X:Ajmo se sakriti ovde...
Catherine:U redu...I nešto si hteo da me pitaš?
Već 2 dana bežimo i sakrivamo se.Nova bića ili kako bi ih neko nazvao hibridima,traže nas po celoj šumi.Moji roditelji su ubijeni a za ostale mogu da kažem da su ili ubijeni ili samo nestali...
Lucas:Nemoj me lagati,jer znam da me lažeš.
Catherine:O čemu ti govoriš?Kakva laž?
Nakon njegovog uzdaha,pogledao me je ravno u oči a onda je skupio svaki atom snage da bi mi rekao ono što želi...
Lucas:Catherine...ti nisi čovek,lagala si me,isto kao i tvoja porodica.Dosta mi je priči o vampirima,drakulama ali ovo...ovo je mnogo gore...snalazi se sama,ne zanimaš me,jednostavno predji na njihovu stranu...
Od besa sam mu se približila i pogledala ljutito.Rane koje sam zadobila nakon napada me i dalje peču i suzdržavam se da ne zaplačem...
Catherine:Da te ne volim,odavno bih bila na njihovoj strani i ubijala sve ljude oko sebe...
Prekinuo me je i rekao:
Lucas:Lažeš...samo lažeš...odlazim i ne želim da te vidim...moj otac će se pobrinuti za vas,nestaćete i svet će biti spašen!
Primetila sam da je izvadio nož iz svog džepa i hteo ga prisloniti na mene,ali nije...
Lucas:Voleo sam te a ti si me izdala...
Catherine:Nisam želela da znaš,ali nisam htela ni da te ubijem...
Lucas:Završili smo,ne zanima me više ništa,zbogom Catherine.
Uzeo je sve svoje stvari,mač i svo ostalo oružje.Imali smo dva šatora,on je uzeo jedan i meni ostavio drugi.Pošto me je bilo žao,zaustavila sam ga a onda mu rekla i poslednje reči...