Nakon završetka našeg razgovora,zagrlila sam Vexanu i otišla.
Došla sam kući kasno.Otvorila sam polako vrata i videla mog oca koji je bio naslonjen na sto.
Lucas:Drago mi je da si došla.Vreme je da saznam gde ideš i s kim pričaš.To jest već znam,ali će se uskoro vaš razgovor završiti.
Adelaide:Kako to misliš?Ti je poznaješ!Misliš da možeš sve sakriti?E pa znam da si ubio moju majku i više te ne smatram svojim ocem.Boriću se protiv vas!
U jednom trenutku je prišao i uhvatio me za ruku.
Lucas:Nećete pobediti.Krio sam sve ovo od tebe da ne bi saznala sa hibride.
Ono što ćete najviše povrediti je to da je tvoja drugarica na mojoj strani i da će se boriti protiv vas.
Moje srce je stalo,bar ja tako mislim...Oči sam okrenula prema mom ocu i gledala ga sa bolom u sebi.Moja najbolja drugarica iz detinjstva se okrenula protiv mene i stala na njegovoj strani.
Moj otac se osmehnuo dok sam ja kao ukopana stajala i gledala ga.
Šta da uradim u ovom trenutku?Ne mogu ništa da uradim,ne mogu razgovarati sa drugaricom niti išta drugo.
Nisam želela da ostanem u ovoj sobi više ni trena,te sam izašla plakući i otišla pravo kod Vexane...