Otvorila je oči i uzdahnula. Spavao je na hladnoj zemlji kraj nje, a jedna ruka mu se nalazila na njenoj. Pomerila se i on se trgao. Osmehnula mu se. "Izvinite, nisam želela da Vas probudim. Odakle baklja?"

"Noćas si ponovo imala groznicu, morao sam otići po nju.", promrmljao je.

"Hvala, mislim da bih sad trebala da krenem."

Odmahnuo je glavom. "Ne, još uvek se vraća groznica, Daria."

Uzdahnula je i uspravila se. Ustao je, seo do nje i pogledao je. Gledala je u tačku ispred sebe. Nije mogla da ga pogleda u oči od sramote. Sinoć mu je dozvolila nešto što nije smela, a nije mogla da prestane da misli na to. Plašila se da će joj to pročitati u pogledu. "Moram na trg, ukoliko ostanem još koji dan, nećemo imati dovoljno.", prošaputala je.

"Poslaću nekog da otkupi.", promrmljao je.

"Gospodine..."

"Hugo."

Pogledala ga je. "Hugo, ne mogu da ostanem ovde više."

Uzdahnuo je i ustao. "U redu, odvešću te kući i otkupiti to, samostanu svakako treba." Klimnula je glavom, uzela svoj pokrivač i umotala se u njega, pa polako krenula za Hugom. Došli su do njegovog konja, popeo je na njega, a onda se i sam popeo. Stresao se kad je uhvatio oko struka i privio je uz sebe. "Doktor je zatvoren."

Uzdahnula je. "I njega ćete spaliti?"

"Ne, ostaće tamo neko vreme, a njegova porodica će platiti samostanu troškove."

"Završiće na ulici."

Uzdahnuo je. Što je više upoznavao, to je više imao osećaj da je došla iz samog Raja, da je sam Anđeo koji je nekako zalutao na ovu hladnu zemlju. "Isto tako, tvoja majka bi te uskoro sahranila, da nisam došao po tebe, Daria.", progunđao je.

Pogledala ga je preko ramena. "To bi bila Njegova volja, zar ne?"

Osmehnuo se. "Da, bila bi." Izvila je obrvu. "On nije smeo da traži više nego što je tvoja majka imala da da.", progunđao je.

Klimnula je glavom. "U redu."

Došli su do njene kapije, sjahao je, a onda pomogao i njoj da siđe. "Sačekaću ovde..."

Zagrizla je usnicu. "Da li bi ušli da Vam pokažem..."

"Naravno.", promrmljao je i krenuo za njom. Provela ga je iza male kućice i uvela ga u baštu. "Sve ovo vas tri same održavate?", upitao je kad je video veliku baštu, punu povrća i voća.

Uzdahnula je. "Većinom sama radim sve. Baka i majka pokupe jaja, uberu za ručak, ali ne mogu više.", prošaputala je. "Sačekajte me tu.", promrmljala je. Dva minuta kasnije se vratila sa svojom korpom za pijac i pogledala ga. "Ubraću Vam sveže."

Osmehnuo se i krenuo za njom. Počela je da bere povrće, a onda na brzinu bacila pogled ka njemu i videla da i sam bere i stavlja u korpu. "Ono sinoć..."

Uzdahnula je. "Nisam želela da Vas dovedem u tu situaciju, žao mi je.", prošaputala je.

Prišao joj je, podigao je i pogledao. Prešao je prstima po njenom obrazu i ona se stresla. "Osećaš isto što i ja, zar ne?"

Spustila je pogled i klimnula glavom. "Da, ali to nije važno.", promrmljala je.

Uzdahnuo je. "Da, hajde da nastavimo.", promrmljao je.

"Izvolite.", tiho je rekla kad su završili i pružila mu korpu. Izvadio je pare i predao joj. "To je mnogo, Hugo."

Osmehnuo se. "Nije, to je dovoljno, Daria. Nemoj ići na pijacu, za četiri dana ću doći po još."

"Hvala Vam."

Odmahnuo je glavom. "Sutra dođi da napraviš meleme za baku."

"Nije pametno."

"Očekujem te.", progunđao je, okrenuo se i otišao.

Daria je duboko uzdahnula, a onda krenula ka kući. "Kćeri...", majka joj je ciknula, pa je jako zagrlila.

Uzvratila joj je zagrljaj. "U redu je, mama, dobro sam. Gospodin mi je mnogo pomogao."

"Hvala Gospodu Bogu, što ga je poslao na naš put. Bio je sa tobom iza, šta je hteo?"

"Samostan će otkupljivati voće i povrće, zabranio mi je da idem na trg."

Baka se namrštila. "Zašto, šta si mu uradila?"

"Ništa, bako, samo misli da treba da se oporavim.", prošaputala je.

Baka se još jače namrštila. Bilo joj je sumnjivo njeno ponašanje, kao i sve to što taj čovek radio za Dariu. "Daria, samo je to tražio od tebe?"

"Da, samo to.", mirno je odgovorila.

"U redu. Ukoliko bude još nešto tražio, moraš odmah otići odavde."

"Ne razumem te, bako.", naivno je rekla.

"Hermiona nam je rekla da će se između vas desiti ono što se dešava između muškarca i žene, Daria i to će te dovesti do propasti. Sine, obećaj mi da ćeš otići ukoliko to bude tražio od tebe."

Ustala je i uzdahnula. "Obećavam, ali grešiš, bako. Hermiona je pogrešila.", progunđala je. "Idem da prošetam šumom.", promrmljala je i izašla van.

Baka je zabrinuto pogledala u majku. "Šta ti misliš, kćeri?"

Uzdahnula je. "Ne znam, majko. Verujem Dariji, ali..."

"Ne veruješ njemu."

"Mnogo se mota oko nje. Ne znam šta hoće od nje."

"Videćemo, kćeri, videćemo."

Daria je šetala šumom i brala bilje za napitak, kad se našla u blizini provalije. Noge su je same odvele tamo. Zatekla je Huga kako sedi i gleda u daljinu. Začuo je šuškanje, koje je prekinulo tako umirujuću tišinu, okrenuo se i ugledao Dariu kako stoji malo dalje od njega i posmatra ga. "Trebalo je da ostaneš u kući i odmaraš."

Pokazala je na torbicu. "Nemam više bilja za bakin napitak.", promrmljala je i pokazala na torbu.

Ustao je, pa krenuo ka njoj. "Mogu li da vidim da li si ubrala one kako treba?"

Klimnula je i pružila mu torbicu. "Naravno."

Vratio se na mesto gde je sedeo, seo, pa je pogledao. Uz uzdah mu je prišla i sela do njega. "Odlično, zapamtila si.", promrmljao je, dok je preturao po njenoj torbici.

"Hvala Vam."

Pogledao je. Želeo je da ponovo oseti ono što je osetio tu noć, a ona je sedela tu, na dohvat ruke i gledala ga direktno u oči. Znao je da je već prešao granicu, znao je da bi trebalo da se makne od nje, da sad ustane i ode, ali nije mogao. "Daria..." Ćutala je i gledala ga. Primakao se, podigao ruku i spustio je na njen obraz. Krenula je da se odmakne, ali je privukao uz sebe i spustio usne na njene. Odgovorila mu je, instinktivno, a onda se približila i obe šake stavila na njegove grudi. Zavrtelo mu se u glavi, srce mu je tuklo u grudima i bio je siguran da je u ovom trenutku na dohvat Raja. Da, njene usne su u tom trenutku bile njegovo poimanje Raja i nije mogao da zamisli da postoji išta lepše na ovom svetu od ovoga. "Moraš otići, jer ja ne mogu, Daria. Idi daleko odavde, neće im ništa faliti.", prošaputao je, kad joj je pustio usne.

Progutala je. "Ne želim. Ima drugih načina, Hugo."

Pogledao je. Ruke su joj i dalje bile na njegovim grudima, nije se odmakla od njega, a njegova šaka je i dalje bila u njenoj kosi. "Kojih?", tiho je upitao. "Kojih, Daria? Neću moći da odolim iskušenju, sve dok si u mojoj blizini. Pomozi mi."

Sklopila je oči i uzdahnula. "U redu, noćas odlazim."

"Hvala."

Tužno se osmehnula. "Nema na čemu. Samo, nastavite da otkupljujete robu od njih, molim Vas."

Klimnuo je glavom. "Hoću."

Osmehnula mu se još jednom, a onda ustala. "Zbogom.", promucala je, a onda brzinom munje otrčala sa tog mesta. Srce u grudima joj se stezalo od bola. Shvatila je da ona ne zna kako će bez majke i bake, ali isto tako da ne zna ni kako će bez tog čoveka. Ušla je u kuću i bez reči uzela da sprema napitak. "Daria, šta ti je?"

Osmehnula se baki. "Ništa, bako, ne brini. Sad ću završiti sa ovim, pa ću ti utrljati melem u noge."

"Čudna si, Daria."

Progutala je. Jedva je suzdržavala suze, ali nije želela da kaže baki i mami da tu noć odlazi. Slomilo bi je kad bi morala da se oprosti od njih, a već je bila dovoljno slomljena. "Čini ti se, bako. Ovo ćeš sad popiti, dok ti utrljam melem. Mama, popij i ti.", tiho je rekla i dala joj topli napitak u ruke.

Baka i majka su se gledale, dok je Daria utljavala melem u bakine noge. "Daria, nikad nisi bila toliko ćutljiva."

Okrenula se, pogledala u majku i osmehnula joj se. "Samo sam još uvek umorna. Groznica me je iscrpela."

"Onda lezi i spavaj, sine."

Završila je, ustala i rekavši "laku noć", otišla u krevet. Sklopila je oči i napravila se da spava, a ispred njih je ugledala Hugov lik. Još uvek je mogla da oseti njegove usne na svojima i znala je da će taj osećaj pamtiti dok je živa. Uzdahnula je, pa se okrenula na drugu stranu, kako mama i baka ne bi videle njene suze. Dve žene su se zabrinuto gledale, osećale su da Daria nešto krije, ali bilo je očigledno da je to ona ne želi o tome da priča i one nisu znale na koji bi je način naterale.

Hugo je još dugo ostao da sedi na istom mestu, tupo zureći u jednu tačku. Znao je da nije u redu to što je tražio od Darie da ode, jer on nije bio u stanju da joj odoli, ali nije više video drugog izbora, kako bi spasio i svoju i njenu dušu od greha. Ustao je i krenuo ka samostanu tromim i teškim korakom. Imao je osećaj da su mu noge teške, tuđe. Jedino je bilo njegovo srce, koje se stezalo i jedva kucalo od bola. Dozvolio je sebi da mu jedna devojka postane potrebna poput svakog udaha. Ušao je u samostan i tamo ga je dočekao Eugenio. "Čekao sam te."

Hugo je izvio obrvu. "Zašto?"

"Noćas krećemo u lov, Hugo. Ljudi govore da je ova šuma puna veštica nakon ponoći."

"Govore?", upitao je. Mozak mu je radio, morao je da spreči da se Daria nađe u njihovim rukama, kako zna i ume.

"Da, Hugo, govore. Naša dužnost je da proverimo sve priče i svakog koga nađemo u šumi i na ulicama grada dovedemo ovde i ispitamo. Gde ti je devojka?"

"Odveo sam je kući, bolje joj je. Zašto te to interesuje?", nakostrešno je upitao.

"Zato, prijatelju, što si zastranio. Ona je samo jedna od prostih ljudi, nemoj da se nadaš da ćeš od nje napraviti posvećenu Bogu, ne na naš način."

"Ona je već dovoljno posvećena Bogu. Idem da obavim molitvu, vreme je.", promrmljao je i krenuo ka svojoj ćeliji. Duboko je uzdahnuo, kleknuo i počeo da se moli, ali nije mogao da se prepusti molitvi, kao što je to radio do sada. Misli su mu bežale na noćašnji lov i na Dariu.  Na brzinu se prekrstio, a onda ustao i počeo da šeta po sobi, razmišljajući kako da pomogne Dariji.

Bila je prošla ponoć kad je Daria tiho ustala iz kreveta. Pogledala je u majku i baku, a onda sa suzama u očima napustila kuću, nesvesna opasnosti koja je vrebala izvan tih oronulih zidova.