☁️

Zraci Sunca su se neprimetno ušunjali kroz poluspuštene roletne u sobi i time remtili moj san. Nisam mogao da se vratim na spavanje, posle mnogo bezuspešnih pokušaja, te sam se mrzovoljno uspravio u sedeći položaj. Protrljao sam oči par puta i bacio pogled na sat, a i usput na figuru pored mene. Ejč je spavala, poluotkrivena, sa savijenom desnom nogom i podignutom širokom majicom, time otkrivajući veći deo njenih butina. Usklađeno je disala, a ja sam je kao opčinjen gledao. Nakon ovog prizora, definitivno sam se razbudio. Vrhovima prstiju, prolazio sam po koži i pokrio je do struka. Polako sam ustao kako je ne bih probudio.

Opet je to uradila. Opet me je uspavala kojim god načinom. Ta devojka me zanima. I vremenom sve više želim da znam kako to radi i odakle joj sve te informacije. Pokušao sam da nam napravim doručak od sastojaka koje sam imao. Sendviče, pomalo oskudne, stavio sam u toster. Miris prepečenog hleba širio se kuhinjom dok sam spremao instant kafu u aparatu. Nije kao ona u kafiću, ali može da prođe.

" 'Jutro." reče Ejč hrapavim,pospanim glasom izašavši iz sobe. Pružio sam joj šoljicu toplog napitka i uzela je gutljaj

"Obično doručkujem u gradu ili Taehyung donese nešto, ali sam se potrudio." pokazao sam joj na postavljen sto sa hranom.

"Mislim da te nikad nisam pitao kako znaš sve to o snovima." vodili smo neobavezan razgovor.

"Dosta čitam."

"Zašto si baš izabrala Busan?"

"Bila sam u Seulu neko vreme,ali grad je preveliki za mene. Nisam navikla na tako nešto."

U nastavku,ispričala mi je nešto više o svojim interesovanjima,hobijima,porodici itd. Jedinica je,pre dolaska u Busan živela je u malom gradiću na jugu Alabame sa majkom,a oca zapravo nikad nije upoznala i u životu uvek joj je falila ta muška figura. Ljubitelj je poezije i francuskog klasicizma. Pomalo svira klavir. Prirodna kosa joj je bila u nijansi najtamnije braon boje što joj se činilo jako monotono i jednostavno i iz tog razloga je sada srebrna.

"Na klaviru najbolje znam Betovenovu "Mesečevu sonatu". Rado ću ti odsvirati kad mi se ukaže prilika." rekla je završivši poslednji zalogaj sendviča

"A slikarstvo?To si zapostavila."

"Nisam preterano zainteresovana za to." i više je nisam zapitkivao. Već duže vreme nisam dobijao crteže i ne znam da li to treba da me brine ili raduje. Nisam ni sanjao devojku. I celokupna situacija počinje da mi biva sumnjiva.

Ejčina metoda uspavljivanja prerasla je u našu malu tradiciju. Kako su dani prolazili,iznova i iznova smo ponavljali radnju i time nisam više ni morao da zovem Ejč,već je ona sama dolazila. Od jedne nedelje, dve, dve ipo, uspevala je apsolutno svaki put. Hteo sam da ispitam to pošto nisam dobio nikakv odgovor postavivši joj dirtektno pitanje. Smislio sam plan.
Naime,pre njenog dolaska napravio sam "scenu" gde sam se uspavao čitajući neke knjige i Taehyungove beleške na krevetu. Čuo sam njene korake kako se polako približavaju krevetu. Pokrila me je i stavila knjigu, koju sam držao u ruci, na sto pored kreveta. Osetio sam kako mi se približava. Njen topao dah na mojoj koži i kratak poljubac na mojim usnama i obrazu.

"Spavaj mirno,lepi prinče."

I time napustila prostoriju kao i moj razum mene. Ostao sam zatečen i u najmanju ruku šokiran. Sve mi se mešalo u glavi. Devojka,ona...Nemoguće. Ne mogu da poverujem u to. Ponavljao sam njene reči i to kako me je nazvala. I taj poljubac me je oborio i vrlo brzo sam zaspao.