Uskoro se oglasio i taj poznati glas mog oca.Držao je devojku oko vrata svojim rukama i vikao da stanemo.Samo je želelo da nas iznervira i da postanemo još mnogo gori.
Nismo ni obraćali pažnju na to i mastavili sa ubijanjem.Više od 200 ljudi je već ubijeno i u toj gomili sam pokušavala da nadjem Vexanu.
Krv je samo pljuštala dok su ljudi padali kao domine.
Videla sam Vexanu koja se spretno bori i ubija jednog od ljudi.Ono što me je najviše uplašilo je to što se Sophia pojavila iza nje i spremala se da je napadne.To je i uradila.Vikala sam kako bi me Vexana čula ali je bilo prekasno.Borile su se kao hibrid i hibrid,jedna protiv druge.Sophia je mnogo jača,ali kako?
Počela sam da trčim prema njima i uzela prsten u ruci.Skočila sam na Sophiu i počela da je napadam.Sada sam bila mnogo jača i već sam osetila da Sophia pada i gubi snagu.
Vexana je otrčala prema Lucasu i uzletela.Pogledala me je i dala mi znak da nastavim tako.
Sophia:Drago mi je da se ponovo vidimo Adelaide.I ja sam hibrid kao što vidiš.Tvoj otac me je primio i sada sam kao i on.
Adelaide:I on je hibrid!?Zašto se bori onda protiv nas?!
Nije htela da mi odgovori,već me je udarila i ja sam pala.Udarila sam ruku i nisam mogla da je pomerim.
Ne znam ni šta se desilo pa je morala da ode.
Tek kasnije sam primetila da je krenula prema Vexani,jer je umalo ubila Lucasa...
Naglo sam se podigla kada sam čula Vexanino dozivanje,ali je već bilo kasno kada sam videla Sophiu koja ubija Vexanu...