nešto kao zahvala za jučer

grupa maturanata u redu za roko je grupa ljudi za koje ni ne pomisliš da će ti prirasti srcu.

zaboravila sam osobnu. moje prijateljice već su unutra, a zaštitari ne primaju slikane osobne niti zdravstvenu.

krpam se grupi jako dragih maturanata, dobila sam sva imena ali sjećam se samo nekih.

jedna od njih nema osobnu. jebiga. povukla me sa sobom sa strane, a dvije djevojke iz grupe prošle su i dobacile nam osobne da uđemo.

stela mi je dodala jednu, potapšala me veselo i brižno, pa mi priopćila da idemo. i tako smo ušle.
par njih me zagrlilo, reklo mi da se zabavim a stela mi poljubila obraz i rekla uspjele smo mala.

to je to zagrebačko iskustvo, to je to mladenačko društvo. mislim da ih neću zaboraviti.

pozdravili su me kasnije i u klubu, mahnuli mi, a stela me došla ponovno zagrliti. ima nade za zagreb.