Nakon dugog spavanja,probudila sam se i videla da sam sama.Vexane nije bilo,ko zna gde je i otišla.
Gledala sam okolo a onda i u moje odelo.Ne sećam se da sam nosila ovako nešto i da mi je kosa puštena...
Pored jednog stočića ugledala sam ogledalo i natpis na njemu "Nemoj se prestraviti".
Uzela sam ga i ono što sam videla,nisam mogla da stanem a da ne vrisnem.
Postala sam hibrid i začudjeno se ogledala u ogledalu.
Nisam mislila da ću ovako izgledati.Nisam razmišljala da će me ostaviti ovakvu i ništa mi ne reći.
Zbog besa sam bacila ogledala i odmah se polomilo u sitne deliće.Staklo je svuda letelo i ponovo se lamalo na sitne komadiće.
Okrenula sam se kako bih krenula ali me je Vexana zaustavila.
Vexana:Znam da ti ništa nisam rekla,išla sam da se dogovorim sa ostalima i da polako krenemo.Vreme je Adelaide...
Adelaide:Šta da radim sa ovakvim očima i izgledom??Ne znam ništa i vreme je da idem u rat?
Počela sam da se otimam iz njenih ruku a onda je na pod pao prsten sa mog prsta.Kada je pao,počeo je jako da svetli da je to Vexani zasmetalo...
Brzo sam ga podigla i vratila na prst a on je prestao da svetli.
Vexana:Mislim da si sama saznala šta mi smeta i jednu od stvari koja će te štititi.Ono što sam zaboravila da ti kažem je to da je i Sophia u stvari hibrid...nisi jedina preostala ovde.
Samo sam se okrenula i pravila se da je nisam čula.Ako je i ona hibrid,moramo da se borimo kao jedna protiv drugog hibrida.
A to je ono što će nas sigurno čekati.