-" stalno gledas u telefon"

Noel primjeti te znatizeljno nasloni bradu na svoje dlanove.

-" da cujem, sta to ima novo... Elias?"

-" Njega mi ne pominji... bilo bi romanticno da je dosao pre 6 godina  i zaprosio me... Ovako je samo jezivo"

Mirno sam rekla te spakujem telefon u torbu zeleci da iskreno pricam sa njima. Treba mi neko za to... neko sa kim cu pricati o svom privatnom zivotu i konacno reci sve sto mi lezi na srcu.

-" znam da se Nik druzi sa Eliasom ali ja zaista pocinjem da ludim"

Nik odmahne glavom.

-" da ja sam se druzio, ostali smo okej. Ali nismo kao prije.  Oliver je uvek bio Eliasov najbolji prijatelj"

-" taj covjek me uhodio. A onda se vratio jos gori lik. Ljudi moram da pricam sa vama"

Smireno priznam, a Nik odmah skoncentrisano pogleda u mene

-" Dugo sam vjerovala da nikada necu naci srecu, da cu ostati sama i zaljubljena u Eliasa ali... Nisam, on se vratio, a ja? Pa ja vremenom shvatam da sam zapravo pogrijesila"

-" kako mislis?"

-" kao sto on vise nije onaj Elias kog sam voljela, nisam ni ja ona stara Anna. Zapravo mnogo smo se promjenili. Mislila sam da ako me poljubi da cu puci od srece, a ja samo zelim da me on vise ne prati. Da je bar dosao, krenuo kao normalna osoba da prica sa mnom, da me pozove kao normalna osoba na pice i prica mi o sebi... on zapravo radi sve suprotno."

-" Da, znam... Pricacu sa njim"

-" ne Nik. Ti mislis kako me on voli, a ja mislim da smo oboje to prevazisli samo on nije jos shvatio. Ne zelim da me pozove na pice vise. Platio mi je mehanicara, doneo cvecaru u stan i jos naredio da dodjem u Regen kao da sam njegovo vlasnistvo"

-" Ima neko novi zar ne?"

Noel sa smijeskom isprati moju reakciju.

-" Ne, ne znam... Znam samo da mi je lijepo, da osjecam silnu zelju da mi poslaje poruku. Toliko sam slusala o njemu i kad sam ga konacno srela shvatam da su ljudi bili skromni."

-" ko?"

-" Vasilej se zove"

-" Vasilej koji je studirao sa Eliasom?"

Da studirali su u Velikoj Britaniji, kasnije su radili zajedno. Sve to znam, ali opet...

-" to nije dobra ideja Anna... Elias kad to cuje ce da poludi i ovaj ce da pobjegne glavom brz obzira nazad za Rusiju"

-" Mislim da nece, Vasilej je drugaciji od ostalih."

-"Mislis?"

Klimnula sam glavim nesigurna u sebe. Mozda sam samo prenaglila, covjek zeli drustvo, a ja kao neko dijete zagrijala se za njega zbog manira i ljepote kojom zaista zraci...

-"  Ne trebas da budes sa Eliasom, ali Vasilej ne poznajemo ga"

****

Bacila sam stvari na stranu te   padnem na krevet.  Moju zamisljenost prekinuo je telefon koji zazvoni te  ni ne gledam se javim misleci da je mama. Ne dolaui mi u glavu da je kasno uvece i da sam se zadrzala sa Neoel u setnji pored mora.

-" molim"

-" Dobro vece Anna, nadam se da te nisam probudio"

Kao vojnik se ispravim i procistim glas.

-" Ne Vasilej  upravo sam stigla kuci.jesi se vratio iz Rima"

-" da jesam, sisao sam sa aerodroma i uputio se ka kuci"

-" Jesi se umorio?"

-" Moram priznati da jesam i da sam vrlo gladan jer od silne trke nisam stigao ni vodu da uzmem"

-" dakle bilo je nesto ozbiljno?"

-" da, ovaj uzeo sam neki cokoladni kolac za dezert i pastu koja je jos uvijek topla... Mozda je malo nezgodno da te pitam u ove sate ali da li bi zeljela da zajedno veceramo?"

-" voljela bih to"

Mirno sam rekla, a on ne zadrzi svoj kratak osmijeh

-" Pokupicu te za 10 minuta i mozemo pojesti to kod mene"

Koliko god zeljela nekako znala je da ga mora jos uvek ispitati i nije joj prijatno da joj to predlozi.

-" Glupo mi je da nudim veceru u autu, a restorani su zatvoreni... pa"

Rekao je  kada cuje tisinu koju nisam namjerno ostavila. Nije ni on zeleo da zvuci kako jeste pa se ispravio. No kad sagledas nije moga nista drugo da kaze osim te opcije.

-" Zasto ne bi svratio kod mene? Na 4 spratu 2 vrata desno"