Danas je subota i jedva čekam da dodje Sophia.Iskreno,i dalje sam uplašena,jer je moj otac veoma strog...ali šta da se radi.
Čula sam kucanje na vratima i uvela Sophiu unutra.
Sophia:Mogle bi smo da počnemo.
Adelaide:Idemo na sprat...
Hodale smo polako i nismo žurile jer nikoga nije bilo kući.Kada smo stigle,ušle smo u prvu sobu koja je u stvari kancelarija mog oca.
Kancelarija nije baš velika,tako se bar čini zbog knjiga koje su rasporedjene.Ima više od 100 knjiga a u sredini je sto srednje veličine.Na njemu su dnevnici,papiri i razne neke olovke.
Adelaide:Ne znam tačno gde se nalazi ta knjiga,tako da ćemo krenuti od početka...
Sophia:Biće veoma naporno.
Odmah smo krenule na posao.Vadile smo knjige i vraćale ih na mesta.Već 20 minuta tražimo knjigu i nema je nigde.
Nismo pravile pauze.A onda su se čuli i koraci mog oca.
Adelaide:Oh ne...gotove smo...
Približavao se i onda su se vrata polako otvarala.Gledale smo pravo u njih i onda videle lice mog oca.
Adelaidin otac:Šta to radite u mojoj kancelariji!?
Mir i tišina su samo vladali u prostoriji.Ćutale smo a onda sam ja morala da kažem zašto smo ovde...
Adelaide:Samo smo tražile knjigu o hibridima...
Moj otac me je pogledao veoma čudno a onda je vratio svoje ljutito lice.
Adelaidin otac:O hibridima?Oni ne postoje i ta knjiga je bačena još odavno.Radite neke pametnije stvari.
Morale smo da izadjemo,dok je moj otac ostao u kancelariji.
Sophia je otišla kući dok sam ja morala da spremim sve i legnem na spavanje...