"Gde si do sada, dete?"

Osmehnula se. "Bila sam do samostana, po meleme. Mama, bako, donela sam odluku.", tiho je rekla i sela prekoputa njih dve.

Pogledale su se. "Kakvu, dete?"

"Pridružiću se ženskom samostanu.", promrmljala je. Osećala je krivicu ispred ove dve žene koje su joj dale svu ljubav i poverenje ovog sveta, ali nije smela da im kaže istinu. Prvo, bilo ju je sramota da pred njima dvema prizna da je bludnica i grešnica, a znala je i da jedino mogu biti bezbedne, ako ne budu ništa znale.

"Odkud sad ta odluka, dete?"

Uzdahnula je. "Mislim da je tako najbolje, majko. Ionako se nikada neću udati, za to sam matora, a i da nisam, niko me ne želi zbog prokletstva.", promrmljala je.

"Kad odlaziš?"

"Ne znam. Moram prvo da naučim mnogo toga, bako.", tiho je rekla.

"U redu, tako je i najbolje, tako se Hermionino proročanstvo neće ispuniti."

Progutala je i klimnula. "U pravu si."

Hugo je ušao u samostan i potražio starešinu samostana. "Dobar dan."

"Dobar dan, gospodine. Izvolite?"

"Daria želi da se priključi ženskom samostanu. Da li imam Vaše odobrenje da je ovde uputim u sve?"

Starešina ga je iznenađeno pogledao. "Nisam mislio da bi ona ikad želela da krene tim putem."

Uzdahnuo je. "Ukazao sam joj na prednosti našeg života, a kasnije i našeg zagrobnog života.", promrmljao je. Osećao je krivicu što je lagao ovog dobrog starca, ali njemu je samo bilo u cilju da zaštiti Dariu od drugih, kad već nije mogao od sebe.

"Drago mi je zbog toga. Imate moje odobrenje, ali će dok bude ovde morati da nosi monašku odoru."

Klimnuo je. "Hvala Vam.", promrmljao je, a onda se okrenuo i otišao. Ušao je u podrum i namrštio se na smrad koji je osetio.

"Stigao si, najzad."

"Da, dovedite prvu ženu.", mirno je rekao. Ispred njega se našla žena Darijinih godina. Progutao je, na trenutak je zamislio Dariju ispred sebe. "Za šta si optužena?"

"Za veštičarenje.", promucala je.

"Šta si uradila?"

"Ništa, moja kći ima groznicu, pošla sam po doktora kad su me uhvatili i doveli ovde. Muž mi je umro pre godinu dana, njegova majka i ja smo same sa njom."

Pogledao ih je. "Da li ste to proverili?"

"Ne, gospodine.", jedan je promrljao.

Klimnuo je glavom, pa pogledao u Eugena. "Biću tu ubrzo. Bolje bi ti bilo da ne lažeš, ženo. Gde živiš?"

Objasnila mu je i Eugen je otišao. Hugo je uzdahnuo. Tek u ovom trenutku je shvatio da nikad do sad nije pružio priliku ni jednoj ženi da se odbrani, odmah bi ih stavljao na sprave, gde bi one priznavale svoja dela i on bi ih odvodio na lomaču. Eugen je uskoro bio tu. "I?"

"Išla je po doktora. Dete je i dalje u groznici i loše je."

Klimnuo je glavom, odvezao zenu i pogledao je. "Idi za njim, daće ti meleme za dete i odvešće te kući.", promrmljao je.

Rasplakala se. "Hvala Vam, gospodine, hvala Vam."

Odmahnuo je glavom. "Idi.", promrmljao je.

Zaklimala je glavom i krenula za Eugenom. "Dovedite drugu.", promrmljao je. Znao je da mora da nastavi da živi kao i do sada, kako niko ne bi primetio njegovu promenu iznutra. Uskoro su izveli golu devojku pred njega. "Za šta si ti optužena?"

"Za veštičarenje."

"Našli smo je golu na groblju."

Klimnuo je i zazinuo nešto da je pita kad je u prostoriju ušla osoba u crnom ogrtaču. Znao je ko je i pre nego što joj je ugledao lice. Prišla mu je. "Starešina samostana me je poslao."

Klimnuo je i zagledao joj se u oči. "Idi u kuhinju..."

"Mogu li da ostanem ovde, gospodine?"

"Možeš."

"Zašto je gola?", tiho je upitala.

"Takvu su je našli, na groblju."

Pogledala ga je raširenih očiju, a onda klimnula glavom. Čula je da neke žene vrše neke obrede, koji su još ostali od njihovih predaka, ali je zaista nije mislila da su te priče istinite. "Zašto?"

Pogledao je u ženu. "Šta si radila gola na groblju?", čvrsto je upitao. Žena je ćutala. Klimnuo je. "Vežite je za onu stolicu sa šiljcima. Daria, idi u kuhinju i završi meleme.", promrmljao je. Nije želeo da bude tu i prisustvuje onome što bi je uznemirilo.

Odmahnula je glavom. "Ostaću.", promrmljala je. Nije želela da bude u podrumu, niti da prisustvuje mučenju ove žene, ali nije želela ni da ode sama u kuhinju. Osećala se nelagodno, ti ljudi su uvek ćutali u nikad joj nisu odgovorili ni na jednu reč.

"Zbog čega je teraš, Hugo? Odlučila se za ovaj put, znači da se slaže sa nama.", Eugen je rekao sa vrata.

Daria je spustila glavu. "U pravu ste, gospodine.", promrmljala je. Na neki način je osećala da se i Hugo sad koleba oko svega, a to nije smeo da dozvoli sebi u ovom trenutku. Pogledala je u Huga i on je klimnuo glavom.

"U pravu si, Eugen.", promrmljao je. Pokazao je na stolicu. "Sedi tamo." Uradila je kako je rekao. Ženu su naterali da sedne na stolicu i u tom trenutku su se bolni jauci razlegli prostorijom. Daria je progutala knedlu. Znala je da to sve čeka i njih dvoje, ako ih budu uhvatili. Hugo je zabrinuto bacio pogled na nju i to nije promaklo Eugenu.

"Zoveš se Daria, zar ne?"

"Da, gospodine."

"Dođi."

Pogledala je u Huga i ustala kad joj je neznatno klimnuo glavom. Prišla im je i pogledala u Eugena. "Recite, gospodine?"

"Tvrdiš da želiš da kreneš našim putem, zar ne?"

"Da, gospodine."

"U redu, sad ćeš nam to i dokazati. Donesite vodu i levak.", promrmljao je i ona dvojica koja su bila još tu sa njima su otišla.

Hugu nije dugo trebalo da shvati šta Eugen planira. "Neću to dozvoliti, Eugen. Ona se sprema za ženski samostan.", zasiktao je.

Eugen se nasmejao. "I sam znaš da će i tamo raditi isto, Hugo.", promrmljao je, a onda pogledao u Dariu. "To je tvoja dužnost prema Bogu, Daria. Ako prihvataš Njega, moraš prihvatiti i ovo."

Progutala je knedlu, želela je da pobegne glavom bez obzira odavde, ali je znala da bi tako i Huga dovela u opasnost, a ona bi radije dala sopstveni život, nego dopustila da njega povrede. "U redu, gospodine.", mirno je rekla.

Eugen je pogledao, a ona je videla u njegovom pogledu mrznju i prezir. Ona je njegovog prijatelja naterala da oseti prosta osećanja, da krene pogrešnim putem, a sad je došla i navodno želi da krene putem kojim su on i Hugo tolike godine išli zajedno. Nije joh verovao. Nikome od njih. Ti prosti ljudi nisu mogli biti toliko produhovljeni, da bi shvatili svetost i važnost njihovih dela i zato je sad trebala da mu dokaže. Bio je skoro siguran da će odustati. "Eugene, neće to raditi.", Hugo je zasiktao.

Daria je uzdahnula i pogledala Huga u oči. "Hoću, gospodine. Gospodin je u pravu.", promrmljala je i ispod oka bacila pogled na mučenu ženu. Koprcala se, pokušavala da se osobodi i, kako joj se činilo, samo još više nanosila povrede sebi. Molila se da što pre prizna, inače će morati da uradi nešto čemu se protivilo celo njeno biće.

"Imajte milosti."

Eugen ju je udario preko lica. "Zaveži, ženo. Koliko si ti njih unesrećila, pre nego što si došla ovde? Da li si imala milosti prema njima?"

"Nisam nikome, kunem Vam se. To je stari ritual pomoću koga..."

"Ne laži!", zasiktao je. U tom trenutku su se vratila ona dva muškarca sa kantama prepunim vode i spustili ih ispred njih. "Izvolite, gospodine."

Eugen je pogledao u Dariu i izvio obrvu. Progutala je i klimnula glavom. Lično on je uzeo levak, na silu otvorio ženina usta i stavio ga unutra. Daria je podigla kantu, dobro odmerila rupu na levku i počela da sipa vodu. Ruke su joj podrhtavale i samo poneki mlaz bi završio u zeninim ustima. "Prosipaš svuda okolo, ne tamo gde treba."

Naivno ga je pogledala u oči. "Žao mi je, gospodine, kanta je isuviše teška za mene, nemam snage da je držim.", pokorno je prošaputala. Znala je da izaziva i svoju i Hugovu sudbinu, ali ona to jednostavno nije mogla da uradi.

Hugo je uzeo kantu iz njenih ruku, pa stao ispred nje. "Dosta je bilo, dokazala je.", zasiktao je. "Daria, sutra u svanuće budi ovde, kako bi počeli obuku. Idi sad kući. Ispratiću te do kapije."

Klimnula je glavom i krenula ka izlazu iz podruma. "Žao mi je, nisam mogla.", tiho je rekla, kad su se našli ispred samostanske kapije.

"Znam, u ponoć ću biti ispred tvoje kuće, pa ćemo tad razgovarati."
Klimnula je glavom i otišla, a on se vratio u podrum. "Eugen, neka oni to nastave, dođi vamo.", ljutito je rekao.

Eugen je klimnuo glavom i krenuo za njim. "Ljut si, osećaš sva ona osećanja koja ne priliče ljudima poput nas, zahvaljujući njoj.", zarežao je kad su se našli nasamo.

Hugo ga je ošinuo pogledom. "Ne prilazi joj, nikada više. I sam znaš kako obuka ide i da je zadnje što su nas učili upravo ovo. Ti si preskočio sve i naterao je da muči onu ženu..."

"Vešticu..."

"Nije bitno šta je! Bitno je to da ona još uvek nije spremna za ovo!"

Eugen se cinično nasmejao. "Napusti časno ovaj poziv i idi sa tvojom devojkom, nemoj ovo raditi. Ionako nećeš dugo."

"Jel to pretnja?"

"Ne, Hugo, nije! Da li znaš zašto nije udata u njenim godinama? Ja znam, raspitao sam se. Prati ih prokletstvo, ni jedan muškarac nije živeo duže od godinu dana. Zaista misliš da su tu čista posla? Pogledaj svoje ponašanje! Postala ti je važnija od Njega, kao i od svih ovih izgubljenih duša! I dalje si siguran da nije veštica?", ljutito je upitao.

Taman je krenuo da joj odgovori, kad se drugi muškarac pojavio pored njih. "Gospodine Hugo, veštica je priznala prizivanje Nečastivog i njegovih demona."

Klimnuo je glavom. "U redu, vratite je tamo, ujutru ćemo obaviti spaljivanje, do tad ćete ispitati i ostale. Sad je već kasno za pročišćenje. Pošaljite samo proglas da će se zorom obaviti javna pogubljenja i obavezu da svi budu tamo."

Muškarac je klimnuo glavom i udaljio se, a Eugen ga je pogledao. "Svi, čak i ona?"

"Čak i ona. Laku noć, Eugene, idem da molim.", promrmljao je, pa otišao iz podruma. Molio je neko vreme, a onda se prekrstio, iskrao se iz ćelije, pa i iz manastira i uputio se ka Darijinoj kući. Čekala ga je sakrivena u senama i izašla van, kad ga je ugledala. Bez reči ju je uzeo za ruku i poveo je dalje. Uskoro su se našli u onoj napuštenoj kućici. "Kako si?", tiho je upitao.

"Mislila sam da ću se onesvestiti, Hugo. Nisam mogla, žao mi je."

Privio ju je uz sebe, pa spustio usne na njene. "Znam, uskoro odlazimo odavde. Neću više dozvoliti da se ponovo nađeš na njegovoj meti."

"Znam.", promrmljala je i pogledala ga u oči. Osmehnuo se i spustio usne na njene, dok joj je nezno odvezivao haljinu. Ruke su joj same poletele ka njegovoj odori, odmakla se od njega i svukla je. Uskoro je i sama bila gola. Stajali su jedno ispred drugog, gledali se i dodirivali se rukama, a onda ju je privukao uz svoje telo, željan da oseti ponovo njenu kožu uz svoju. Da ponovo oseti kako mu celo biće gori od želje za njom. Vodili su ljubav, dugo i nežno, a onda su samo ležali na hladnoj zemlji, milovali se i ljubili.

"Znaš da ćemo ceo život morati da živimo u grehu?", najednom je upitao.

"Znam, jesi li spreman na to?"

Osmehnuo se i klimnuo glavom. "Jesam, Daria. Zbog tebe sam spreman i na večnost u vatri pakla.", prošaputao je.

Pogledala ga je. "I ja sam zbog tebe spremna na isto, Hugo."

Poljubio ju je. "Sutra moraš u svitanje biti na trgu, ne želim da dam Eugenu još više razloga za sumnju."

Klimnula je glavom. "Biću.", prošaputala je. Ponovo ju je poljubio i oborio je na leđa, pa se našao na njoj.