Catherine:Pokajaćeš se Lucas,a zbog ovoga ću vas sve uništiti.
Samo se okrenuo i pogledao me a onda se nasmejao i nastavio svojim putem.Kada sam rekla ove reči,nisam se šalila i bila sam ozbiljna...
On to nije shvatio jer nije mario za to...Ponovo mi se vraća bol i osećam ga sve jače i jače.
Nešto veliko se stvara u meni a da to ja i ne primećujem.
Kada sam došla pri sebi,počela sam da pakujem svoje stvari koje su ostale.Uzela sam koplje i držala ga u svojoj ruci,a šator koji je bio pored mene sam samo posmatrala.
Catherine:Šta će meni ovo?
Počela sam da bacam sve stvari oko mene a jedinu stvar koju sam zadržala je koplje.Posmatrala sam ga dok nije počeo da crni i bude sve oštriji.Napokon postajem biće koje sam dugo skrivala u sebi,ne marim za ostale.Moja osećanja su uništena i više ne postoje.Jedino što mogu je da pretvorim sebe u pravu ja i počnem ispočetka.
Catherine:Oslobodi me mog bola i pretvori me u novu ja!
Moje reči su se čule čak i do kraja šume.Svi ostali tkz.hibridi su se ujedinili i sada sam postala drugačija.Ja...ja više nisam obična devojka koja je živela na selu i bila zaljubljena do ušiju.Više to i ne osećam.Više nemam volju za životom.Ne osećam tugu i patnju već samo moju moć...
Moje nekadašnje ime nije Catherine,već je sada samo Vexana...