Bila je na izlazu iz šume kad ju je neko uhvatio sa leđa i stavio joj ruku preko usta. "Ja sam, ne plaši se.", promrmljao je. Pogledala ga je, pustio je, pokazao joj da bude tiha, pa je uhvatio za ruku i povukao je sa sobom. Uskoro ju je doveo do jednog napuštenog, obraslog grmljem mesta, ugurao je unutra, ušao, pa je naterao da sedne.

"Šta radite ovde?", tiho je upitala, kad je i sam seo do nje.

"Sve koje nađu na ulici će uhvatiti i odvesti u podrum. Budi tiha.", progunđao je.

"Došli ste zbog mene?"

Pogledao je. "Da, Daria, došao sam zbog tebe. I zbog sebe."

"Zbog sebe?", zbunjeno je upitala.

Prošao je rukom kroz kosu. "Da. Ne želim da završiš u podrumu, niti želim da odeš."

Uzdahnula je. "Tražili ste da odem.", progunđala je.

Pogledao je. Povukao je sebi, pa približio usne njenim. "Jesam, ali ne želim da odeš."

Spustila je šaku preko njegovih usta. "Neko dolazi."

Klimnuo je glavom, a onda je gurnuo iza sebe. Bio je spreman na sve da je zaštiti. Začuli su korake ispred objekta, a onda su se udaljili. "Ovde ćemo provesti noć.", promrmljao je, pa se okrenuo i pogledao je. Progutala je, a onda ga zagrlila. Ovio je ruke oko nje i privio je uz sebe. Njegovo telo je izdajnički reagovalo na njeno. "Daria...", promucao je. Nije mogao da misli, nije mogao da govori, sve što je mogao bilo da je oseća.

"Moram da odem, čim svane."

"Kasno je, Daria, za odlazak i sve ostalo.", promrmljao je. Prešao je rukama po njenim leđima, a onda ih pomerio na njen struk i krenuo ka gore. Jedva su disali, a Daria ga je sve jače stezala. "Kasno je za sve.", ponovio je i dotakao je po grudima.

Odmakla se od njega u tom trenutku i pogledala ga. "Još nije, Hugo."

Obavio je rukom oko struka, privio je uz sebe i poljubio je. Sačekao je da mu uzvrati, a onda je oborio na pod i legao preko nje. Spustio je šaku na njenu haljinu i počeo polako da je odvezuje, ni jednog trenutka ne prekidajući poljubac. Uspeo je da joj svuče gornji deo haljine, a onda se odmakao od nje, pa skinuo gornji deo svoje odore. Pun mesec je ulazio kroz prozor i obasjavao njihova tela. Pogled mu je pao na ono što je njena haljina skrivala. Progutao je, pa drhtavom rukom je dotakao po grudima. Zastenjala je, pa i sama spustila svoje ruke na njegove grudi. Celo telo mu je drhtalo zbog tih dodira. Svukao joj je i ostatak haljine i ona je ostala gola pred njim. Ponovo je spustio usne na njene i zaječao kad su im se gole grudi dodirnule. U tom trenutku je sve postalo nevažno, osim nje i njenog golog tela ispod njegovog. Milovala ga je po leđima, uzvraćala mu poljupce i privijala se uz njega. Nije se plašila onoga što sledi, njegovo telo i poljupci su joj davali osećaj sigurnosti, iako je negde duboko u sebi znala da ne smeju to da rade. Spustio je ruku između njih, svukao donji deo sa sebe, a onda se našao između njenih nogu. Naslonio se celom težinom na nju, jedva hvatajući dah. Njena koža uz njegovu je palila sve u njemu, imao je osećaj da mu čitavo telo gori, dok se nekontrolisano tresao. Pogledao je, a onda polako gurnuo ud. Zasiktala je i jako ga stegla za nadlaktice. Ni jedno od njih nije znalo šta ih je snašlo, jedino što su mogli je da osećaju jedno drugo. "Daria...", prošaputao je, a onda instinktivno počeo da se pomera. Isprva polako, a onda sve jače i brže, dok su im se glasni uzdisaji otimali iz grudi i mešali se. Oboje ih je uskoro potresao vrhunac. Pao je preko nje i ona je ovila ruke oko njega. "Žao mi je.", prošaputao je.

Uzdahnula je. "Meni nije, Hugo. Otići ću čim svane i..."

Podigao je glavu i pogledao je. "Više ne možeš da odeš, Daria. Više ne mogu da te pustim."

Uzdahnula je. "I šta ćemo dalje? Da iznova i iznova ponavljamo greh?"

Ćutao je. "Da.", najzad je rekao.

Zapanjeno ga je pogledala. Bio je toliko čvrst u svojoj veri i istrajan, a sad je bio spreman da bude grešnik, radi nje. "Hugo..."

Ustao je, zatim uzeo njenu haljinu i počeo polako da joj navlači. Nije skidao pogled sa njenog tela ni na trenutak. Zatim se obukao i sam, pa je podigao i približio sebi. "Kasno je, Daria. Čak i da odeš, ova noć nas je oboje obeležila i ne možemo je izbrisati. Čemu sad tvoj odlazak?"

Prišla mu je i spustila šaku na njegove grudi. "Imaš pravo na pokajanje. Oprostiće ti."

"Samo ja?", tiho je upitao.

Osmehnula se. "Ja ne mogu da nateram sebe da osetim kajanje radi ovoga. Ja..."

"Ne osećaš da si počinila greh?" Klimnula je glavom. "Ni ja.", prošaputao je.

Uzdahnula je. "U redu, neću otići.", poraženo je rekla. Nadala se da će je on oterati od sebe, da će je prezreti, pa čak i optužiti za greh i zavođenje, jer jedino tako bi mogla da ode zauvek i ne okrene se. Nije to učinio i ona je znala da sada oboje čeka propast. "Hugo..."

"Molim?"

"Ako se ikad sazna za nas, zajedno ćemo platiti ono što smo uradili."

Slegnuo je ramenima. "Zajedno smo i uradili, Daria."

Klimnula je glavom i spustila glavu na njegove grudi. Srce unutra je tuklo toliko jako, da je mogla da ga čuje. "U redu."

Zagrlio je i jako je privio uz sebe. "Sviće."

"Krenimo, majka i baka će postati sumnjičave ukoliko me ne zateknu u kući."

Klimnuo je glavom, uhvatio je za ruku i oprezno je poveo dalje. "Neću dozvoliti da se ispuni vizija one žene."

Osmehnula se. "Sudbinu ne možemo da sprečimo, Hugo. Da smo mogli, ja bih noćas otišla odavde."

Namrštio se. "Ne možeš njene vizije nazvati sudbinom, Daria. To je delo Nečastivog."

"Da, ali isto tako su se uvek i ispunjavale, Hugo. Kao što je rekla, mi smo jedno drugom propast, a to smo i noćas dokazali. Biće onako kako mora.", promrmljala je.

Uskoro su bili ispred njene kuće. "Kasnije dođi po meleme."

"U redu.", tiho je rekla, okrenula se i ušla u dvorište, a zatim se tiho ušunjala u svoju kuću. Odahnula je kad je videla da majka i baka još uvek spavaju, pa i sama legla u krevet i sklopila oči.

"Eugene..."

"Moramo da razgovaramo, Hugo."

Klimnuo je glavom i krenuo ka svojoj ćeliji. "Kako je prošao lov?"

"Šest žena je u podrumu, čekaju ispitivanje. Gde si ti bio?"

"Prošetao sam pre zore.", promrmljao je.

Ušli su u ćeliju i Eugen ga je pogledao. "Prošetao si pre zore? Da li znaš ko je noćas bio ispred one napuštene kućice? Ja, Hugo. I ti si bio tamo, ti i ona prosta devojka.", zarežao je.

Hugo ga je mirno pogledao. "Zašto nas nisi uhapsio onda?"

Eugen je prevrnuo očima. "Zbog tebe  Hugo. Začarala te je i nisi svestan šta radiš, nisam mogao da dozvolim da platiš zbog nje!"

"Pričaš gluposti, Eugen. Daria nije veštica..."

"Šta je onda, Hugo? Kako objašnjavaš svoje ponašanje? Dijega si spalio radi nje, a noćas si izašao da je upozoriš i sakrio je od nas. Šta je?", zasiktao je.

"Noćas je bila van radi mene, Eugene. Ja sam joj juče tražio da ode odavde, ja! Nisam znao da ste organizovali lov. Shvatio sam da ćete je videti i otišao po nju. Ako je iko kriv, ja sam, nju ostavi na miru.", zarežao je.

Eugen ga je pogledao raširenih očiju. Tek u tom trenutku je shvatio da Hugo nije začaran, već da gaji prosta osećanja prema toj devojci. "Da li te je navela na bludne radnje?"

"Ne.", čvrsto je rekao.

Eugen je odmahnuo glavom. "Zato jeste na prosta osećanja. Reši ih se, Hugo, pre nego što osetiš Njegov gnev." Hugo je ćutao. "Reši se nje i proći će. Vrlo dobro znaš da je to greh, mi smo posvetili život Bogu i ljubav dali Njemu."

"Odlazi.", progunđao je.

"Hugo..."

"Ili me optuži, ili odalzi odavde."

Eugen je klimnuo glavom. "Znaš da te neću optužiti, Hugo, ali..."

"Onda odlazi i ostavi me na miru."

"U redu.", Eugen je rekao i krenuo ka vratima. Zastao je i pogledao ga ponovo. "Ne moraš da je ubiješ, proteraj je odavde i vrati se na put. Ne čekaj da se Njegova ljutnja sruči na tebe.", tiho je rekao, a onda izašao iz ćelije.

Hugo je uzdahnuo i kleknuo kraj kreveta, okrenut ka raspeću. Sklopio je oči, pa počeo da moli. To je bio njegov ritual, ali ovog jutra nije mogao da moli, u mislima je ponovo proživljavao predhodnu noć. Uzdahnuo je, ustao, a onda izašao iz ćelije, pa i iz samostana.

"Bako, idem da naberem bilje za tvoj napitak.", Daria je nežno rekla.

Starica je klimnula glavom. "U redu, idi, ali budi oprezna."

Uzela je svoju torbicu i uputila se ka šumi. Uskoro je bila na litici i tamo ugledala Huga, kako sedi i gleda u daljinu. Prišla mu je i sela kraj njega. "Jeste li dobro?", tiho je upitala.

Trgao se, pogledao je i klimnuo glavom. "Jesam. Nisam mogao da molim jutros, nisam mogao da mislim na spasenje, samo na ono noćas. Eugen nas je video noćas."

Prebledela je. "Hugo..."

"Neće nikome reći, tražio je da te se rešim, da te pošaljem daleko odavde i vratim se na put, ali ne mogu. Ne želim."

"Otići ću, Hugo. Tebi će i oni oprostiti, ako se odmah sklonim. U suprotnom, oboje ćemo nastradati."

Odmahnuo je glavom. "Krenuću za tobom, napustiću sve i krenuti. To bi bilo i najbolje, Daria."

"To bi značilo da bi napustio Njega. Možeš li to, Hugo?"

Zagledao se u daljinu. Morao je da prizna sebi da je mogao, da je ona postala važnija od Njega, da je ispred Njega i svega u šta je verovao dok se ona nije pojavila u njegovom životu. "Mogu.", tiho je rekao.

"Gde bi otišli? Tražiće nas svuda, Hugo. Tebe će tražiti, a i sam znaš kakva je kazna za izdaju."

Pomiliovao ju je po obrazu. "Pusti me da razmislim i odlučim gde je najbolje da odemo. Do tad ćemo se primiriti, nećemo im davati mesta da posumnjaju."

Klimnula je glavom. "U redu."

Osmehnuo se, približio joj se, pa spustio usne na njene i počeo nežno da je ljubi. Uzvraćala mu je poljupce i privijala se uz njega. "Imam ideju, dobićemo na vremenu, dok se snađem da nam obezbedim neko bezbedno mesto.", promrmljao je, kad ju je privukao skroz uz sebe i zagrlio je.

"Koju?"

"Dolazićeš u samostan, svakodnevno, kako bih te spremao za ženski samostan. Tako ću te imati na oku, a svi će misliti da sam uspeo da te navedem na put."

Zapanjeno ga je pogledala. "Predlažeš da ih obmanemo?"

"Moramo."

Uzdahnula je i klimnula glavom. "U redu. Znaš da će nas kazniti zbog ovoga što radimo, zar ne? Čak i da oni ne saznaju, On zna."

Progutao je. I sam je bio svestan toga, ali protiv sebe nije mogao. "Znam, ali..."

Skupila se uz njega i pogledala ga. "U snovima... Videla sam ono što se noćas desilo."

"I ja sam, Daria."

"Misliš li da nam je On poslao upozorenje?"

Slegnuo je ramenima. "Možda nam je ukazao i put kojim treba da idemo. Ne znam, ali znam da nisi slučajno izletela ispred mene onu prvu noć."

Klimnula je glavom. "I ja znam.", prošaputala je. Pokušala je da se seti osećaja straha kad ga je prvi put ugledala u njenom gradu, ali nije uspela. Činilo joj se kao da je to vekovima daleko od njih, kao da se dogodilo u nekom drugom životu. Bila je svesna opasnosti u kojoj se nalazila, ali je rešila da ide za njim, ma gde je to odvelo.