• Tvoja ruka, moj struk.
Moja ruka, tvoj vrat.
Ples je bio magičan.
Nemoj zaboraviti. •

-  Tvoja princeza.

Otplesali smo taj ples kao da nam je posljednji. Zagrlio si me kao da će nas neko razvojiti. Ljubili smo se, grlili i mazili. Rekao si da sam tvoja princeza.

Te večeri za mene nije postajao svet, nisu postajali ljudi, samo ti i ja.
Tvoji dodiri su mi godili. U klubu gde me niko ne poznaje, postao si moj.

Te večeri si probudio mene. Te večeri sam postala tvoja.

Sećaš li se toga, moj stranče?

Napravio si ljubav, uveo u svemir. Hoću li se vratiti na zemlju, moj stranče?

Bila sam kao cveće od rođenja.
Dodirnuta, slomljena.
Ti si to cveće spasio od samoće.
A sada je ono uvenulo.

I ove noći pišem pismo....
koje neću poslati...
Nikada neće doći do tebe..

Sećaš li se moj stranče, kako si me ljubio? Zar je moguće da je prestalo?

Ja sam slomljena, sumnjam da ću ikad procvetati.

Moja duša govori, ono što ja sakrivam.

...osetim tako,
tvoj miris ni odkud...
i onda ...
poželim da si tu....

Prestanem sebe da zavaravam, znam da nećeš doći. Ti se ne vraćaš jednoj dvaput.

Nocima,milujem te ocima
pa ti ime sapnem
da te snovima dotaknem.

Hoćeš li biti tu, moj stranče?
Da te grlim, da ljubim dok spavaš. Hoćeš li biti tu?

Pišem ti pismo perom, krojim snove, pod kožu mi se uvlačiš. Hoćeš li pročitati, moj stranče?

Protičeš mi kroz krv, svojim mirisima, iskrvarim pa me svu obojiš.

Voliš li me, moj stranče?

Imaš li drugu?

Zašto me ne voliš, moj stranče?

Nekad je letela visoko, sada je na zemlji duša moja.

Bez tebe sam izgubljena.

Hoćeš li biti tu, moj stranče?

Zdravo! Moja nova priča. Za mene nešto potpuno novo. Imaće svega par poglavlja, kao što primetili to su pisma..