Samo sam zatvorila oči i u jednom trenutku prsten je zasijao.Svim hibridima je zasijao prsten i to je značilo samo jedno,da je vreme za osvetu...
Svi su počeli da trče kao ludi i već pobili skoro sve ljude na ovom terenu.Neki su trčali a neki se i nisu spasili.
Osećala sam prazninu kada sam videla Vexanu kako leži i bori se da preživi.Videla me je i osmehnula se.Pogledala sam je da bih joj pokazala da je vreme da im se osvetim i krenula prema Sophii.
Napala sam je iza ledja,nije me videla i tek kasnije shvatila.Odgrizla sam joj uvo,a onda je ona pala.
Za kraj sam joj samo odsekla glavu.Nisam osećala krivicu zbog toga...
Moj otac me je video i pogledao me ljutito,ali se i čudio jer me više ne vidi kao običnu devojku,već kao hibrida.
Taman kada sam krenula,on je išao unazad i stao na ivici kule.Rekla sam mu da stane ali je već bilo prekasno.Skočio je sam i pao sa velike visine.
Sve je prestalo i gavrani su već došli po meso i krv.
Setila sam se Vexane i odmah pošla prema njoj.
Malo se pomerala i jedva disala.Videla me je i obradovala se.Videla je moj trud i njene oči su zasvetlele i počele da se vraćaju na staro.
Njena kosa je počela da dobija običnu boju,dok joj se haljina polako cepala i isto tako vraćala na staro.
Primetila sam njeno belo lice,lice koje nije izgledalo kao pre,već kao lice čoveka i prave devojke...