☁

Nakon nekog vremena osetio sam se mnogo bolje. Taehyung je vodio računa o svemu i on je najviše zaslužan.

"Temperatura ti je skroz spala. Ali i dalje si slab, moraćeš još malo da ostaneš u krevetu."

"Tae,dobro mi je." sklonio sam pokrivač sa sebe,ali Taehyung ga je brzinom svetlosti vratio nazad u to povlačeći i mene u prvobitni položaj. Seoyun je takođe bila pored mene. Donosila je veliku količinu kofeina za Taehyung i neke lekove meni kada je bilo potrebno. I ona je bila vidno zabrinuta,a Taehyung joj je u međuvremenu ispričao razlog moje bolesti. Iako sam bio protiv toga. Mislim da joj je dovoljno teško što zna da volim drugu,a ne nju i samo joj je još veći teret saznanje da sam pao u postelju zbog toga.

"Jak si ti,Jimine. Mnogo bolje izgledaš."

"Je l' da? Pre sam izgledao kao hodajuća utvara, ni mrtav ni živ."

"Ne govori tako." dopustio sam da uživa u dodiru moje kože sa njenom. Prolazila je rukom preko mog obraza ne odvajajući sa mene. Zračila je posebnom energijom što je dokazivao sjaj u njenim očima.

"Dopadaš se devojkama. A ja sam samo jedna od njih. Mada, drago mi je što si uspeo da nađeš tu pravu u masi od milion. Želim ti sreću sa njom." reči osobe koje nas voli uvek su iskrene i tu nema izuzetka. Nije se trudila da sakrije bisere koje su potekli iz njenih očiju.

"Ne radi to,Seoyun. Moraš znati da sam uvek imao najlepše mišljenje o tebi." asimetrično padanje kristalno čistih suza pokušao sam prstom da zaustavim,ali oni su same navirale iz njenih očiju. Dosta je plakala zbog mene,hteo sam to sa sprečim "zaboravićeš ti mene jednog dana"
neuspešno sam pokušavao da je utešim

"Taj dan neće doći brzo. Možda neće doći nikada. Kako te volim,Jimine. Nisi svestan toga." nisam znao šta da joj kažem. Posekotina na njenom srcu koju sam ja stvorio ona je sve više povećavala.

"Znaš, postoji jedna priča o srodnim dušama koju sam imala prilike često da slušam. Kada se zaljubiš u svoju srodnu dušu ne zaljubiš se samo u karakter i izgled nego u čitavu građu i apsolutno sve što čini tu osobu. Svaki pokret,nameru i misao možeš da pročitaš i spreman si da učiniš sve za tu osobu. To je istinska ljubav i ona se rađa jednom i nikad više. Pomislila sam da smo možda ti i ja nešto tako." stavio sam njene šake u svoje i pogledao je direktno u oči

"Seoyun,stvarno sam ti zahvalan apsolutno na svemu i uvek ćeš imati posebno mesto u mom srcu. Sada molim te,ne muči sebe više."

☁

Kako sam više razmišljao o Seoyuninoj priči o srodnim dušama tako mi se Ejč vraćala u misli. Neosporivo je, ona je moja srodna duša i naći ću je gde god bila. Sve je ukazivalo da je ona druga polovina u praznini koju sam osećao. Ona me je vodila,štitila i pružila najlepši,ali isto tako i najstrašniji mogući osećaj. Majica koju je nosila i dalje je mirisala na nju. Taj specifičan miris svojstven samo njoj. Zaklopio sam oči lagano.

"Jimine, požuri. Potraži Hejden. Nemaš još puno vremena. Nestaće! Sve će nestati! Tebi bliska osoba će ti pokazati put. Požuri! Jimine!"

"Jimine, batice! Probudi se!" dubok hrapav glas srušio se na mene vrativši me u stvaran svet,te se u istom času stvorila jasna slika nasmejanog momka preda mnom. Yoongi je stigao.

"Ma da li je moguće? Nema me toliko dugo,a ja te dočekah u postelji. Drago mi je da te vidim,brate!" privukao me je u veliki zagrljaj i toplina mi obuze telo na kratko. Zagrljaj je bio čvrst što je ukazivalo da se Yoongi uželeo starih prijatelja.

"Oprosti mi što nisam doleteo da ti otvorim vrata,ali Taehyung me je prikovao za krevet iako sam savršeno dobro." za tu izjavu dobio sam Taehyungovo negodovanje i coktanje i Yoongijevo kikotanje

"Opušteno,batice. Tae mi je sve ispričao. Ta mala te je baš uništila,ha?" upitno sam pogledao obojicu

"Čekajte,koliko dugo sam spavao?"

"Stigao sam pre dva sata i zatekao sam te uspavanog." poruka koju sam sanjao počela je da me brine. I da sam opet svojom voljom zaspao i javlja mi se glasnik,ali ne vidim sliku pred sobom mada glas dovoljno dobro podseća na Ejč. Sada sumnjam da je to njeno pravo ime. Hejden je. Njeno pravo ime je Hejden. I to je sada još jedna u hiljadu misterija. Isfrustiran sam.

"Imaš li njenu sliku? Želim da znam kakva je" odmahnuo sam glavom "opiši mi je onda"

"Ona je..." zastao sam pokušavajući da nađem dovoljno dobar epitet za nju "nestvarna na najdivniji mogući način"

"Sve mi je jasno. Naš Chim se baš zaljubio, ha? No,hajmo imam mnoooogo toga da vam ispričam."

U narednih 20 minuta moj apartman ispunili su smeh i lepa sećanja na zajedniče događaje koje smo prošli zajedno i iako smo ih prepričavali dosta puta opet su zanimljivi jer to su bili savršeni trenuci pre nego što smo se razišli. Taj rastanak ostavio je značajan ožiljak na svakom od nas. Jungkook,Hoseok,Seokjin,Namjoon,Yoongi,pa Taehyung i ja bili smo odlična ekipa i uprkos tome što smo raštrkani svugde po svetu imamo prijateljstvo o kom neki mogu samo da sanjaju. Svi radimo kao jedan.

"Jungkook je na Istočnoj obali Sjedinjenih Država, ja sam uglavnom u Los Anđelesu, Seokjin i Namjoon su u Evropi,a ako ne grešim trenutno su u Beču. Namjoon usavršava svoje znanje nemačkog jezika,a Seokjin engleskog. Hoseok nikad nije na istom mestu,može biti u Parizu,a već sledećeg dana je u Brazilu. Vas dvojica ste tu gde jeste." nakon dugog razgovora došao sam do zaključka da je trenutno nemoguće da se svi opet sastanemo na jednom mestu i provedemo vreme zajedno onako kako mi to samo umemo. Uzdahnuo sam. Na neki način bilo mi je potrebno ovo,a sa druge strane još više sam se osetio melanholičnim.

"Skuvaću kafu. Iako mi je treća u poslednja 4 sata." ustao sam i uputio sam se ka kuhinji. Kofein je uvek dobro rešenje,te sam zato odličio da dolijem još koju kap. Dok sam čekao da voda proključa,krišom sam slušao razgovor Taehyunga i Yoongija.

"Odakle ti to?Ne piše ništa." čulo se šuškanje papira kao da ga je vraćao nazad u kovertu

"Markica je iz Daegua. Nisam hteo da otvaram dok ne pokažem vama dvojici."

"Ne znam da li bi trebalo odmah da mu kažemo za ovo?"

"Ma daj,Tae. To je običan list papira!"

Spustio sam šoljice na sto praveći se da ništa nisam čuo,a oni su se istog trenutka ućutali. Neko vreme je vladala tišina među nama i jasno sam mogao da vidim da su spremni da mi kažu nešto. Pravio sam se da ništa ne znam.

"Sanjao sam čudan san. Zapravo ne znam da li to mogu da nazovem snom jer sam čuo samo neki glas. Stalno mi je ponavljao da treba da požurim, da nađem, da nema vremena." pogledali su se međusobno. Taehyung je progutao ogromnu knedlu pre nego što mi je pružio kovertu. Zadovoljno sam klimnuo glavom. Ustao sam i uputio se ka svojoj spavaćoj sobi.

"Kuda ćeš,Jimine?!"

"U Daegu!"

[ A/N ]

Vaskrsao je i ovaj fanfiction.
I srećn Nova godina♡