Adelaide:Žao mi je Vexana...nisam uspela da te zaštitim...
Vexana:Ne brini ti za mene,moje vreme je prošlo.Bitno je da smo pobedili.Ponosna sam na tebe Adelaide i žao mi je što je ovo naš poslednji razgovor...
Pomalo bi zakašljala zbog krvi,jedva je pričala,a videla sam i suzu koja je skliznula niz njeno lice.Obrisala sam je i rekla joj da nastavi.
Vexana:Mogle smo se i bolje upoznati,ništa ne znam o tebi,dovoljno...I...i,možeš se vratiti na staro ako želiš...samo...baci svoj prsten i on će se polomiti u deliće..
Hvala ti...Adelaide...tvoja majka je veoma ponosna na tebe...
Adelaide:Vexana...ti si moja majka?
Vexana,ne...