Sedim sa Jinom kod njega kući, skuvao mi je toplu čokoladu.

Zagledana u jednu tačku dok lagano pijem toplu čokoladu.

-Zašto?- trgnula sam se na njegove reči i pogledala ga.
-Hm?-
-Zašto izgledaš kao da ti je ispran mozak.- krenuo je da se smeje. Prevrnula sam očima.
-Zašto se ti smeješ kao kad ja pišem prozore?- na to se takođe malo nasmejao.

-Pa....-
-Pa?-
-Odgovori mi na pitanje.-
-Koje?-
-Kako misliš koje?-
-Pa postavila si mi dva...- udarila sam se po čelu i on se opet nasmejao.
Prevrnula sam očima.
-Pa kakav je osećaj..... ummm..... Znaš...-
-Biti zaljubljen?-  klimnula sam.
-Znaš.... Nije kod svakog isto..- pogledao je ka prozoru.

Klimnula sam.

-Prosto stvori ti se neki čudan osećaj u stomaku. Neki nemaju hrabrosti da pogledaju tu osobu a neki ne skidaju pogled.... Nekima je osećaj čudan i neprijatan, a nekima je prijatan i tera ih na smeh...- svo vreme sam gledala u jednu tačku i slušala ga...  Po govoru se činilo kao da ima osmeh...

-Zašto te to zanima?- to pitanje me je preseklo, imala sam ću dan osećaj u stomaku.

-J-ja....- mucala sam...

-Hm?- rekao je I pogledao me je...

-Ja.... Ja mislim da....-

-Šta?

Da si se zaljubila?- Nsmejao se. Samo sam raširila oči i spustila glavu.

-U koga?- pitao je.

-Ja... Nije ni bitno ne želim da bilo ko sazna... Ko he to...- Ustala sam. -Ali meni možeš sve da kažeš...- rekao je I pogledala sam ga.

- Da znam ali sada moram da idem...- rekla sam I glavom bez obzira izletela..

vot/com