Bio je zadnji dan škole. Kada sam došla doma,presvukla sam se i otišla jesti. U hladnjaku nije bilo ničega. Super. Opet. Navikla sam na glad,ali ovo je previše. Popila sam vode i otišla u svoju sobu. Cijeli dan sam plesala ispred starog ogledala. U osam sati navečer me mama pozvala u dnevni boravak na razgovor. Otišla sam,sjela pored stolića i zatim mi je mama odjednom rekla čemu se nisam nadala.

>> Sheena iduća 3 mjeseca ćeš boraviti kod bake u planinama.<<,rekla mi je mama.

>>Što? Zašto?<<,upitala sam zbunjeno spremna se usprotiviti mami.

Koliko god sam tamo voljela biti ponekad bi mi bilo dosadno. Moja baka nije bogata kao ni moji roditelji pa nemam onih cool stvari kao i ostali. Neka djeca se hvale ipodom,iphonom,laptopima,tabletima,a čime se ja imam pohvaliti? Moja prijateljica me tješi da je to dobro jer kao tableti i te stvari štete očima. No nije mi baš svejedno,osjećam se kao glavna luzerica koja nezna ništa o modernom svijetu. Makar sam svijet vidjela drugim očima  još uvijek  osjećam  da me svi gledaju kao glavnu rupu na svirali. Znam se zabaljati na razne načine,ali bi jednom voljela iskusiti i tu 'modernu'zabavu.

>>Zato jer je ljeto,a ja ne radim,pa tako nemamo novaca. Ići ćeš zajedno sa bratom. Nemogu vas više prehranjivati,a baka živi sama u onoj kolibici.<<,odgovorila mi je smireno.

>>Ali,mama...<<,prekinula me.

>>Ništa mama,odi spakiraj stvari,putujete sutra u 12 sati .<<,rekla mi je pomalo iznervirano.

>>Izgleda da si zaglavila samnom,sekice...<<,očito da je cijelo vrijeme prisluškavao kada mi je tako brzo odgovorio.

>>Ah,ja s tobom,ti samnom. Zaglavili smo. Dogovoriti ćemo se sada nešto. Ti ćeš mene pustiti na miru i ja tebe,ok?<<,rekla sam već spremna ga gađat prvom stvari koju vidim.

>> Ali,sekice,to mi je tamo jedina zabava. Nije ok i ne može.<<,nasmijao se i izašao iz sobe. 

>>Samo se ti smij...Kreten...<<,doviknula sam mu.

Išla sam se spremiti za put. Ako sada počnem sa pakiranjem i završim ga,sutra neću imati toliko posla i moći ću si odspavati. Što li ću ponjeti? Hm,sve.I ovako sam tamo 3 mjeseca. To je kao vječno preseljenje,a i imam malo robe pa nema dileme. 

Bila sam gotova oko 2 ujutro i nisam se brinula zbog toga. Barem ću ujutro moći duže spavati. Razmišljala sam i ogledavala se oko sebe jesam li nešto zaboravila i zatim sam se presvukla u spavačicu te otišla spavati.

-Sljedeći dan--->jutro

>>Sheena,moja najdraža sekice,krećemo za pet minuta.<<,nježno mi je govorio smiješući se.

Pogledala sam na sat i bilo je pet do dvanaest. Nije me probudio! Idiot! Brzo sam se ustala i krenula obući.

>>Pa dobro,jesi li ti normalan? Što bi bilo da se nisam spakirala još sinoć?<<,derala sam se na njega dok se on meni smijao.

>>Sekice,znam da si bila budna sinoć i da si se pakirala. Vidio sam kofere,a sad požuri!<<,izašao je iz moje sobe cerekajući se.

Bila sam gotova točno za pet minuta. Brat mi je htio uzeti torbe i odnesti ih u auto,no nisam mu dala.Tata je zamolio prijatelja da nas odveze do bake. Tatin prijatelj je pristao i eto idemo na put autom.

>>Ne treba,braco,mogu sama.<<,rekla sam mu ljutito.

>>Uuu,pa moja seka nešto može sama. Čuudno.<<,rugao mi se i zatim dobio povratnu,no šamarčinu.

>>Eto ti na,pa se rugaj.<<,smijala sam mu se dok me gledao i držao se za obraz.

>>To boli,znaš?<<,pogledao me suženih očiju.

>>Oćeš još jednu sa desne strane. Za tebe ih ima napretak.<<,pokazala sam mu ruku,spustila ju i ušla u auto te rekla:

>>Kada si već navalio sa tim koferima,slobodno ih stavi u auto. Neće mi smetati.<<,nabacila sam lažni smješak i zatvorila vrata.On me gledao sa čuđenjem i sa zapanjenim pogledom. To sam mu baš za napast rekla.

Kada smo sve stavili u auto,krenuli smo. Vožnja je trajala 4 sata. Damien(brat) je spavao,a ja sam gledala predivnu raskoš prirode i njene ljepote. Došli smo i u međuvremenu se Damien probudio pa nije bilo potrebno deranje'Probudi seee!' ili 'Haloooooo,pospanko,budi se'.

Izašli smo iz automobila i istog trenutka kada je moja glava provirila van,zaledila se. Zaustavila. Ukočila. Nije se mogla pomaknuti. Bilo je tako predivno. Cvijeće,planine,bakina slatka kolibica. Sve je bilo tako savršeno. Dok sam se tako čudila ,baka mi je prišla:

>>Sheena,draga. Jesi li to ti?<<,baka je sklopila ruke i otvorila usta.

>>Jesam,bako,ja sam.<<,nasmiješila sam joj se.

>>O,Sheena,moja. Kako li si narasla... A vidim li ja to mog malog Damiena.Damiene,dođi da te tvoja baka ljubi.<<,govorila nam je baka dok sam se ja smijala. Damien joj je prilazio i sagnuo se baki da ga ona poljubi. Ja sam se smijala i rugala se Damienu:

>>Cmok,cmok,cmok,dođi Damiene moj mali dečko,da te tvoja bakica ljubi.<<,umirala sam od smijeha,a on je oblikovao ustima 'Ubit' ću te' te sam mu ja uzvratila 'moš' si mislit'. 

Uzela sam kofere iz auta i krenula prema kolibici da zauzmem što prije tavan. 

>> Moj je tavan!<<,uzviknula sam i Damien se namrgodio.

Damien je bio moja  čista suprotnost. Razlikovali smo se po mnogim stvarima. Damien je bio frajer u školi,a ja sam bila još samo jedna učenica srednje škole. Oblačio se cool-erski i uvijek se družio sa popularnima. Ja sam imala plavo-smeđu kosu sa zelenim očima,a on je imao plavu kosu i oči. On je volio pozornost,ja ne. Htio me upoznati sa popularnim dečkima i curama,no ja nisam htjela. Rekla sam da mi ne treba takva vrsta pozornosti. Nisam voljela ići na neke velike zabave i nositi kratke minice. Za mene su hlače bile sasvim dovoljne. Makar je Damien bio moj stariji brat odnosila sam se prema njemu kao da je mlađi. Voljela sam ga nervirati i ljutiti. Neke stvari bi mu rekla,onako,čisto iz zabave. No on  se prema meni ponašao sukladno sa godinama. Zapravo,bio je jako zaštitnički nastrojen tip.

Kada sam došla na tavan,raspakirala sam se,napravila sam oblik kreveta od slame i preko njega prebacila par pokrivača. Legla sam na njega i razmišljala što ću doživjeti. Htjela sam imati ljeto za pamćenje. A mislim da znam kako ću to postići-napravit ću popis. Bilo je predvečer i uskoro će zalazak,želim ga vidjeti na prvi dan početka ljetovanja u planinama. Uzela sam bilježnicu i olovku te ih stavila u džep od kratkih hlača. Baka i Damien su jeli i pričali,no kada su me ugledali,zašutjeli su i jeli u tišini.  

>>Bako,idem prošetati.brzo ću.<<,rekla sam joj ljubazno i nasmiješila se.

>>Pričekaj mene da pojedem pa ću ići s tobom.<<,govorio mi je braco.

>>Ne,želim biti malo sama.<<,rekla sam to i baka ,i Damien su me pogledali.

>>Žao mi je,ali morati ćeš ići sa bratom opasno je...<<,zaustavila sam je u pola rečenice i podigla ton glasa:

>>Bako kao prvo više nisam tako mala,kao drugo tu sam sigurna ,Bogu iza nogu. Mislim da ću uspjeti ostati toliko oprezna da se ne spotaknem o neki kamen. Idem.Bok.<<,baka me gledala u čudu,a brat je nastavio jesti.

Izašla sam iz kuće i imala sam svega 10 minuta da nađem neko lijepo mjesto gdje mogu gledati zalazak sunca. Krenula sam u šumu. Trčala sam šumom što sam brže mogla. Kada sam došla do kraja šume,skoro sam pala niz liticu,no uspjela sam se pridržati za stablo. Gledala sam dolje da vidim koliko je duboko i našla si prekrasno mjesto gdje mogu gledati zalazak sunca.

Sjela sam se na to mjesto. Bilo je kao stvoreno za mene. Naslonila sam se na stijenu i škiljila pokušavajući gledati točno u sunce. Zalazak nije dugo trajao,ali je zato ostavio  prekrasan doživljaj.

Nisam htjela ići kući jer sam htjela vidjeti zvijezde. Obožavam ih gledati,one kao da mi daju nadu,da idem dalje,kao da mi viču sve će biti u redu. Neznam,to je čudan osjećaj. Na popis sam zaboravila. Ovo što sam danas doživjela,ovaj prekrasan zalazak,ostavio me bez daha.

>>Što tako mlada dama radi noću u šumi?<<,prestrašio me neznanac.

Naglo sam se ustala i zagledala sam se u tipa. Bio je zgodan. Imao je crne oči i crnu kosu. Bio je bez majice,samo u hlačama koje su mu stajale jako nisko.

>>Tko si ti?<<,upitala sam pomalo uplašeno. Bojala sam se,nisam znala tko je on i što želi od mene.Nasmiješio mi se te rekao:

>>Ja sam Drake Sawanel.<<,prišao mi je sa smiješkom i pružio mi ruku.

>>Ja sam Sheena Rochanel.<<,nasmiješila sam mu se i povukla ruku sebi.

>>Rochanel? Znači ti si sestra Damiena?<<,pogledao me je.

>>Da,poznaješ ga?<<, odgovorila sam mu te mi nasmiješio i potom rekao:

>>Da,trebamo se naći ovdje,sada.<<,ah ,obara sa seksi osmijehom.

>>Sheena,rekla si da nećeš dugo, i ono tvoje odgovaranje nije bilo u redu.<<,odjednom se Draku iza leđa stvorio moj brat. Da, kao što sam rekla zaštitnički nastrojen.

>>Braco,odjebi. Više nisam tako mala,daj me pustite na miru, u redu? Zašto me tretirate kao psa kojeg treba stalno držati na uzici.<<,rekla sam grubo i pošla sam krenuti prema doma. U tom me trenutku Damien uhvatio za ruku i zaustavio te rekao:

>>Udari me najjače što možeš.<<,izgledalo je kao da mi se ruga.

>>Što?<<,gledala sam ga zbunjeno.

>>Udari me kao što si me udarila kada smo kretali,no jače,ako možeš.<<,e sad sam bila sigurna da mi se ruga. Bila sam bijesna,očekivao je udarac.

>>Meni nitko ne govori što da radim,pa nećeš ni ti,braco.<<,izvukla sam grubo ruku iz njegovog stiska i krenula prema bakinoj kući.

Nisam htjela ići doma. Htjela sam šetati po noćnom sjaju zvijezda. Ne bih mogla spavati. Šetala sam se po rubu šume. Bilo je tako tiho i mračno,tajanstveno. 

Zadržala sam se dosta dugo i trebala sam krenuti. Sigurno su se zabrinuli. Ušla sam tiho u kuću i odmah me zaskočio brat i povukao van kuće da nas baka ne čuje.

>>Gdje si ti tako dugo,ha? Nisam li ja tebe odavno poslao kući? Zašto si takva? Ovdje je opasnije nego u gradu,znaš?<<,govorio mi je ,no ja ga nisam slušala.

>>Što je tebe briga gdje sam ja? I da,opasnije? Tolika sam šeprlja da ću se spotaknuti o kamen,hvala,zbilja,zahvaljujem.<<,odbrusila sam mu i ušla u kuću. Krenula sam se popesti na tavan,no zaustavila me baka:

>>Draga,sačekaj minut',ovo je netko ostavio pred vratima,neznam što je i bolje mi je da neznam. Znaš zabrinula si me.<<,rekla mi je tiho.

>>Bako,žao mi je. No...Brat me naljutio...I zna li brat za ovo.<<,upitala sam ju.

>>Da zna,mislim da bi poludio. Ne želi da imaš takve stvari.Hajde sada, idi se naspavaj. Laku noć.<<,poljubila me i otišla sam na tavan. Čim sam došla gore,zatvorila sam drvena vrata tavana i otvorila tu neobičnu kutiju. U toj kutiji bio je mobitel. Kada sam ga izvadila,stavila sam karticu i bateriju te ga upalila. Istog trenutka kada se 'probudio',zapištao je tiho. Pisalo je da sam dobila poruku. Otvorila sam ju i pročitala naglas:

XXX:Znaš tvoj brat te samo pokušava zaštititi. Nemoj biti tako stroga prema njemu.

Ja: Tko si ti? 

XXX: Ja sam ista osoba koja ti je i ostavila ovaj mobitel,prijatelj.

Ja:Pa prijatelju,hvala ti. Kako si znao što želim?

XXX:Molim,ako što zatrebaš ,samo reci. Ne želiš znati kako sam doznao. I ne pokazuj mobitel bratu,oduzet će ti ga. Ne voli da imaš ovakve stvari pored sebe. Laku noć.

Ja: Jesmo se mi upoznali?

XXX:Možda.

Ja: Kako ti je ime?

XXX: Nije važno.

Ja: Zašto se držiš u tajnosti?

XXX:Nevažno.

Ja:Hoćemo se ikada upoznati?

XXX: Ne. Laku noć.

Ja: Laku noć.

XXX:Tvoj brat mi je rekao da ne odustaješ tako lako,no izgleda da si upravo odustala,očito se prevario.

Ja:Želiš li da te nastavim daviti,neznanče?

XXX:Otvori prozor.

U redu,ovo je bilo čudno. Da otvorim prozor? Jel' to mene netko sprda?

Pošla sam otvoriti prozor i oko ovoga sam imala loš predosjećaj.Kada sam otvorila prozor,vidjela sam sjenu koja se skriva iza drveta. Nisam mu vidjela lice,samo tijelo. Predivno,čvrsto,snažno tijelo. Zapištao mi je mobitel.

XXX: Zadovoljna?

Ja: Pa...

Čula sam smijeh i zatim je stigao odgovor.

XXX: Baš si zahtjevna,znaš?

Ja: Laku noć,zgodni neznanče.

XXX:Laku noć,princezo,vidimo se uskoro.

Sad sam bila zbunjena. Rekao je da se nećemo vidjet uskoro i sada mi tu odjednom kaže da ćemo se vidjeti. I onda još princezo? Hm?

Došla sam do prozora i pogledala  skriva li se još iza stabla. Nije ga bilo. Ogledala sam se i čula nešto. Zvuk nečijeg glasa. Bio je to Damien.

>> Bako ne mogu joj samo tako reći. Neće shvatiti. Kako da je uvjerim da postoji netko tko joj želi nauditi? Kako? Neće mi povjerovati.<<,govorio je Damien baki.

>>Moraš je nekako odgovoriti inače će se dogoditi nešto loše.<<,čula sam milozvučan zvuk bakinog glasa.

Nije me zanimalo tko će kome nauditi,bila sam umorna. Presvukla sam se,oprala zube i legla u svoj udoban krevet od sjena. Zaspala sam u trenu. 

Sanjala sam prelijep san. Neki dečko me držao u naručju dok smo se ljubili. Bila sam mokra kao i on. Spustio me i zatim smo se ljubili još i još. Sve više me približavao sebi i odjednom...Pijetao. Nisam mrzila životinje,no zar stvarno?  Tek je izašlo sunce. 

Ustala sam iz kreveta,oprala zube te sišla dolje. Usput sam uzela i mobitel te ga stavila u stražnji  džep i pokrila ga majicom.

 Kada sam sišla,baka i Damien su još uvijek spavali. Na stolu je već bio pripravljen doručak.

Kozje mlijeko,kruh i sir. Najviše sam voljela bakino mlijeko. Bilo je tako ukusno,a mama mi ga nije mogla priuštiti. U gradu je ono skupo,a pošto baka ima koze,ima ga puno. 

Pojela sam i izašla van. Osjetila sam vibraciju u stražnjem džepu. Opet poruka:

XXX:Nespavaš?

Ja: Gdje si?

XXX:Blizu.

Ja:Jel ti to mene nadgledaš?

XXX:Možda.

Ja:Mrzim to.

XXX:Koje?

Ja: To nadgledanje. Promatranje. Promatraš me iz nepoznatog pravca i ide mi na živce taj 'nepoznati pravac'.

XXX:Budi strpljiva,uskoro.

Ja: Jel ti ikada spavaš?

XXX: Voljela bi me gledati kako spavam?

Ja: Znači da.

XXX:To ja nisam rekao,to si ti rekla.

Ja: Neznanče,prvo što ću napraviti kada se vidimo opalit ću ti šamar.

XXX: Toliko sam zločest?

Nasmiješila sam se i pošla prema planinama,staro mjesto-zalazak sunca.

XXX:Imaš prelijep osmijeh.

Opet sam se nasmiješila. Kada sam stigla ,sjela sam i osjetila lagani povjetarac na svojim toplim obrazima.

Evo,prvi dio Wild girl. Nadam se da je ok,nije baš prekratak...A i pisala sam ga kasno u noć,tako da...Hvala svima koji čitaju...Sutra,valjda...Nastavak...Vidjet ćemo...Čitajte,komentirajte i glasajte...Hvalaaa....Eh,da skoro zaboravih...Ovdje, u ovoj priči nema samo vampira već i vukodlaka...Pogodite tko je vukodlak... ;)

Love ya all...