Tri godine kasnije
Busan, Koreja

Šuškanje postelje trglo me je iz sna. Protrljao sam oči mučno, te se okrenuo na stranu uvidevši da se Hejden zgrčila i promrmljala nešto u snu. Laganim pokretom sam je prodrmao ne bih li je probudio. Otvorila je oči pune suza, te sam se na trenutak i zabrinuo.

"Šta je bilo, imala si noćnu moru?", odmahnula je glavom

"Nisam. Bio je divan san."

"Zašto si plakala onda?"

"Zato što sam želela da bude stvaran", nakon našeg ponovnog susreta u Daeguu pre tri godine, vremenom san mi se vratio u normalu, sa dodatkom da sam mogao da učinim da Hejden sanja ono što i ja, kao i ona meni. Uistinu, i ja sam sanjao divan san koji se prekinuo istog trenutka kada je i ona prestala da sanja. Ali opet čim smo se oboje probudili, nećemo biti u mogućnosti da nastavimo isti san.

Pomilovao sam je po kosi, te me je ona privukla u dug poljubac. Uzvratio sam joj, pa sam pokušavao nekako da se izvučem iz njenog jakog stiska. Bacio sam pogled na sat koji je otkucao tačno jedan sat nakon ponoći, te mi pade na pamet misao koja bi mogla da oraspoloži Hejden.

Iz fioke noćnog stočića koji se nalazio pored kreveta, uzeo sam malu kutijicu, pružio ju je Hejden i vratio se na svoje mesto na krevetu. Sa oklevanjem je otvarala kutijicu, a ugledavši svoj poklon široko se osmehnula, te sam shvatio da sam našao upravo ono za čim je žudela.

"Srećan rođendan, Hejden", približio sam se i poljubio je. Bila je zaista oduševljena, odmah sam stavio prsten koji joj je savršeno pristao. 

"Divan je, hvala ti", ustavši sa kreveta, uhvatila me je za ruku i povela u drugu prostoriju. Uključila je svetlo u sobi gde obično slika, te mi je rukom pokazala na platno koje je bilo pokriveno i stojalo je, skoro pa na sred sobe. Jednim pokretom, skinula je beli materijal. Automatski se osmeh stvorio na mom licu i sada mi je već laknulo zato što duže vreme nije htela da mi kaže o čemu se radi. Obgrlio sam je, te poljubio u čelo.

"I, šta kažeš?", upita me nakon poduže tišine

"Malo je čudno videti sebe na platnu. Ali, savršen je, kao i sve što ti radiš", coknula je na moj komentar.

Nisam nikad ni zamišljao da će ceo moj život izgledati kao jedan veliki san. Početak tog sna je bio sa Hejden, a kraj... Zapravo, ne bih voleo da ima kraj. Sada se najradije ne bih budio.

Oh, well, dođe i kraj ove priče.
I, nije kao da sam previše vezana za ovu priču i nije kao da plačem, ne, uopšte. *wipes tears*

Hvala puno svima koji su čitali♥

Love y'all♥