Ležao je preko nje i ljubio je, oboje su bili goli, mogao je da oseti njenu kožu uz svoju. Osećao je da mu telo drhti, a onda ga je nezadrživo zadovoljstvo potreslo i probudilo ga. Duboko je uzdahnuo kad je shvatio da je sve samo san, a onda je shvatio da ono zadovoljstvo koje je osetio nije bilo samo u snu. Ustao je, obukao se, a onda dohvatio baklju, pa se uputio ka podrumu. Uzeo je neki debeo konopac, sa sitnim šiljcima po njemu, pa se uputio ka samostanskoj kapiji. Prošao je kroz šumu, a onda došao do mesta koje mu je Daria pokazala, skinuo gornji deo i krenuo da se kažnjava onim kanapom koji je doneo.

Daria je ustala u samo svitanje, obukla se i krenula da prošeta, pre mise. Došla je do litice, a onda ugledala Huga kako kleči, go do pasa i sam sebe udara po, već krvavim, leđima. Prekrila je usta rukama, kako ne bi vrisnula. Osetio je nečije prisustvo, spustio je konopac, okrenuo se i ugledao je. Bila je prestrašena, oči su joj bile raširene, a ruka joj je bila na ustima. Sklonila ju je. "Izvinite, nisam znala da ste ovde... Ja...", krenula je, a onda se okrenula i krenula da ode.

"Daria..." Stala je i pogledala ga. "Dođi."

Progutala je, a onda mu prišla i spustila pogled na zemlju. Bio je go i situacija joj se uopšte nije činila priličnom. "Nisam želela da Vam smetam."

"Nisi mogla da znaš da sam ovde. Uplašila si se?"

Klimnula je glavom, ne podižući pogled. "Ozleđujete sebe.", promrmljala je.

Uzdahnuo je. "Ne brini, neću tebe. Zato sve vreme gledaš u zemlju?"

Odmahnula je glavom. "Goli ste."

Brzo je navukao gornji deo. "Obučen sam."

Podigla je glavu i pogledala ga. "Boli li Vas?"

"Da, ali to i jeste cilj."

Zbunjeno ga je pogledala. "Zašto bi..."

"Zato što je bol deo pročišćenja."

"Vama je to potrebno?"

"I ja sam čovek."

"Krv Vam je probila kroz odoru. Mislim da bi trebali da stavite melem na to."

Odmahnuo je glavom. "Ne.", tvrdo je rekao.

Klimnula je glavom. "U redu.", promrmljala je i pogledala oko sebe, a onda ustala. "Moram na misu..."

"Ići ćeš sledeći put, sedi."

Zbunjeno ga je pogledala. "Vi nećete na misu?"

"Ne, danas ne."

Bio joj je čudan i plašio ju je, pa je sela kraj njega i nastavila da gleda ispred sebe. "Nikad nisam preskočila misu.", najednom je rekla.

"Nisam ni ja. Danas se ne osećam dovoljno čisto da bih prisustvovao tako svetom činu."

Ćutala je. Nije znala šta mu se desilo, ali je shvatila da je nešto ozbiljno. "Juče sam odavde videla veoma gust dim koji se podizao iz samostana."

"Konjanik je platio pokušaj ubistva Inkvizitora.", mirno je odgovorio.

"Zašto ste povredili sebe?", najzad je uspela da skupi hrabrost i upita ga. Želela je da zna.

Pogledao ju je, a onda podigao šaku i sklonio pramen kose sa njenog lica. "Da li si ikad sanjala?"

Sve u njoj je zadrhtalo od straha, ali je ipak uspela da ostane mirna. "Ne, ne znam. Ne sećam se. Vi?"

"Da."

"I zbog toga ste to učinili sebi?", zapanjeno je upitala.

"Da."

Nije mogla da veruje u to što čuje. "Mislim da niste trebali.", promrmljala je. Znala je da prelazi granice, ali nije uspela da zadrži jezik.

"Zašto?"

Slegnula je ramenima. "Vi ste dobar vernik, verujem da niste ništa zgrešili, da biste sebi to učinili. Mogu li..."

Uzdahnuo je. "Šta?"

"Da Vam stavim melem na to? Još krvari."

"Daria..."

"Pustite me da Vam pomognem, molim Vas.", tiho je rekla i pogledala ga u oči.

Uzdahnuo je, a onda izvadio parče tkanine i bočicu sa melemom, pa joj pružio. Skinuo je gornji deo i pogledao je. "Dopuštam ti."

Osmehnula mu se, a onda kleknula iza njega. Raširila je oči. "Šta ste ovo uradili sebi?", užasnuto je upitala. Cela leđa su mu bila izranjavana i krvava. Podigla je drhtavu ruku i pokušala što bezbolnije da mu obriše rane.

"Ono što sam morao.", tvrdoglavo je rekao. Osetio je kad je prešla prstima po njegovoj koži i zadrhtao je.

"Oprostite, ne želim da Vas povređujem, ali ne znam kako drugačije da ih očistim.", promucala je.

"U redu je."

Namočila je tkaninu melemom i počela nežno da ga utrljava. "Volela bih da ovo više ne radite sebi."

Pogledao je preko ramena. "Zašto plačeš?" Odmahnula je glavom. Činilo joj se da će je suze ugušiti, ako pokuša da progovori. I nije znala zašto plače za njim, kad je mnoge gore stvari uradio drugima. Uzdahnuo je. "To je samo fizička povreda, Daria." Klimnula je glavom i bez reči nastavila da mu utrljava meleme. Završila je, a onda se on obukao, pa se okrenuo i pogledao je. "Prestani."

Skočila je na noge i pogledala ga. "Idem.", promucala je, okrenula se i potrčala ka šumi.

Stigao ju je u dva koraka, uhvatio je i okrenuo je ka sebi. "Ne ideš nigde!", zasiktao je.

"Pustite me, molim Vas."

Odmahnuo je glavom. "Ne, dok ne prestaneš da plačeš."

"Ne znam zašto plačem.", promucala je.

"Zato što si ti dobra duša, Daria. Nemoj.", tiho je rekao i palcem joj obrisao suzu.

Klimnula je i pogledala ga u oči. "U redu. Pokušaću. Mislim da bih trebala da krenem..."

Povukao je za ruku i vratio je nazad. "Misa još nije gotova, a na trg svakako ne možeš danas."

Namrštila se. "Zašto?"

"Nisi bila na misi, Daria. Ljudima može biti sumnjivo."

Klimnula je. "Razumem."

Seo je i pogledao je. Poslušno je sela kraj njega. Nije ga se više toliko plašila, šta više, sviđalo joj se da sedi kraj njega. "Daria..."

Pogledala ga je. "Molim?"

"Hvala ti."

Pocrvenela je. "Nema na čemu, gospodine. Vi ste meni spasili život."

Osmehnuo se. Njoj je spasio život, a sebi zakomlikovao isti. San i osećaj koji je imao tokom njega nije uspeo da izbaci iz misli, čak ni samopovređivanjem i to mu se nije dopalo.

"Dobar dan, gospodine. Gde je Hugo? Doveli smo mu dva muškarca i jednu ženu na ispitivanje."

Starešina manastira je pogledao u muškarca ispred sebe. "Ne znam. Na misi nije bio."

Čovek se namrštio. Za sve godine koje je proveo sa Hugom, nikada nije propustio misu. "Jeste li sigurni da nije u svojoj ćeliji?"

"Da, gospodine."

Klimnuo je. "U redu, hvala Vam.", promrmljao je, okrenuo se i otišao. "Odvedite ih u podrum i zatvorite ih u ćelije. Hugo nije tu."

Pogledali su se međusobno, a onda bez reči uradili kako im je rekao. Nikome nije bilo jasno gde je Hugo, ali se nisu ni usudili da pitaju. Uskoro se Hugo pojavio sa Dariom. Išla je malo iza njega, kako bi mogla da vidi da li mu krvare leđa još uvek. Odahnula je, kad je shvatila da je krvarenje stalo. "Šta se dešava?", ozbiljno je upitao kad je ugledao Eugena kako stoji kraj vrata podruma i čeka ga.

"Imamo dva muškarca i jednu ženu u podrumu."

Klimnuo je. "Kad završim sa Dariom, doći ću."

"Dariom?"

"Da."

"Odkad se ti mešaš sa prostim svetom?", posprdno je upitao.

Hugo ga je mrko pogledao. "Bez obzira na naše prijateljstvo, poštuj granice.", prosiktao je i krenuo ka podrumu.

"Mislim da Vam nanosim probleme, gospodine. Najbolje bi bilo da više ne dolazim ovde."

Namrštio se. Bila je u pravu, ali... "Kad naučiš da spremaš meleme, nećeš imati više potrebe da dolaziš, ali do tada je to tvoja dužnost. Prema tvojoj baki i majki, a onda i prema Bogu."

Klimnula je glavom. "U redu.", promrmljala je, mada joj nije bilo jasno zbog čega je insistirao da bude skoro non stop uz njega. Završili su melem, a onda ga je pogledala. "Mislim da je vreme da krenem kući.", tiho je rekla.

Klimnuo je glavom. "U redu. Odvešću te do kapije."

Krenula je za njim. "Hvala Vam."

Nasmešio joj se. "Hvala tebi. Za moja leđa.", dodao je kad ga je zbunjeno pogledala.

Uzvratila mu je osmeh. "Doviđenja.", promrmljala je, okrenula se i otišla.

Dva minuta kasnije se našao u smrdljivom podrumu. Malopre, kad je tuda prošao sa Dariom, nije ni osetio taj smrad, a sad ga je zapuhnuo svom svojom jačinom. Odmahnuo je glavom i odbacio misli o Dariji. Opsedala mu je snove, nije želeo da dozvoli da mu opseda i stvarnost. "Izvedite ih." Bez reči su ga poslušali i uskoro su ispred njega stajala dva muškarca i jedna žena. Prepoznao ju je istog trenutka. "Za šta si optužena?"

"Za udruživanje sa Đavolom.", mirno je odgovorila.

"Ko te je optužio?"

"Komšinica. Vaši ljudi su došli i ona me je javno optužila da opštim sa Đavolom."

"Da li je to istina?"

Zasmejala se. "Nisam nikad pričala sa Vama, gospodine. Vi ste Đavo, Vi ćete uništiti Dariu, kao i sebe.", zasiktala je.

Udario joj je šamar. "Zaveži, ženo!"

Još jače se zacerekala. Hermiona je znala da će na ovaj, ili onaj način završiti na lomači i nije želela da prođe kroz mučenje. "Neću. Priznaću sve, ali ću Vam prvo reći istinu. Vi ćete uništiti Dariu, bićete njena propast. Videla sam to, a ja nikad ne grešim u svojim predviđanjima. Da, ne grešim. Videla sam kako zbog Vas gori na lomači."

"Ova veštica je priznala sve, gospodine."

Klimnuo je glavom. "Spremite lomaču na trgu i jedan od Vas nek oglasi kroz grad da svi moraju da se okupe, a ovu dvojicu vratite unutra, sa njima ću se sutra pozabaviti.", zasiktao je. Učinili su kako je rekao i uskoro je ostao sam sa Hermionom. "Šta si videla, veštice?"

Zabavljeno ga je pogledala. "Videla sam kako će platiti cenu, da bi Vas zaštitila. Vas i Vaše razbludne želje koje gajite prema njoj." Zasmejala se. "Vidiš, ne poričeš, znaš da govorim istinu."

"Zašto bih ja poricao nebuloze koje govoriš, ženo?"

"Spali ćeš me, ja nemam više čega da se plašim. Stalo ti je do nje, više nego do tog tvog Boga, u čije ime ćeš me ubiti. Nisi se još suočio sa svojom željom. Uskoro hoćeš."

Svezao ju je i bez reči je povukao ka svom konju. Izašli su iz podruma, a on se popeo na konja i povukao je ka trgu.

Daria je čula proglas i uz uzdah pogledala u majku i baku. "Moram da idem."

Njena majka je odmahnula glavom. "Ne, uskoro će mrak, ne želim da se zatekneš van, ne sad kad su i oni tu."

Uzdahnula je i zagrlila majku. "Vratiću se pre mraka, obećavam.", tiho je rekla.

"Daria..."

"Ne želim da ga naljutim, majko. Znaš da moramo da budemo mirne i da ga poštujemo. Na kraju, ne želim da izgubimo povlastice koje smo dobile."

"Ne sviđa mi se to, Daria. Čula si Hermionu..."

Uzdahnula je. "Čula sam, ali i ona može da pogreši. Nikad se prema meni nije ponašao kao muškarac, već kao Božiji čovek, majko.", progunđala je i ustala. "Brzo ću biti tu.", promrmljala je, pa izletela iz kuće. Kao bez duše je potrčala ka trgu. Raširila je oči kad je ugledala Hermionu vezanu za lomaču i Huga kako stoji kraj nje i prelazi pogledom po okupljenoj masi. Pogled mu se sudario sa Darijinim uplakanim očima i duboko je uzdahnuo. Znao je da će ga nakon ovoga ponovo gledati sa strahom, ali to je bila njegova dužnost. Bacio je baklju na lomaču, a onda krenuo ka Darii. Pogledala ga je i bez reči se okrenula i krenula da ode. Mogao je odmah da je spali, nije joj više bilo važno. Nije mogla, niti želela da ostane tu i sluša Hermionine krike. Zašla je u šumu, a onda sela i počela da plače.

Nije ni primetila da je Hugo došao, naslonio se na drvo preko puta nje i gleda je. "Nije mučena.", promrmljao je posle nekoliko trenutaka. Nije mu odgovorila. "Priznala je, Daria. Odmah."

Pogledala ga je. "Šta je priznala?"

"Da ima vizije. Rekao sam ti već..."

"Da joj je potrebno pročišćenje? Ona je bila dobra duša, gospodine. Ona je..."

"Možda jeste..."

Ustala je i krenula dalje. "Moram da idem kući, obećala sam majci da ću doći pre mraka.", promrmljala je. Bila je tako ljuta na njega, ali mnogo više na sebe. Izgubila se negde na tom putu, pomislila da on nije to zlo, da u njemu ima dobrog. Kako je samo i na trenutak mogla sebi da dozvoli da misli da je taj čovek ipak pravedan, čak i u pravu.

"Daria!"

Progutala je i stala, a onda se okrenula i pogledala ga. Znala je da prelazi granice, da bi to mogla da plati glavom, ali bol koja ju je razdirala nije joj dala mira. "Molim?"

"Da li si znala za to?"

"Ne.", slagala je.

"Lažeš."

"Onda me stavite na mučenje i proverite.", progunđala je. Izazivala je sudbinu, znala je to, ali uprkos svemu, negde u dubini svoje duše je verovala u njega. I to je mrzela.

Prišao joj je, pa palcem prešao preko njenog obraza i obrisao joj suze. "Možda bih i trebao, ali ne mogu."

"Gospodine..."

"Ići ću sa tobom do kuće, mrak se već spušta, ne želim da te neko zatekne samu u ovoj prokletoj šumi.", promrmljao je.

"Nema potrebe. Ako je verovati pričama, jedina koja je prokleta sam ja, ne šuma.", progunđala je i nastavila svojim putem.

Nastavio je da ide za njom. "Da li shvataš o čemu sam pričao da možeš da budeš zavedena? Ti si naivna i dobra duša, Daria. U svemu i svima vidiš dobro.", gunđao je za njom.

Došla je do kapije, a onda se okrenula i pogledala. "Tu ste u pravu. I u Vama sam videla dobrotu i pravednost. Laku noć, gospodine.", tiho je rekla i ušla unutra.

Ostao je da gleda za njom. Nije imao pojma zašto su mu se njene reči toliko duboko zarile u grudi, ali je znao da ima osećaj kao da mu je zarila oštrice pravo u njih. Duboko je uzdahnuo, a onda se okrenuo i otišao svojim putem.