☁️

Taehyung je bio uz mene dan i noć. Fizički sam se osetio loše kako je vreme prolazilo. Telesna temperatura je naglo rasla, preznojavao sam se, nisam imao mira noćima. Soba se vrtela oko mene, glava me je đavolski bolela, bio sam slab da sklonim pokrivač sa sebe. Teško sam disao i jedva ostao budan po nekad. Taehyung je ponavljao iznova i iznova da je to upala pluća,kako se ona teško leči i kako bi uskoro mogao da mi sprema sahranu.

"Da nisi izlazio po onakvoj kiši, ništa od ovoga se ne bi desilo! Daj mi toplomer." pružio sam mu i on je samo izdahnuo pogledavši u isti. Namršten, spustio ga je na sto,a uzeo tabletu i polupraznu čašu vode.

"Temperatura ti je i dalje visoka. Moraću da pozovem doktora." izvadio je telefon iz džepa i okrenuo broj. Objašnjavao je dobrih 2 minuta sve do detalja. Brinuo se i to se dalo videti. Uvek je tako bilo i biće. Kad god bi se nešto tako loše desilo, trčali bismo jedan drugome za pomoć i dobili je u najboljoj meri. Oduvek sam ga smatrao najvernijim pomoćnikom. Zapravo,najbolji drug je previše blago za njega. Taehyung mi je brat. Pomogao mi je kad je to bilo najpotrebnije. I odužiću mu se kad-tad.

Držao sam oči zatvorene. Glava mi je teška i u bilo kom položaju, i dalje me je smrtno bolela. Goreo sam. Nisam spavao, a i kada bi se to desilo, bilo je na silu i to nekih 30 minuta. Kada god zatvorim oči, vidim nju i to mi daje mali atom snage. Pitanje gde bi mogla da bude nije mi izlazilo iz glave. Smišljao sam svako moguće rešenje i način,ali opet ništa. Ako bi napao i Taehyunga sa tim, prvo stvorilo bi mu još veći teret,a i ubio bi me jer u ovako lošem stanju mislim na to.

Čulo se kucanje na vratima i Taehyung je otvorio. Doktorka je došla. Izvadila je sve što joj je bilo potrebno za pregled.

"Jimine,skini majicu." to sam i učinio. Prislonila je stetoskop na moje grudi i u sobi se ništa nije čulo osim mog disanja. Zadovoljno je klimnula glavom.

"Pluća su ti u redu,ali temperatura zadaje najveći problem. Nastavite sa terapijom i mislim da će sve biti u redu. A tebi,Jimine,treba dosta odmora tako da potrudi se da spavaš." slabašno sam se osmehnuo. Taehyung je odahnuo. Ispratio ju je i seo pored mene ljutit.

"Na smrt si me uplašio." glas mu je podrhtavao. Privukao me je u veliki,medveđi zagrljaj.

"Ubiću te,majke mi.Ne radi to više!" stiskao me je zaboravši da sam skroz slab. Ispustio sam po koje "jao" jer je zagrljaj stvarno bio veliki i snažan.

"Čuo si ženu. Spavaj." vratio me je u prvobitan položaj,a ja sam sklopio oči,iako će mi trebati dugo.

☁

"Potraži Hejden."

☁

Naglo sam ustao. Pokušao sam da malo regulišem disanje. Ovo je bilo itekako čudno. Nisam video nikakvu sliku pred sobom,ni more ni plažu ni Ejč, samo nežan glas koji mi je preneo poruku. Glava me je i dalje bolela,ali osećam da je telesna temperatura spala. Televizor je ostao uključen,a Taehyungova uspavana figura nalazila se naspram njega na fotelji. Bacio sam pogled na sat na telefonu. 03:40am. Poprilično sam dugo spavao po prvi put. Hejden. Šta li bi sad to trebalo da znači? Vratio sam se u prvobitan položaj i ponovo zaspao.