Moj svemire
• Samoća je postavila zasedu na mom putu, čeka me. Bol u meni prodire. Ukrcam se u zamišljeni brod i otplovim, na tom putu me dočeka smrt. Čovek uvek bira lakši put, ode i nestane. •
- Tvoja izgubljena šansa.
Ti si moj nemir
Ti si moj svemir
Moja savršena muka.
Boli me.
Tu si u meni, srce hoće da pukne od bola.
Zadržavam sve u sebi, ali polako pucam.
Hoćeš li doći ako umrem, moj svemire?
Osećam te. Idalje si tu. Boli me.
Još jednom dođi, zagrli me i poljubi.
Zadrzim te dahom,
da trajes u meni,
sto duze ,
ne disem,
stisnem grudi,
i zakljucam te...
Najbolji si kad se pretvaraš
Lažeš
I kradiš mi srce po malo.
Od nas
Od mene
Od tebe
Odustajem.
Nasmeješ se, pokažeš da vrediš.
Ideš iz krajnosti u krajnost.
Ili me nežno ljubiš
Ili me rečim udaraš
Odgurneš me, pa se vratiš.
Ljubiš me i ostaviš.
Moje telo umire za tobom, umire sa te oseti.
Želim biti voljena i grljenja. I onda tonem sve dublje, upadam u tvoj mrak. Znam da nije moguće.
Zovem te zadnji put, javiš se.
Tvoj glas je hlad, moj izmučen.
Moja krv, tvoj očaj.
Tvoja suza, moja smrt.
Umirem polako, ti dolaziš.
Tebe, a onda
i sve što podseća na tebe
i to da ću umirati tvojim rukama
Zaboravljam.
Zbogom
Sve što će biti biće bez tebe,
neću više ostati u svoj boli.
Umirem.
Dok polako venu režim
Krv krene, oboji pismo.
Bol nije ništa naspram onog u mom srcu.
Nadam se da ćeš doći.
Hoćeš li doći, moj svemire?
Kaješ li se, moj svemire?
Voliš me, moj svemire?
Plačeš li, moj svemire?
Evo me nakraju puta.
Na kraju lutanja.
Na kraju mojih osećanja.
Na kraju života.
Nisi mi dao više od tuge.
Raširim krila, letim.
Pustim svet i odem.
Zbogom moja nesrećo.
Zbogom moj živote.
Volim te više svega.
Ne znam da li si ovde, da li me držiš dok ti umirem na rukama. Da li tužan, da li plačeš? Možda te ne zanima, nisi došao.
Evo ti zadnje pismo, moje posljednje zbogom.
Volim te! Volim te! Volim te!
Nestajem i postaje lepo.
Miris, zemlja.
Sve odjednom voliš.
Napokon se osetiš voljenim, zagrliš sve rukama i umireš.
Znam srešćemo se kad tad, zato odlazim mirno.
Osećam bol, prekrijem oči rukama zamislim da si tu. Posljednji poljubac i odlazim..
Krv oboji belu haljinu.
Tvoje oči me gledaju.
Ne znam da li živa sam?
Ispustim posljednji uzdah jer došao si.
Hoćeš li plakati, moj svemire?
Posljednji pozdrav, ljubavi.
Od smrti, gubitak tebi.
Zdravo!😍
Pre svega hvala svima što ste me podržali. Ova ideja mi je došla spontano, nisam imala pojima da mogu takvo što pisati.
Posvećujem svim osobama koje imaju nesrećnu ljubav.
Smrt nije rešenje!
Nikada zbog ljubavi neodustajte od svog života.
Možda ste tužni, ne srećni, nemate volju za životom. Ali nikada samoubistvo nije rešenje..
Hvala svima👌❤
Bạn đang đọc truyện trên: AzTruyen.Top