jedna skliznula niz moj obraz,na kojem je još uvijek njen trag,njen miris.

"Učinio sam to u nadi da ćeš me bar malo zavoljeti. Tea ja te volim toliko,s tobom želim sve. Ne bih podnio da te izgubim. Zbog toga sam to učinio. Nadao sam se da ćeš me zavoljeti,ako znaš da sam ti spasio život."

Samo sam osjećao suze kako mi klize niz lice. Znam,čini se tako kukavički što jedan dečko plače. Ni sam nisam mogao zamisliti da ću ikada plakati zbog jedne cure. Ali Teu stvarno volim,ona je moje sve. A sada me sigurno mrzi,zauvijek sam je izgubio.

Tea p.o.v

Kada sam ga vidjela da ovako plače bilo mi ga je žao. Ali brzo sam se vratila u stvarnost. On me je gledao u oči i lagao o tome. Baš sada kada je stekao moje povjerenje,morao ga je poljuljati s nečim. Svaka čast!

"Ti me voliš?" -samo me je pogledao očima punim ljubavi i suza.

"Ali znaš da nikoga ne mogu voljeti. Znaš i sam što mi se sve u prošlosti dogodilo,da u ljubav više ne vjerujem. Da mi treba vremena i vremena kako bi vjerovala nekome. I sada,baš kada si stekao moje povjerenje,morao si ga poljuljati. Zašto? Više bi cijenila tu iskrenost. Kao da je bitno tko me je spasio ti ili on ili Theo James? Nije ni bitno. Jedino bitno mi je da mi se opet ono nije dogodilo."

Sa ruke sam skinula narukvicu koju mi je prije samo par tjedana darovao. Prišla sam mu i otvorila njegov dlan. Nježno sam ispustila narukvicu u njega i tiho rekla:

"Nekad te jedna laž opeče više nego zmajeva vatra. A ja to najbolje znam."

Toma p.o.v

Kada mi je vratila narukvicu raspao sam se. Srce koje i dalje kuca samo za nju,raspalo se u tisuće komadića. Osjećao sam kako venem,kako me sve boli. Duša,tijelo,srce,misli. Sve je s njom. Sve je otišlo zajedno s njom,kada je izašla kroz ova prokleta vrata.
Sjeo sam na klupu i samo sam plakao. Toliko sam već suza prolio radi nje,da sam siguran da će svijet postati bogatiji za još jedan ocean. Tomin ocean. A svaka kap tog oceana je posvećena njoj. Svaki udisaj kisika je radi nje.

Zvone p.o.v

Tomu znam već godinu dana i nikada ga nisam vidio ovakvog. Čak ni kada ga je Irena ostavila nije plakao kao kišna godina. Dečki i ja smo ostali uz njega. Znam kakva je Tea. Sada je bijesna,ali treba joj malo vremena. Jer ako išta mrzi najviše na svijetu,to je kada joj ljudi lažu. Najradije bi ih zadavila. Kada se smiri sve će doći na svoje.
Bratski sam ga zagrlio i rekao.

"Daj smiri se. Nisi ovoliko plakao ni zbog Sirene. A znaš i sam kakva je Tea. Kada se smiri,sve će biti ok."

"Stvarno,Zvone. Sirena?" -pogledao me je,a u kutu usana mu je titrao blagi osmijeh.

"Da,brate. To je ona glupača koja te je prevarila i ostavila radi nekog tamo mamlaza." - odmah se ubacio Erceg,a svlačionicom se prolomio smijeh.

"Dečki,stvarno niste normalni. Ali hvala vam,uspjeli ste me bar malo oraspoložiti."

"To sam želio čuti. A sada,lave,glavu gore. I ispuni obećanje dano Tei."

Tea p.o.v

Sjedim na pomoćnoj klupi,to je ipak neka prednost suradnje sa timom. Sjedim i plačem. Kako je samo mogao? A onda se sjetim njegovih riječi,da me voli,da me ne želi izgubiti.
Vid mi je već izmagljen,ali ipak mogu vidjeti kako su nogometaši Dinama gotovi sa zagrijavanjem. Pogledam na sat i ostanem u šoku. Tekma je za malo više od pola sata,a ja sam u ovakvom stanju. Brzo obrišem suze da nitko ništa ne primjeti. Navikla sam glumiti. Da me ne boli,iako se iznutra raspadam.
Podignem pogled i vidim kako mi se netko približava.

"Hej,ljepotice. Nadam se da je sve u redu?"

"Hej. Da,hvala ti što pitaš."

"Hoćeš li sa mnom na piće poslije tekme?"

A.n.

Vratilaa sam se...
Nadam se da će vam se svidjeti nastavak i da ćete ostaviti vote i komm. Ja nisam baš oduševljena ovim dijelom,ali glavni frajer je.u gradu!😉

P.s posebno hvala mojim tovarkama..znaju one zašto....cure volim vas😘😘❤❤