☁️

Ejč je spavala naslonjena na ruku. Disala je skoro neprimetno. Nisam verovao da sam posle dužeg vremena konačno spavao. Osećao sam se nešto malo bolje,ali ipak dovoljno da ne budem mrzovoljan,nervozan i utučen kao što sam bio prethodnih dana. Nisam ništa sanjao,naprotiv lepo sam se naspavao. Šta god da mi je Ejč uradila prošlu noć,delovalo je.

Prodrmao sam je lagano ne bih li je probudio. Teškim pokretima se istezala i protrljala oči. Uhvatila se za desnu podlakticu osetivši bol u istoj. Prolazila je levom rukom uz i niz podlakticu kako bi se rešila neprijatnog osećaja. Kosa joj je bila raščupana,pomalo i umršena na strani koja joj je bila naslonjena,a lice umorenao ipak jer nije spavala u normalnom položaju celu noć. I u ovakvom stanju,i dalje je bila prelepa.

"Ne mogu da poverujem da si bila celu noć pored mene." obratio sam joj se nakon njenog dužeg razbuđivanja. Bila je vidno nervozna. Namrštena,gledala je u jednu tačku,verovatno razmišljajući o tome kako bi ubila sve ljude oko sebe jer očigledno nije jutarnja osoba,pogotovo ne kad se probudi u sedećem položaju. Njena ljutnja meni je bila simpatična jer je izgledala kao malo dete koje je na silu odvedeno iz parka prekinuvši igru sa drugarima. Pogledala je na sat koji se nalazio na stočiću pored mog kreveta. Pola deset je.

"Htela sam da budem sigurna da se nećeš naglo probuditi i tako ponovo ostati budan. Mada,u međuvremenu me je uhvatio san i zaspala sam." odgovorila mi je hrapavijim glasom no inače. Ustala je sklonivši zavese sa prozora i pogledala kroz isti "Kasnim na posao već pola sata. A po svemu sudeći stićiću negde oko 12." I to je bio jedan od razloga njene nervoze.

"Ma,daj. Nećeš izgubiti posao zbog jednog kašnjenja." zadirkivao sam je i ona me je streljala pogledom. Svakim svojim pokretom bila mi je sve više slatka. Polako mi se približavala,uzela je jastuk sa kreveta i gađala me je istim. Nasmejala se kada me pogodila u lice i stala ponosno preda mnom.

"Nećeš tek tako proći,mala." uzvratio sam joj i ta tuča jastucima se ubrzo pretvorila u "rvanje" i valjanje po krevetu. Oborila me je i sela na mene staviviši mi ruke iznad glave kao pobednik. Izgledali smo još gore no malo pre.

"Vidiš da sam prošla!" u to se čulo otvaranje vrata. Taehyung. Nemo nas je posmatrao u ne tako "ispravnom" položaju u kom smo se nas dvoje nalazili.

"...Dobro jutro..." izgovorio je Taehyung posle skoro minuta ćutanja. Ejč se sklonila sa mene nameštajući kosu napravivši je još gorom. Brzinom svetlosti napustila je sobu,a kako sam mogao da čujem i moju kuću.

"Šta ste radili?" upitao me je Taehyung podignuvši obrvu na ovako direktno pitanje.

"Ništa!" stao sam u svoju odbranu jer,eto,Taehyung je teško ubediti u neke stvari.Promumlao je jedno dugo 'mhm' namginuvši par puta. Znao sam da neću moći lako da se izborim sa njim.

"Kakva je?Živa vatra,je l' da?" udario sam ga kontinuirano mu pričavši da prestane sa glupim pitanjima. Uživao je šalama na moj račun.

"Zaustavi se sa svojim fantazijama!Ništa nismo radili,samo je provela noć pored mene." udario sam sebe po čelu shvativši šta sam poslednje izgovorio i to je podstaklo Taehyunga da me ubije načisto. Odustao sam, i on me je pobedio.

"Šta te dovodi ovde?" seo sam na krevet u znak predaje

"Mislio sam da dođem ranije,ali očigledno bolje što nisam." prevrnuo sam očima "Uglavnom,mislim da sam pronašao nešto u svim knjigama o snovima koje sam čitao." iz jakne je izvadio parče savijenog papira. Na njemu je ispisao i podvlačio bitne rečenice i pasuse da je zapravo ipak dobro izučio. Spojio je više papira spajalicom i na svakom je ponvljao postupak sa podvlačenjem kao na prvom.

"Vidiš ovo." pokazao mi je na rečenicu podebljanu crvenim markerom istaknuvši njenu važnost "Morfej,grčki bog sna.Mogao je preuzeti bilo koji oblik u ljudskim snovima. Tako da je bukvalno živeo u njihovom umu. Rekao bih da devojka iz sna može da se poistoveti sa Morefejom. Prihvati je kao svoju zaštitinicu jer ti definitivno ne želi zlo."

"Ali zašto ne mogu lice da joj vidim?"

"Možda zvuči ludo,ali mislim da ona ne želi da joj vidiš lice. I da ne pokušavaš ponovo jer si video dokle te je to dovelo. Kada bude spremna,videćeš je." shvatio sam kako mi je Taehyung previše dobar drug jer samo on,pored mene,može da poveruje u ono što mi je ispričao. Zahvalio sam mu se i zagrlio ga jer se ipak njegovo naučno istraživanje isplatilo i drago mi je zbog toga. Ispričao sam mu za Ejč i njenu metodu uspavljivanja i kako vidim,spremao se za još jednu doktorsku tezu.

☁️ ☁️ ☁️

Uputio sam se ka kafiću kako bi što pre ispričao Ejč za Taehyungovo otkriće. Nisam ni imao dovoljno vremena jutros da je pitam kako je uspela da me uspava prošlu noć. Sve mi je na neki način delovalo sumnjivo,skoro nemoguće. Možda Ejč zna mnogo više nego što pokazuje.

Kako sam ušao u kafić,pogledom sam je tražio. Donghae,još jedan konobar i Seoyunin mlađi brat,pokazao mi je na prostoriju gde su obično bili zaposleni. Znam da nisam trebao da uđem,ali mi je bila potrebna Ejč. I pre nego što sam ušao,čuo sam viku dve devojke.

"Znala si sve vreme da gajim osećanja prema njemu! Stalo mi je do njega previše! I ti si tek tako provodila vreme sa njim i koliko vidim baš ste bili prisni!" Ejč i Seoyun su se svađale. I to zbog mene.

"Bila mu je potrebna pomoć,Seoyun,zaboga! Nisam mislila ništa..."

"Mnogo ga duže poznajem od tebe i znam kakav je." Seoyun je vikala iz sveg glasa. Malo je reći da mi se srce slomilo jer je napala Ejč ni krivu ni dužnu.

"Da se stvarno brineš o njemu,videla bi da je u poslednje vreme bio skroz pogubljen."

"Možda bi trebalo da se izgubiš odavde pre nego što bude kasno. I da ne diraš ono što je tuđe." u tom je Seoyun napustila prostoriju,skorz pobesnela ne primetivši da stojim pored vrata. Ušao sam ugledavši Ejč koja se tresla na ivici plača. I od pređašnje svađe,postao sam joj odbojan to jest nije želela da ponovi "prisniji odnos" koji je Seoyun spomenula. Ne znam kako je Seoyun uspela da sazna,ali u ovom trenutku nije ni bilo važno.

"Ne,Jimine,nemoj..." udaljavala se od mene,ali nisam se obazirao na to,te sam je privukao u zagrljaj. Glasno je zaplakala jer nije uspela da dokaže svoju nevinosti i samim tim osećao sam sve više grižu savset. Milovao sam je po kosi ne bih li je koliko toliko utešio.

"Stvarno ništa loše nisam mislila..." pravdala mi se i time se moje srce sve više lomilo. Ponvljao sam joj da ćuti jer će i njoj i meni biti samo teže,te sve glasnije plakala na mojim grudima. Teško je to kad praktično vrištiš istinu,a niko ti ne veruje.

"U redu je. Ja ti verujem."

Plašio sam se da se ne obistini ono što je Seoyun poslednje izgovorila. Ejč mi je bila potrebna. Više od svega trenutno. Ne želim da je pustim. Niti iz svojih ruku niti iz života tek tako.