4.

❝ Nesigurnost ❞

Šteta što nam se vetar unosio u lice kao da je želeo reći da prekinemo.

Ne znam ni kako da se udaljim od njega. Pitam sebe po deset puta da li je sada vreme da završimo ili da sačekam još malo.

Kad razmislim, ipak je ovo moj prvi poljubac. Ne može biti sve savršeno. Moje usne su i dalje hladne, ali nisu suve. A on. On izgleda kao da se pripremao za ovo duže vreme. Kao da me je čekao da mu se dovoljno približim i da me rukama prigura ka sebi.
Ide mu jako dobro. Čak se pitam da li je ovo njegov prvi poljubac. Ali da, sećam se kako je sa nekom crnom ulazio u dvor i kako ga je držala za ruku kao da bi on svake sekunde pokušao da pobegne. Sigurno je njene usne već osetio.

A možda nije. Možda je nekoj drugoj poklonio užitak kao što je i meni sada.

Nema veze, sada je moj red.

Kao da smo se ljubili duže od deset minuta.
Vreme je prošlo, odvojio je naše usne i svoje čelo potisnuo na moje, dok su nam se nosići dodirivali. Disao je i pokušavao da dodje do vazduha. Takodje i ja, sem što mi je osmeh krasio lice. Usledila je duga tišina, slušali smo ptice kako pevaju i zajedno se smeškali gledajući se u oči.
Nikad se nisam osećala ovako oslobodjeno od svega. Neki drugačiji osećaj mi je pomutio razum i potpuno sam zaboravila i na Veru, ali i na oca.

Čekaj, sutra počinjemo sa pripremama oko ceremonije!

Po povratku iz svojih misli, trgla sam se i pogledala Alexea u oči. Setila sam se da ceremonija u našem dvoru treba krenuti za tačno nedelju dana, a da ja moram nadgledati ostale koji pomažu oko pripreme.

Biću zadužena za sve što ugledam svojim očima. Imam sedamnaest godina i spremna sam za to. Sigurna sam.

"Alexei, treba da se vratimo", moj pogled je i dalje stajao usmeren prema njegovom licu, izdahnuo je i odgovorio potvrdno.

"Znam. Podjimo. "

•••

Razbacanim stvarima po svom krevetu započinjem jutro, gde nema mesta za odmor.
Preturam po ormaru u nadi da ću naći skladnu sašivenu haljinu za današnju pripremu oko ceremonije.

Osoba sam koja voli jednostavnost, ali ovog puta sam rešila da svoje lice uvedem u svet nakita. Dve devojke su mi donele dve kutijice u kojima se nalaze setovi zlatnih mindjušica i biserna ogrlica koja na sebi ima prelep privezak. Sačinjen je od kružića koji unutar sebe krije mesec. Od malena posmatram zvezde i mesec, rasla sam igrajući se sa napravljenim lukom i strelom u rukama i na neki način nisam odavala utisak dame.

Zato ću se barem na jedan dan promeniti i napokon uzdignuti iz mrtvih, kako bih ja to rekla.

Izabrala sam jedan od parfema i dobro ga stavila na svom vratu, a zatim i u predelu moje kose upletene u dugu plete nicu koja kliza niz moja ledja.
Pošto je u toku priprema za ceremoniju za koju ne znam kakav je povod tome, odlučila sam da se priključim i da pomognem oko ukrasa, cveća, odabira materijala za stolove i drugih stvari.

Sva ushićena ne znam o čemu pre da mislim ali poljubac od juče mi i dalje mami osmeh na licu. Alexei mi je rekao da će doći danas, takodje kao pomoćnik ali da će zatim otići kod mog oca.

Zgrabila sam sa kreveta jednostavnu bež haljinu sa kreveta, a zatim se pogledala u ogledalu još jednom i trčačim korakom izašla iz sobe.

Vrlo brzo sam se nalazila u najvećoj prostoriji našeg dvora. Kamene, braon pločice su sjajile dok su par devojaka vredno čistile i pločice ali i dve statue koje stoje već duže vreme uz jedan deo zida.
Usporila sam svoje korake i razgledala luster koji su zamenili dodavanjem nekoliko sveća okolo. Takodje su ukrasili sto, postavili razna jela od mesa pa sve do salate i dezerta i na svakom slobodnom mestu su postavili po tri ruže koje su se zajedno držale u lepo ukrašenim vazama.

Zastala sam malo dalje od devojaka, prekrstila ruke i čekala da pomognem.
Čuvši nečije brze korake, okrenula sam se u jednom pravcu i srela se oči u oči sa Verom koja je rešila da pusti svoju prirodno ravnu kosu da diše.

Primetila sam da je njen izraz lica nekako ozbiljan, nije pokazivala ni sreću ni ljutnju. Sakrivala je to vešto ali sam rešila da je upitam kako je.

"Kako si, Vera?"

Nabacivši blagi kez na svom licu, napokon sam mogla ugledati sreću u njenom licu.

"Divno se osećam, a kako si ti? Vidim da si se sredila od glave do pete! " ushićeno je odgovorila.

"Pa ne baš, ustala sam ranije da bih bila tu kao pomoćnik, ako bude bilo potrebno. Moj otac nije tu, nisam ni Alexea videla od juče. " ubacila sam malo laži u rečenici.

"Drago mi je. Možemo sesti tamo, imam ti nešto reći. "

Pokazala mi je u pravcu malog stočića koji je imao dovoljno stolica za nas obe. Od jedne od devojaka smo zatražile kafu za nas obe i zasedale. Vera je za sobom nosila kožnu, crnu torbu, ostavila je pored i laktove prebacila na sto dok sam ja nekako nesigurno sedela, razmišljajući o tome kako će mi sigurno pričati o Alexeu i o tome kako su joj potrebni novi saveti.

Čak mi je i neka negativna energija prolazila kroz telo dok sam se trudila da ne izgledam nervozno pred njom. Iskreno, srećna sam što je vidim tako srećnu ali nije svejedno kada morate lagati osobu koja vam znači o tome kako ste se poljubili sa njenom simpatijom koju sanja dan i noć.

Voli ga duže vreme a ja se osećam tako bedno da poželim da pobegnem od nje kako ne bi gledala moje oči koje kriju sve to od nje.

Ipak, Vera je rešila da započne temu o kojoj je želela da progovori samnom. Gledala sam njenu belu, elegantnu haljinu i njen sako sa zlatnim dugmićima koji krase njenu plavu kosu. Šminka joj je umerena i prikladna za danas.
Pitam se zbog čega je ovoliko rešila da bude elegantna jer uglavnom preteruje sa detaljima...

"Eva, verujem da ćeš biti srećna kada ovo budeš čula... " zastala je na trenutak dok sam nestrpljivo čekala njen odgovor i pokušavala da je pročitam, a zatim je nastavila sa velikim osmehom na licu.

"Udaću se za Alexea!"