Jennie POV:

*«time skip, 8 godina kasnije»

Prošlo je toliko vremena....došlo je do toga da imamo 25 godina....

A šta se pre toga dogodilo?....

Tae i ja smo se vratili u školu, uspeli da nadoknadimo sve što smo propustili i uhvatili tempo....

Tako da smo sledeću, četvrtu, godinu lako savladali....postali maturanti i završili srednju školu....

Zatim se upisali na fakultet i završili ga za 4 godine....stekli nova iskustva i dobili posao....

Kada se to desilo, onda se desilo i naše venčanje....

Nije bilo nikog i ničeg što bi nas zaustavilo....sve je teklo kao mleko....

I sve u našem životu teče kao mleko od kad nema Nikolasa i mafije....

Mnogo sreće i ljubavi....ne tuge i patnje....

Jedna od te sreće jeste što Tae i ja čekamo bebu....

Trenutno sam u osmom mesecu trudnoće i moj stomak je mnogo mnogo velik....jedva da hodam, ali sam ipak odlučila da se prošetam sa Tae-om do plaže....

Bilo je 8 uveče i sunce je već zašlo....

A nas dvoje smo stojali tako neobavezno na plaži i pričali....

Grlio me je od pozadi, držao je svoje ruke na mom stomaku, kao i ja....*

Th- ljubavi, a kako ćemo nazvati bebana?....

Ja- heh, ne znam, kako bi ti hteo?....

Th- iskreno, voleo bih da nosi ime po tvom bratu....*tada sam se setila mog brata, moje mame i mog tate....

Svaki dan ih se setim....mnogo boli ta činjenica da su oni sada na nebu i da me gledaju odatle....

Kako rastem i postajem pravi čovek....srećna žena, majka....

Često odlutam na neke trenutke iz detinjstva i setim se koliko je bilo lepo i bezbrižno....koliko mi nedostaju mama, tata i brat....

Ali znam da moram da idem dalje....da moj kraj još dugo neće doći....

Da znam zašto živim i za koga živim....

Živim za mog muža Tae-a i ovo malo biće u mom stomaku....

Pogledali smo se i nasmejala sam se....

Stao je ispred mene i poljubio me....

Pogledali smo u moj stomak*

Ja- pa mali Jinyong, možeš da dođeš, mama te čeka i već te puno puno voli, a tata je najsrećniji čovek na svetu....*nasmejao se Tae....*

Ja- anđele moj

Th- ne....*to me je malo iznenadilo....

Okrenuo se od mene i pogledao ka zvezdanom nebu*

Th- ja sam jedan đavo koji ti se urezao um i ne želi da izađe iz njega....i nikad neće....ali ne samo đavo na taj način, đavolja je moja prošlost i krv koja teče mojim venama....*okrenuo se ka meni*

Th- ali i to se da rešiti....*prišao mi je*

Th- đavolu trebaju anđeoska krila....
"Ti ćeš mi dati krila?"

Ja- "naravno"

Th- "ne!" *uhvatio mi je ruke*

Th- "ti jesi moja krila"....

°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
°
KRAJ

Uhh....došao je kraj još jedne priče i....

N-ne, ne verujem da sam još jednu završila....damn....

Ali konačno, još jedna priča nakon godinu dana je gotova, i ja sam mnogo srećna....

Hvala vam puno puno puno na 1,5K pregleda i 200+ votova....

Nadam se da se vama svidela ova priča....

Napišite mišljenje u komentarima, mnogo bi mi značilo....

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

👏👏👏👏👏👏👏👏👏👏👏👏👏👏👏👏🔥🔥🔥🔥🔥🔥🔥🔥🔥🔥🔥🔥🔥🔥🔥⭕⭕⭕⭕⭕⭕⭕⭕⭕⭕⭕⭕⭕⭕⭕✔✔✔✔✔✔✔✔✔✔✔✔✔✔✔✔✔✔✔✔